Чланови удружења радника и инвалида рада из Хрватске, са сједиштем у Бања Луци, разговарали са Миодрагом Линтом
РЕАЛНО САГЛЕДАВАТИ СТАЊЕ
„Стамбена проблематика, пензије, неповезан стаж, повратак у своје куће и станове на подручју Републике Хрватске, највећи су проблеми са којима се сусрећу чланови овог удружења“, рекла је Винка Вученовић, предсједница Скупштине у разговору са Миодрагом Линтом, предсједником Савеза Срба из региона, приликом његовог боравка у Бања Луци. Нема повратка, а и оне куће које су обновљене у Хрватској, углавном зврје празне, а носиоци станарског права не могу ући у своје станове, него у оне које им одреди држава у оквиру пројекта стамбеног збрињавања. Најгора ствар у свему томе је што држава Хрватска није ништа предузела како би се повратници економски збринули, односно нашли посао, јер без тога сваки вид повратка осуђен је на неуспјех“, истакла је Вученовић и додала да упркос финансијским тешкоћама са којима се сусреће, удружење наставља и даље да ради.
У уводној ријечи, Миодраг Линта рекао је члановима удружења да је и те како добро упознат са свим проблемима са којима се сусрећу људи у овом удружењу, јер се већ пет година као народни посланик у Скупштини Србије бави овим темамама, али да се и раније тим бавио кроз рад у цивилном сектору и удружењима расељених.
О ОВОЈ ПРОБЛЕМАТИЦИ СЕ МОРА ГОВОРИТИ
Линта је навео и конкретне акције које је предузимао, од оних када је прије уласка Хрватске у ЕУ, прикупљено преко 70 хиљада потписа, како би тадашња власт на челу са предсједником Тадићем и представници Срба у Хрватској дигли свој глас и тиме на неки начин, док се не ријеше горући проблеми избјеглих и прогнаних лица, оспорили или бар успорили улазак Хрватске у Европску унију. Нажалост, ни код једних ни код других нису наишли на разумјевање, напротив, они су се водили идејом да ако Србија подржи Хрватску у њеном уласку у ЕУ, да ће им она то вратити. Али вријеме је показало колико су били у заблуди што нас нису послушали, рекао је Линта, јер да је држава Хрватска била демократска држава она своје држављане не би ни протјерала, а затим их спријечавала у свим њиховим покушајима повратка, остваривања имовинских, стечених и других права.
Питање расељених Срба из Хрватске и Федерације БиХ, којих има преко милион, треба да буде једно од најважних државних питања Републике Србије, поред КиМ, економских питања, односа са свијетом, рјешавања бијеле куге и других кључних питања, рекао је Линта и навео да би требало основати неко државно тијело или инститицију које би се искључиво бавило проблематиком Срба из региона.
Линта је истакао да је Савез Срба из региона извршио попис већег броја људи који су оштећени у остваривању својих права и да је образац са свим тим питањима попунило преко десет хиљада породица. „ То није мали узорак, извјештај управо завршавамо, превешћемо га на енглески језик и он ће бити упућен на стотине адреса од Европског парламента до многих других институција широм Европе и свијета. Не смијемо одустати од ове наше борбе за своја права, ту причу морамо стално да истичемо у јавности и увијек се надамо да ће доћи до промјене односа у међународној заједници, да ће доћи неко друго вријеме, али ми до тада морамо да износимо ову причу у јавност, јер ако то престанемо она ће отићи у заборав“, истакао је, између осталог, Миодраг Линта, додајући да је управо и сада дошао у Бања Луку како би заједно са представницима власти Републике Српске, расељеним лицима указао на спровођење Закона о земљишним књигама Федерације БиХ, односно на пријаву права на некретнине у том ентитету БиХ.
ПОТРЕБНА ФИНАНСИЈСКА ПОДРШКА
Никола Пузигића, предсједник удружења, навео је да учињено много у његовом раду од подјеле хуманитарне помоћи, садница, пластеника, трактора расељенима до пружања свих видова правне помоћи. Као и код свих удружења, што вријеме одмиче, средстава је све мање, а и подршка међународних, републичких и локалних власти фокусира се на неке друге ствари.
Пузигаћа је истакао да осим канцеларије у Бања Луци, функционишу још канцеларије у Новом Граду, Приједору, Теслићу, Дринићу, Прњавору и Требињу и да осим тешањске канцеларије ни једна друга нема запосленог радника. То наравно представља потешкоћу у комуникацији са члановима и корисницима удружења, а у посљедње вријеме и матична канцеларија у Бања Луци све теже егзистира и тешко могу да подмире и саме режијске трошкове. Навео је да је и код неких међународних организација било неправилности у раду, а да очекивана помоћ од републичких органа није на разини на којој би требало да буде. Никола Пузигаћа је најавио годишњу Скупштину средином марта, када очекује да се сви ови проблеми таксативно наброје и предложи даљи план рада, а очекује и подмлађивање кадра у удружењу укључујући и промјену његовог првог човјека.
ТУЖБЕ СТИГЛЕ И ДО СТРАЗБУРА
Жељко Бубић, адвокат, спољни сарадник удружења, заједно са Винком Вученовић и Николом Пузигаћом још од 2011. године предузима све што је у његовој надлежности како би задовољили кориснике, прије свега, у пружању правне помоћи. С поносом је истакао да су урађене многе представке и тужбе везане за имовинске односе, а да су неке од њих већ приспјеле до суда у Стразбуру, а управо би ових дана неке требало да буду послате на ту адресу.
Од Миодрага Линте затражио је да буду више укључени у рад Савеза Срба из региона и да ће они подржати сваку акцију за добробит расељених и избјеглих лица, као и најављену пријаву права на некретнине, уосталом као што су радили и до сада. У разговор су се укључили и поједини чланови удружења износећи конкретне проблеме везане за стамбено збрињавање и поврат кућа у Хрватској, наводећи да ће их без неких сталних примања тешко задржати.
На крају састанка, Винка Вученовић навела је да ово удружење није од јавног значаја за власти у РС, па због тога немају сталне приходе, што у многоме отежава њихов рад, а посебно је нагласила да се и сам рад канцеларије у Бања Луци доводи у питање јер ће сада морати да плаћају и кирију, гријање, струју, интернет и друге трошкове. До сада су плаћали само ПДВ, али да то не значи да ће они престати са радом. На то их тјера, како је ових 22-25 година избјеглиштва и реалност коју многи прећуткују да ће већина оних који се тренутно налазе у Републици Српској ту и остати, јер су им и дјеца овдје одрасла или су ту рођена, а готово сви радно способни су везани послом.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
