ДР МОМЧИЛО ВУКСАНОВИЋ: Због своје неслоге Срби се никад неће моћи изборити за конститутивност у Црној Гори

Др Момчило Вуксановић рођен је 8. априла 1955. године у Подгорици. По националности је Србин. Ожењен је, живи са супругом и троје дјеце у Подгорици. Дипломирао је на Факултету за физичку културу Универзитета у Сарајеву, а магистрирао и докторирао на Факултету физичке културе Универзитета у Новом Саду. Радни ангажман започео је као професор у Гимназији Слободан Шкеровић у Подгорици. Професионално је био посланик у Парламенту Државне заједнице Србија и Црна Гора и у Парламенту Црне Горе. Од 2008. године анагажован је у Српском националном савјету као предсједник организације. Није члан ниједне политичке партије.

Kако оцјењујете досадашњи рад Српског националног савјета Црне Горе на чијем сте челу?

– Српски национални савјет једина је организација у Црној Гори која редовно прати и обиљежава вјерске и националне празнике српског народа широм Црне Горе и региона. Већ више од десет година редовно се обиљежавају Божићне свечаности, Светосавске свечаности, Сретењске свечаности, Светосимеонске свечаности, годишњица НАТО агресије на Србију и Црну Гору, Видовданске свечаности, Дан одржавања Велике подгоричке скупштине српског народа и Дан уједињења Србије и Црне Горе 1918. године.

У којим сте манифестацијама активно учествовали?

– Српски национални савјет активно је учествовао у обиљежавању Првог свјетског рата кроз прославу Мојковачке битке. Обновили смо спомен-обиљежје за 26 српских војника у Дољанима крај Подгорице, страдалим у одступању српске војске преко Црне Горе и Албаније за Грчку. Због споменика мојковачким јунацима и постављања крста на том мјесту, уз благослов владике Јоаникија, актуелна власт ме је правоснажно осудила на једну годину затвора, условно на три године, док је компанија Новости Српском националном савјету за ово ангажовање додијелила Плакету за најплеменитији подвиг у 2016. години.

Каква је сарадња са сродним српским организацијама у региону?

– Српски национални савјет утемељивач је Сталне конференције националних организација из региона, чији је први скуп организован у сарадњи са Самоуправом Срба Мађарске а који је одржан у Будимпешти крајем јуна 2015. године, док је други скуп у организацији Српског националног савјета одржан крајем новембра и почетком децембра исте године у Подгорици под називом Срби у региону – положај и перспективе. Трећа конференција Срба из региона одржана је у организацији Асоцијације Ствараоци Републике Српске, али такође уз значајно учешће и организацију Српског националног савјета Црне Горе, 2016. године на Палама, те 2017. године у Скупштини Републике Србије у Београду.

Утисак је да је СПЦ данас посљедњи бастион српства у земљама региона…?

– Српски национални савјет помогао је подизање и обнову великог броја храмова Српске православне цркве и спомен-обиљежја најзначајнијим српским јунацима и историјским личностима из Црне Горе. Учествовао је у обнови и изградњи манастира Бешка и конака у оквиру манастира. Такође је учествовао у обнови манастира Врањина на Скадарском језеру, манастира Довоља код Пљеваља, Саборног храма у Беранама, Цркве Марка Миљанова на Медуну, а донатор је и Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару и великог броја акција помоћи одборима за подизање и обнову локалних цркава у Црној Гори.

У којој је мјери Савјет посвећен култури сјећања?

– Српски национални савјет подигао је спомен-обиљежја српским јунацима са простора Црне Горе: Новаку Милошеву Вујадиновићу, Савићу Радојеву Божовићу, Љубу Јевтићу, српском добровољцу из Сребренице, жртвама црногорске похаре Куча на Орљеву код Подгорице, мојковачким јунацима на Бојној њиви, и обновио споменик двадесет шесторици српских војника страдалих приликом одступања српске војске преко Црне Горе за Албанију.

Основали сте и Српску књижевну задругу?​​

– Тако је, Српски национални савјет оснивач је и Српске књижевне задруге у Црној Гори, која је, у оквиру издаваштва, за само неколико година од оснивања објавила више од 270 наслова и штампала више од 170.000 књига на српском језику и ћириличном писму, што је од немјерљивог значаја за очување просвјетног, језичког и културног идентитета српског народа на простору Црне Горе. У најтежим условима, када је актуелна власт мијењала име српског језика и вршила незабиљежен притисак на српски народ, Српска књижевна задруга штампала је више од 130 наслова књижевним ствараоцима, члановима Удружења књижевника Црне Горе, који су због свог националног опредјељена били потпуно маргинализовани и чије стваралаштво није могло доћи до изражаја.

Српска књижевна задруга добитник је бројних признања…?

– Књижевна задруга својим квалитетним радом заслужила је признања Библиотеке Српске академије наука и умјетности и Библиотеке Патријаршије Српске православне цркве, док су издања која су штампана у оквиру ове издавачке куће добила најпрестижније награде на укупном српском језичком простору, између осталих: двије Вукове награде, двије награде Печат вароши сремскокарловачке, двије награде Јелена Балшић, двије награде Бранко Ћопић (САНУ), Петар Кочић, Михаило Лалић, Душан Костић, Змајеву награду Матице српске из Новог Сада, награду Српске академије наука и умјетности, награде Марко Миљанов, Јован Дучић, Момо Капор, Немањин жиг Удружења књижевника Црне Горе и награде Сајма књига у Подгорици за издавачки подухват у 2014. години, Сајма књига у Новом Саду за укупан издавачки подухват у 2015. године и награде Београдског сајма књига 2016. и 2017. године за најбољег издавача из дијаспоре, те награду Сајма књига у Андрићграду за укупну издавачку продукцију. Од 2017. године. Српска књижевна задруга редовно своја издања излаже на сајмовима књига у Новом Саду, Подгорици, Андрићграду, Херцег Новом и Београду, гдје је, као што је и препознато, запажена као најквалитетнији и најпродуктивнији издавач из Црне Горе.

Како оцјењујете будућност српског народа у Црној Гори?

– Положај српског народа у Црној Гори у овом времену оцјењујем као неподношљив и далеко сложенији него што је то био након силеџијског издвајања Црне Горе из заједничке државе са Србијом, или чак након доношења, по Србе, дискриминаторског Устава самосталне Црне Горе. Све оно што су Срби могли користити кроз уставну регулативу и позитивно законодавство у међувремену је промијењено на њихову штету, тако да у овом тренутку Срби, као релативно већинска заједница у Црној Гори, имају далеко мањи и политички и друштвени утицај од националних заједница са један или мање од један посто учешћа у укупном становништву. Све то је осмишљено у државном пројекту асимилације Срба који се, нажалост, веома успјешно спроводи.

Шта нам је потребно учинити да би се српски народ изборио за статус конститутивности у данашњој Црној Гори?

– Црна Гора је Уставом, наводно, уређена као грађанска држава и у њој нарочито за Србе не постоји могућност остваривања статуса конститутивности, без његове суштинске промјене, што је у овим условима готово немогуће постићи. Нереална су обећања појединих политичких представника Срба да је могуће изборити статус конститутивности за сопствени народ и очигледно су у функцији добијања тренутне подршке. Срби се у овом тренутку не могу изборити са позицију и статус какве су за себе обезбиједили други народи и националне заједнице у Црној Гори, прије свега због своје неслоге и непостојања јединственог наступа у остваривању својих права и потреба, због неприхватљивог односа актуелне већине према националним, културним, језичким, вјерским и традиционалним вриједностима Црне Горе и српског народа у њој и невјероватне заслијепљености наводним грађанским вриједностима које су очигледна замка за нестајање српског народа са ових простора. Српску препознатиљивост у Црној Гори можемо сачувати ако се вратимо себи и традиционалним вриједностима српског народа, кроз економске и културне интеграције са српским народом на најширем простору, а дукљане и „монтенегрине“пустимо да раде свој посао јер за њих је већ касно и ми им, нажалост, више не можемо помоћи.

Како оцјењујете предсједничке изборе?

– Наш савез се залагао да српски народ у Црној Гори има свог предсједничког кандидата и да се сва политичка опозициона снага окупи око тог кандидата. Међутим, то није било изводљиво и није било могуће у овом тренутку.

ГОРАН КИКОВИЋ

 

БИТКА ЗА ОПСТАНАК ЋИРИЛИЦЕ


– У заштити језичког идентитета и образовања на српском језику и ћириличном писму Српски национални савјет је протеклих година једну сезону материјално помагао Курс српског језика у Скадру, који је касније ушао у редовни програм финансирања Управе за дијаспору и регион Министарства спољних послова Републике Србије. Српски национални савјет је протеклих година, у оквиру својих могућности, материјално помагао и Актив професора српског језика, који су због промјене имена наставног предмета „српски језик“остали без посла, кроз финансирање њиховог периодичног часописа за српски језик, књижевност и културу Слово. Осим тога, по потреби је финансирао и друге српске часописе и новине: Стварање, Свевиђе, Српски глас Боке, Покрет, Вид и друге. Српски национални савјет додијелио је више од стотину стипендија студентима Одсјека за српски језик и књижевност при Филозофском факултету у Никшићу и тиме значајно утицао на очување овог одсјека, који је од изузетне важности за образовни систем српског народа у Црној Гори. Осим тога, Српски национални савјет подијелио је и више стотина једнократних помоћи ученицима и студентима српске националности, којима је помоћ била неопходна да би успјешно наставили редовно школовање.

 

Систем српских медија


Српски национални савјет је у протекла два мандата по први пут формирао систем српских медија у Црној Гори: портал Српске новине, Српски радио, који покрива највећи дио простора Црне Горе, гдје већински живи српски народ, тј. подручја општина Андријевица, Петњица, Беране, Бијело Поље, Мојковац, Колашин, Никшић, Плужине, Шавник, Подгорица, градске општине Голубовци и Тузи, општине Бар, Тиват, Херцег Нови, Котор, Рисан, Пљевља и Жабљак; Српску телевизију, која се може гледати на читавом простору Црне Горе преко три кабловска оператера: Екстра ТВ, Мтела и Телемакса; часопис Српске новине, који излази периодично и представља један од најрепрезентативнијих магазина, који је, као једини часопис из Црне Горе, уврштен у библиотечки фонд Српске академије наука и умјетности и Патријаршије Српске православне цркве.

 

Референдум ће показати да је већина против признања тзв. државе Косово


Ових дана Српски национални савјет Црне Горе одлучио је да покрене иницијативу да Влада Републике Црне Горе повуче потпис о признању тзв. Републике Косово. Шта вас је мотивисало да донесете такву одлуку?

– Tо је прва одлука трећег сазива Српског националног савеза. Ријеч је о организацији која је недавно конституисана и наша је обавеза била да такву иницијативу покренемо. Познато је какву је срамоту доживјела Црна Гора и српски народ, а то је да Влада ЦГ призна тзв. државу Косово. Велико понижење смо доживјели баш на велики празник Сретење – Дан државности Србије. Наиме, предсједник Владе ЦГ је том приликом рекао у Приштини да је 85% народа у Црној Гори било против признања тзв. државе Косово, али да су га они изнудили. Јасно је да је у питању једна велика ујдурма и превара грађана у Црној Гори. Покушаћемо да, преко Уставом гарантованих могућности, обезбиједимо референдум, а то значи да треба да сакупимо потписе 25 посланика или да сакупимо око 55.000 потписа грађана Црне Горе, који би гарантовали да ће се тај референдум спровести онако како је то предвиђено Уставом.

Колико је реално очекивати да би Влада Црне Горе повукла тај потпис?

– Нама је важно да покажемо да је једна огромна већина становништва, поготово српског народа, искључиво против такве одлуке и да присилимо актуелну власт, Владу Црне Горе и Скупштину Црне Горе, да распишу референдум, а онда смо сигурни да би то била једна убједљива одлука да се поништи признање.

Ових дана је Српски савјет Црне Горе затражио од РТС-а да омогући да се серија Немањићи може видјети и у Црној Гори. Да ли сте добили одговор од РТС-а?

– Нисмо добили одговор. Нажалост, сарадња није на нивоу на којем мислимо да треба бити. Наша Српска телевизија преко три кабловска оператера емитује се на простору цијеле Црне Горе и мислим да би било корисно да се успостави једна озбиљна сарадња са РТС-ом, а ми смо спремни да сва средства и све наше могућности ставимо у функцију те сарадње.


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк