Душко Радун, начелник, и Драган Прпа, предсједник Општинског вијећа, разговарали са Миодрагом Линтом о активностима општине Босанско Грахово

У ГРАХОВО СЕ ПОЛАКО ВРАЋА ЖИВОТ


„Након избора 2016. године, затекли смо катастрофално стање у Босанском Грахову. Општина је била у блокади 11 мјесеци, радници нису примали плату, скоро сви одборници су тужили општину због неисплаћених накнада, имали смо разна дуговања према добављачима, па је, у једном тренутку, пореска управа блокирала рачуне. Након нешто више од двије године, већина дугова је исплаћена, према пореској управи редовно измирујемо репрограмиране обавезе, а битно је истаћи да смо отворили нови водовод, да се ових дана треба отворити и циглана са педесет запослених, а у преговорима смо са Творницом вијака Книн, да овдје отвори један погон у коме би било запослено 30 радника“, у најкраћем је реферисао, о стању у општини Босанско Грахово, њен први човјек Душко Радун .

Радун је, заједно са предсједником Општинског вијећа Драганом Прпом, примио Миодрага Линту, замјеника предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије и Милу Шапића, предсједника Коалиције избјеглица, упознајући их са актуелном ситуацијом у овој најмањој општини у кантону 10 Федерације БиХ, у коме претежно живи српско становништво.

Трагови рата видљиви су на сваком кораку у општини Грахово, али како наводе његови челници Радун и Прпа, живот се на ове просторе полако враћа. Та брзина би сигурно била и већа да их по доласку на власт није затекло стање каквом се, како кажу, ни у сну нису надали.

„Грахово је град који је опљачкан и овдје живе храбри људи, јер Грахово нема ни један од елемената за нормално живљење. У Грахову су продали све изузев цркве, а да је неко хтио купити и њу би продали. Овдје су највећи проблем направили ХДЗ и СНСД, тако да се може рећи да је њихово општинско руководство продало Грахово у цјелини. Након три мјесеца од завршетка рата пилана је почела радити. Сад нема камен на камену. Грахово није имало воде. У најкраћем, Грахово, изузев ваздуха није имало ништа“, сликовито је описао затечено стање Драган Прпа, некадашњи угледни привредник у Босанком Грахову, када је оно, како наводи, било без незапослених лица, односно, када се на бироу од Граховљака налазио само онај ко није хтио да ради, а радна снага „увозила“.

„Тренутно је овдје 90 посто радне снаге са стране. и то искључиво лица хрватске националности. Долазе из Книна, из Ливна, из Травника, а народ Грахова нема запослења. Од деведесет и нешто радника запослених у шумарству, само је 18 српске националности. Све остало је са стране. Грахово је некада имало и средњу школу, имало занате, сада нема него основну школу. Овдје без помоћи шире заједнице, поготово Србије, Грахово ће бити за десет година мртав град, зато кажем да ме Грахово подсјећа на гробље слонова, гдје стари дођу да умру, а млади дођу да их сахране“, наставља, у сличном тону Драган Прпа, додајући да би за ово подручје ипак значајна била и помоћ Србије, прије свега, у отварању једног погона, мљекаре, на примјер, гдје би се запослила женска радна снага. Тиме би се подстакла и прерада млијека, али и укупна пољопривредна производња, на подручју Грахова и околних општина.

Формирањем новог Општинског вијећа, кога данас чине четири одборника СНС, четири СДС, два ДНС, два ХДЗ, два Коалиција заједно за Грахово и један ПДП и избором Душка Радуна за новог начелника општине, ствари су се почеле мијењати на боље. Од инфраструктуре, отварањем новог водовода, преко отварања амбуланте, јер једно вријеме није било ни љекара у Грахову, апотеке, до обнављања културних активности и спортских клубова. Оно за шта се највише ново руководство бори су, ипак, радна мјеста и оживљавање привреде, свјесни да без тога нема опстанка у Грахову.

„Рекао сам већ за циглану и погон ТВИК-а који би требало да запосле осамдесет људи, али морам да истакнем да је нама појединачно сваки запослени човјек драгоцјен, јер његовим запослењем, на овим просторима остаје и његова породица. Можда звучи чудно, ако се хвалимо тиме да смо запослили двоје људи, да смо у Херцегбосанске шуме, односно Расаднике, али то добија сасвим другу конотацију ако се зна да су то прва запослења Срба у државним предузећима након рата. Запослено је и осам радника на рампама, на пошумљавање иде 15 људи, али то су нажалост, сезонски послови. Посебно бих истакао да би по први пут из Грахова, тројица младића-кадета, требало да добију запослење у МУП-у, што такође до сада није био случај“, истакао је Радун.

И Прпа и Радун, на питање Миодрага Линте, какве су могућности да се на предстојеће изборе, кантоналне и федералне, изађе са заједничком српском листом, не скривају песимизам. Прпа наводи да су до сада више пута били изварани и да ће то јако тешко ићи, мада оставља могућност и за ту опцију, под условом, ако би се потписао неки коалициони уговор у коме би се знала тачна правила. Миодраг Линта још једном је поновио да би том заједничком листом добили ширу политичку, медијску и сваку другу подршку у Србији, а према његовим процјенама и ону најважнију подршку бирача који имају бирачко право, а тренутно се налазе на простору Србије којих није мали број. О овом питању ће се вјероватно још разговарати, али о томе ће, ипак, одлуку морати да донесу они који ће и поднијети изборне листе.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк