Цркве и звоници у селима Смуде, Ћералије и Ријенци у општини Воћин од Другог свјетског рата нису обнављани

Храм Вазнесења Христова у Смудама

Парохијални храм Вазнесења Христова у Смудама, недалеко од Мацута, саграђен је 1753. године, али је врло тешко страдао у Другом свјетском рату, тако да су од њега до данас остале само рушевине.

Од тог времена до данас услова за обнову и изградњу новог парохијског храма није било. На лијевој страни звоника налази се датум изградње храма, а са десне стране била је осликанавелика слика Богородице. Света Литургија служена је повремено у зидинама храма, и то када су временски услови дозвољавали, све до 1991. године.

Услијед ратних дешавања у западној Славонији, и расељавања мјештана овог села, храм је остао скривен изнад напуштених Смуда у густој шуми. Према попису из 1991.  Смуде су имале 103 становника, 95 Срба, 3 Хрвата и 5 осталих.  По попису из 2001. у Смудама живи само 4 становника.

Смуде – православни парохијални храм Вазнесења Христова

Православна звонара Велике Госпојине у Ћералијама

У Ћералијама, које су смјештене на путу Слатина – Воћин, налази се православна звонара посвећена Великој Госпојини а саграђена је између 1925. и 1930. године. Звонара је у добром стању.

Мања и сиромашнија насеља нису имала цркву али су њихови становници хтјелинадомјестити цркву са малом сакралном архитектуром, најчешће звонаром или крстом. Звонаре су обично дефинисале средишње – кључне тачке насеља.

Према попису из 1991. године Ћералије су имале 284 становника, од тога 260 Срба, 14 Хрвата и 10 осталих. Према попису из 2011. у Ћералијама је било 623 становника, с обзиром на то да је село насељено Хрватима Јањевцима са Косова.

Ћералије – православна звонара Велике Госпојине

Православна звонара Вазнесења Господњег у Ријенцима

 Село Ријенци, у близини Ћералија, подијељено је у двије парохије. Горњи дио села који је окренут према Слатинском Дреновцу припада парохији у Слатинском Дреновцу, а доњи дио села који је окренут према Смудама припада парохији Смуде. Звонара се налази у дреновачкој парохији те је посвећена Вазнесењу Господњем, а саграђена је око 1930. године. Будући да су становници Ријенаца истјерани 1991. године из својих кућа, звонара се налази у врло лошем стању. Према попису из 1991. године Ријенци су имали 120 становника, од тога 112 Срба, 2 Хрвата и 6 осталих, а према попису из 2011. у Ријенцима је остало свега 5 становника.

Ријенци – православна звонара Вазнесења Господњег

Ових села, онаквих каквима их памтимо, нажалост, више нема. Али, без обзира на то, никада се не смијемо одрећи онога што је наше јер, како је чувени Аристотел рекао: „Изгубљено је само оно чега се одрекнеш“.

Сњежана Станишић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

[inpost_fancy thumb_width=“220″ thumb_height=“220″ post_id=“11701″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1505858102297″]