Драгана Јецков: Хрватско друштво ћути о мржњи према Србима

У пет мјесеци чак 11 напада на Србе


У пет мјесеци текуће године У Хрватској је евидентирано 11 физичких напада на припаднике српске заједнице у Хрватској или српске држављане. Оштећено је 17 антифашистичких споменика, забиљежено 30 оштећења објеката у власништву Срба или српских православних цркава те најмање 107 увреда и пријетњи упућених на рачун Срба.

Новински чланак од 22. 5. 2018. пише под насловом „Матуранти викали За дом спремни“ и писали усташке графите. Дан касније у Ђакову је освануо графит са срамотном поруком према српској дјеци. Само у два дана три наслова која треба да забрину и опомену али и изазову реакцију нормалних обичних људи и институција у којима ваљда раде нормални и обични људи. И дакако оно што је нажалост остало најупечатљивије у трагичном смислу је паљење куће и штале повратника Новаковића у личкој Залужници. И о свему хрватско друштво ћути. Не чују се осуде, осим спорадичних неодобравања, обичних малих људи. Институције ћуте.

Управо на проблем да друштво ћути док се над дијелом истог тога друштва врши физичко и вербално насиље за говорницом хрватском парламента упозорила је недавно посланица у Хрватском сабору из реда српске националне заједнице Драгана Јецков.

 

ПАДАЈУ ПОТПИСАНЕ МЕЂУНАРОДНЕ КОНВЕНЦИЈЕ


Рекла је како за лањску годину билтен Српског народног вијећа садржи чак 393 догађаја на штету Срба који укључују етничку нетрпељивост, ревизију и негирање хисторијских догађаја те увреде, пријетње, физичке нападе и говоре мржње који се односе искључиво против Срба у Хрватској. Осим јасно изражених порука којима се Србима жели поручити да они као ни њихова култура, језик и писмо, а посебно политичко дјеловање нису добродошли у Хрватској, још је опаснија чињеница да се такве појаве у нашем друштву готово прешутно прихваћају. Односно изостају реакције оних који треба да дјелују превентивно али и оних који треба да дјелују репресивно. Управо тада на тесту падају потписане међународне конвенције Уставом загарантирана права и Уставни закон о правим националних мањина, рекла је Јецков.

Овако поражавајуће чињенице које су заиста стварни догађају колико год да су некима упитне, помно се биљеже и постају дио неславне статистике и неславног стања у којем се као друштво налазимо. И након тога, након изношења оваквих чињеница, као уобичајена пракса, јавља се преиспитивање валидности истих, њихово банализирање оспоравање оваквих догађаја.

Ипак, остаје јасна порука и горак у устима свима који су по било којем основу у мањини или су једноставно нормални, обични људи.

 

ЋУТЊА ДОК НАМ СЕ НЕКО ЦЕРЕКА У ЛИЦЕ


Врло често се припадницима српске заједнице који о оваквим догађајима говоре спочитава необјективност, склоност ка преувеличавању догађаја и слично, али шта ћемо са извјештајем Еуропске комисије против расизма и нетолеранције који похваљује напредак који је Хрватска постигла али упозорава на низ проблема међу којима су и ескалирањерасистичког говора према мањинама, Србима, ЛГБТ мањинама и Ромима? Шта ћемо са чињеницом да су главне мете Срби и ЛГБТ особе и Роми о којима се у локалним медијима и на интернету уобичајено расистички и ксенофобно користе изрази који су уперени против њих? Шта ћемо са чињеницом која је неумољива да све више јача национализам посебно међу младима? И на крају извјештаја Еуропске комисије против расизма и нетолеранције реченица, одговор власти не може се сматрати у потпуности одговарајућим јер се често инциденте не кажњава казнено него прекршајно, а власти ријетко јавно осуђују говор мржње.

Пошто су извјештаји из године у годину све драматичнији, драстичнији а за неке од нас и болнији, очигледно да друштво као друштво нисмо схватили да се нисмо сами у стању изборити за мирнију толерантнију свакодневицу. Онда барем послушајмо оне у чијем смо друштву тако жарко жељели бити, послушајмо препоруке уљуђене Еуропе и проведимо их иначе ћемо и даље бити нијеми свједоци који ће читати запањујуће наслове, гледати у поруке на зидови наших градова попут оних „Смрт свему с чиме се не слажем“ и гледати цртеже дрвећа који нису дрвеће него приказ ужаса који нам се свима пријетећи церека у лице, закључила је Драгана Јецков.

Боро Ркман


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк