Душко Радун, начелник општине Босанско Грахово: Шумарство и пољопривреда главни правци развоја
Шумарство и пољопривреда главни правци развоја
„Живот у Грахову је јако тежак и локално становништво се свакодневно сусреће са разним проблемима. Почев од здравствене заштите, преко непропорцијалног запошљавања у јавним предузећима, полицији, шумарији, електропривреди… Без обзира на све те тешкоће, народ је вољан да остане на свом огњишту, а од мог именовања, прије двије године, појавио се један позитиван тренд и, за разлику од других општина, у Грахово се људи враћају“, каже у интервјуу за Српско коло Душко Радун, начелник општине која броји око 2 500 становника размjештених у 20 – ак насеља.
Како би ти људи могли да преживе потребно је омогућити им неке основне услове за живот, а један од њих је и свакако право на рад. Данас можда и најтежи задатак руководећим структурама у крајинским општинама које припадају Федерацији БиХ.
ШУМА НАЈВЕЋЕ БОГАТСВО
Начелник Радун нам каже да се, поред свих проблема са којима се сусрећу, стварају услови како би се они који већ живе на подручју општине , а исто тако будући повратници, могли запослити.
„У некој ближој перспективи требало би да се отвoри погон циглане. Једна фирма из Александровца је путем стечаја купила циглану, извршила је комплетан ремонт, пуштена је струја, 50 Срба требало би да се овдје запосли. Као што сам и раније напоменуо, овдје запослење значи живот и запосленом и његовој породици“, прича нам Радун и наставља причу о предузећима која су, најблаже речено, под чудним околностима приватизована, а сада би требало да се њихов потенцијал стави у функцију.
„Дрвни комбинат Шипад – Јадовник , прије рата је запошљавао око 750 људи. Нелегалном приватизацијом 2008.- 09. године продат је фирми“ Конструктор“ Сплит, а нешто касније „Конструкор“ Грахово. Ту није урађено по закону и сада смо ушли у рjешавање тог проблема. Конструктор је остао власник, али сада се ишло у парцелизацију фирме. Једна пилана је отворена са 20 запослених, а власник је ушао у процес продаје осталих парцела предвиђених за неке нове инвестиције. Узмемо ли у обзир да општина Грахово сијече преко 100 хиљада кубика шуме, а капацитет те и још једне пилане на подручју Грахова је десет кубика дрвне масе годишње, онда није тешко закључити да сва та непрерађена букова или чамова шума одлази ван Грахова као чиста сировина. Моја активност ће бити усмјерена у тражењу инвеститора који би улагали у дрвну индустрију, а као начелник општине заложићу се у сједишту херцегбосанских шума у Купресу, да онај ко у Грахову отвори погон за прераду дрвета, буде заштићен и да има одређене олакшице у пословању како би се запослило што више људи. Уосталом, моја обавеза је да заштитим будуће инвеститоре и понуди им оно што је највеће богатство општине Босанско Грахово, а то је шума“, сматра први човјек ове општине.
БОСАНСКО ГРАХОВО
ЗЕМЉА ИЗВОР ПРИХОДА
Као небригу претходне власти Радун види и њихов однос према рудном богатству. „Највеће налазиште тресета на Балкану је такође на подручју општине Грахово. Милиони и милиони кубика тресета, ринфузно одлазе у Хрватску, да се чак и не пакује, што није ни законом дозвољено “, наводи Радун примјер лошег односа према природним богаствима, а слична ситуација је и са сточарством једном од грана која има све перспективе да буде у врху привредног развоја.
Раније се на пашњацима све бијелило од оваца, а није било домаћинства које није узгајало краве и друге домаће животиње, поготово у сеоским срединама. Данас, тек понеко стадо се може видјети на путу према Грахову.
„ Морамо да будемо реални, овдје живи претежно старија популација која није у стању да држи као некад 100 -200 оваца. Углавном су то мала стада од 10-15 грла, а имају и по једну или двије краве. Потенцијал је огроман и управо сам у преговорима са власником фирме „Прогрес“, као и са још четири фирме за отварање фарме оваца. Ради се о Александру Радуну и он је тренутно у преговорима са министарствима Федерације БиХ око кредита. Та средства су му обећана, а он има обезбјеђена сопствена почетна средства. Ушао је у причу са Русима око куповине три хиљаде грла. Планира у наредних пет година да запосли 65 људи с тим да се број оваца попне на 7000 грла. Појављују се константно и неке фарме које би желеле да иду у причу „крава- теле“, значи само продаја меса, без млијека. Видјећемо, све су то планови, а неспорно је да Грахово има велика пространства за све оне које понуде добре програме“, са пуно оптимизма прича Душко Радун увјерен да ће се ускоро сточни фонд сигурно повећати. Слично као и у Хрватској и у Федерацији БиХ постоје потицаји за пољопривреду, међутим Радун није задовољан на који начин је то до сада функционисало.
„На кантоналном и на федералном нивоу постоје средства намјењена за те сврхе. Апусурдно је да су се та средства из потицаја злоупотребљавала и то највише онда када је на власти била „Странка за бољитак“. Својим радом довели су општину у незгодан положај. Обрадиве површине давали су у закуп за смијешну цифру од 50 марака. Они који су добијали ту земљу у најам имали су на њу потицај у висини до 600 конвертибилних марака и што је најгоре у цијелој причи је то ни да тих 50 марака од закупа неко од њих није плаћао редовно општини. На примјер, ако посије обичну траву и избала је имаће сто пута већу зараду у односу на цифру на коју плаћа закуп. Сада се то мијења и наравно да постоје отпори“, износи Душко Радун неке од проблема са којима се среће ново општинско руководство уз јасну констатацију да им је главни циљ да у 2018. години отворе једну индустријску зону гдjе ће инвеститори добити струју, асфалт, јасне уговорне обавезе, а близина граничног прелаза са Хрватском, добрих саобраћајница, као и луке Шибеник и Сплит, по њему би, поново отворили правце развоја граховљанске општине.
ДУШКО РАДУН
ЗАТЕЧЕН ВЕЛИКИ ДУГ
По доласку на функцију, нова власт затекла је општину у великим дуговима, тако да фактички нису могли да крену ни са неке позитивне нуле.
„По преузимању дужности видљиви дуг општине је био три милиона ковертибилних марака, с тим да је општина била у блокади. Радници општине нису имали плату 11 мјесеци и оно што је још горе за те људе да од повратка у Грахово до 1.1. 2016. године нису били здравствено осигурани, а чак нису имали овјерене здравствене књижице, што значи да се у државним установама нису могли ни лијечити. Успјели смо то ријешити, санирати дуг на 631 хиљаду марака, плате које су касниле 11 мјесеци, свели смо на четири мјесеца, а општински службеници су по први пут добили топли оброк, регрес, путне трошкове. Старом сазиву одборника смо исплатили дуг у 95 процената. Према разним добављачима са 700 хиљада, дуг смо свели на неких 100 хиљада марака“, износи Радун чињенично стање затечено само у општинској администрацији, а ништа није било боље ни у друштвеним дјелатностима, здравству, школству, култури, спорту.
„Вршећи интерну ревизију увидјели смо да је општина Грахово имала пуно нелегалних концесија, од којих ништа није приходовала. То се односи на огромна ловишта, пијесак, земљу. Сада смо у закуп дали велико поространство на Ливањском пољу гдје имамо преко 15 хиљада хектара обрадивог земљишта, а то нико није радио прије нас. Тиме смо дошли до повећања прихода. Буџет прије мог доласка на мјесто начелника је био 1.200.000, а сад је 1.900.000 марака. Ове године смо већ повукли из одређених министарстава преко пола милиона марака, до краја године надам се да ће бити и читав милион, поред зацртаних буџетских средстава. Такође смо захвални Влади Србије и АП Војводина на обећаним средствима“, истиче Радун закључујући на крају да општина Грахово има огромно богатство и велики потенцијал, само да он није био усмјерен у интересу грађана и у интересу општине, него су много већу корист имали одређени политички лобији.
РАДУН СА НИКОЛОМ СЕЛАКОВИЋЕМ
Текст:Жељко Ђекић
ФОТО: Жељко Ђекић и фб Душко Радун
ЗДРАВСТВО НАЈБОЛНИЈА РАНА
Према ријечима Душка Радуна, здравствена заштита у општини Грахово је била боља онда док је превентивна заштита припадала Дому здравља Ливно, него од када је локална амбуланта припала дрварском Дому здравља.
„ Одговорно тврдим, а моји родитељи су се вратили у Грахово 1999. године, уосталом када и ја, да је тада систем здравства много боље функционисао него кад је политичким одлукама СНСД-а амбуланта Грахово припојена 2010. године Дому здравља Дрвар из, по мени чисте политике, лако зарађених поена у народу, али и финансијске користи. До тада смо имали сваки дан љекара и тачно се знало којим даном долази неко од специјалиста. Данас у Грахову не постоји ни један љекар, односно долази само уторком и сриједом из Дрвара и задржи се од 8 до 11 сати и враћа се у матични Дом здравља да тамо наставља посао до краја радног времена. Послије тога остаје само сестра и чистачица. За све хитне случајеве морамо у Дрвар, да бисмо тамо добили упутницу за болницу у Ливну. Општина Грахово има 780 квадратних километара површине и болесник из неког села наше општине удаљен 20 километара од Ливна, мора доћи до Дрвара по упутницу, па преко Грахова поново отићи за Ливно на лијечење. То је преко 100 и више километара пута и онда не чуди да смо баш због тога у претходном периоду имали седам смртних случајева, јер болесник на вријеме није стигао до болнице . Преко кантоналне скупштине СНСД је успио да излобира те 2010. године да Дому здравља Дрвар буде прикључена амбуланта Грахово. Средства која припадају општини Грахово за амбуланту на годишњем нивоу износе 385 хиљада марака. У овом моменту, не вјерујем да се за потребе наше амбуланте троши више од 50 хиљада. Неко је и та средства преусмејрио свјесно у Дом здравља Дрвар једнако као и два санитетска возила добијена од донација Граховљака из Њемачке и Америке. Нисмо имали ни апотеку до прије двије године, када смо бесплатно дали локал једном Хрвату из Мостара који нам је рекао да ће радити па макар пословао са минусом. На срећу пословање му добро иде, врло коректно се односи према нашим људима, учествује у хуманитарним и спортским активностима, чиме се потврдила теза да је најважније бити човјек, а онда које си националности“, са доста горчине износи најболнију рану Душко Радун, додајући да је општина спремна да ријеши стамбено питање за љекара, а да очекује да о овом проблему расправља и Влада 10-ог кантона Федерације БиХ.
РАДУН СА МЛАДЕНОМ ИВАНОВИЋЕМ
СА МЛАДЕНОМ ИВАНИЋЕМ О РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА
Након интервјуа за Српско коло, Душко Радун је имао састанак са Младеном Иванићем, чланом Предсједништва БиХ из реда српског народа, а углавном се разговарало о рјешењу актуелних проблема.
„Састанак је наставак започетих договора око побољшања услова живота повратничког становништва у општину Босанско Грахово, а једна од главних тема је била лоша здравствена заштитa на територији општине те проналажењу начина како да тај највећи проблем буде ријешен. Било је говора и о проблемима са запошљавањем у јавним предузећима, гдје је сасвим мали постотак запослености српског становништва . Овом приликом сам упознао господина Иванића са туристичким потенцијалима општине, гдје смо се сложили да богатство које ми имамо мора бити максимално искоришћено (Пећина Леденица, Шаторско језеро, родна кућа Гаврила Принципа…). Иванић је обећао да ће се додатно ангажовати у наредном периоду око проблема са којима се сусрећемо од повратка на своја огњишта“, написао је Радун на свом фб профилу детаље разговора.
200 ХИЉАДА ЕВРА ИЗ БУЏЕТА СРБИЈЕ
НА САСТАНКУ ОКО РАСПОДЈЕЛЕ СРЕДСТАВА
„На одржаном састанку у палати предсједника Републике Српске Милорада Додика, крајем септембра, договорен је начин расподјеле новчаних средстава која су на иницијативу Александра Вучића, предсједника Републике Србије, обезбјеђена и планирана за помоћ српским повратничким општинама у ФБиХ у реализацији инфраструктурних пројеката.
На састанку су били присутни начелници општина Гламоч, Дрвар, Бос.Грахово и Бос.Петровац. Овом приликом су донесени закључи и смјернице за пројекте који ће бити реализовани у наредном периоду. Општина Босанско Грахово је добила новчану помоћ у износу од 200 000 евра, Гламочу такође 200 000, Дрвар 350 000, Бос. Петровац 100 000 евра и општина Крупа 50 000“, је такође податак који смо скинули са фб профила, јер је до овог састанка дошло послије нашег разговора, а говори у прилог ономе што Радун истиче као његова транспарентност у вођењу општине.
САМО ОСНОВНА ШКОЛА
РАДУН СА ПРВАЧИЋИМА И СРЕДЊОШКОЛЦИМА
У Грахову постоји само деветогодишња основна школа коју тренутно похађа 117. ученика. Када сам се ја вратио 1999. године било је пет првачића, ове године је уписано 19. Промјењен је и састав учитељица, тако да до петог разреда дјецу уче четири читељице српске и једна хрватске националности. Волио бих да тако буде и у вишим разредима, али нажалост наши се људи тешко одлучују за повратак, мада бисмо се потрудили да им обезбједимо стан. Тридесет ђака средње школе са подручја општине превози се на наставу у Дрвар, а трошкове сноси општина и ресорно министарство кантоналне Владе“, истиче Радун и додаје да je сваки средњошколац добио по 50 KM приликом поласка на екскурзију.
ПОТПИСИВАЊЕ УГОВОРА О СТАМБЕНОМ ЗБРИЊАВАЊУ
ПОТПИСИВАЊЕ УГОВОРА
„Овим програмом биће обновљено 37 стамбених јединица на територији општине Босанско Грахово. Потписници овог уговора поред корисника су и Федерално министарство расељених особа и избјеглица, Министарство за људска права и избјеглице БиХ као и општина Босанско Грахово. Овом приликом свим корисницима овог програма стамбеног збрињавања желим брзо усељење у своје домове и да у њима дочекају дубоку старост“, задовољно истиче Душко Радун.
ПОРОДИЦА И СПОРТ
„Ожењен сам , имам двоје дјеце, кћерку и сина, иду у средњу школу у Дрвару. Син је кошаркаш, изразито посвећен спорту, волио бих да је био голман. Кћерка Милица је исто талентована за спорт, али не показује претјерану жељу за њим. Трудим се да својој дјеци обезбједим све услове да функционишу нормално, а од њих сам тражио само једно да првенствено буду добри људи. Још увијек сам активан спортиста, играм фудбал за „Борац“ Дрвар, а прије тога сам бранио за многе клубове од Приједора до садашњег српског суперлигаша Бачке. Посебно бих истакао наш тим из Грахова са којим идемо на турнире у малом фудбалу и постижемо добре резултате (освојени турнири у Челинцу и Дервенти). Осим резултата битно ми је да се и чује за Грахово, а ако сте лоши онда је то слаба презентација. Нажалост, спорт у Грахову није на ранијем нивоу. Тренутно је у функцији балоташки клуб, а управо обнављамо фудбалски терен и свлачионице. Филип Триван, некадашњи играч Прве лиге Србије и ја радимо са млађим нараштајем и животна ми је жеља да своју каријеру завршим управо на голу матичног клуба“, с поносом говори о својој породици и спортској каријери Душко Радун, свестрани спортиста, првак многих дисциплина у народним вишебојима, прије свега у скоку у даљ и бацању камена с рамена, посебно наглашавајући да се у спорту, али и у политици, виде резултати и да је транспарентност из спорта пренио у политику за разлику од многих колега који се сада налазе на функцијама.
НА ПОБЈЕДНИЧКОМ ПОСТОЉУ НА ВИШЕБОЈУ У СРБУ
ВОДА КОЈА ЖИВОТ ЗНАЧИ
„Још једну ствар коју смо промјенили и на шта сам врло поносан је водоснабдијевање. Задњих 100 година није се нашло ријешење, а ми смо пустили струју и извршено је испирање цијеви. Проток 90 литара у секунди је реално толики да нам тренутно није потребан, али ми размишљамо о неким бољим будућим временима“, рекао нам је приликом интервјуа Душко Радун наглашавјући да вода за овај крај значи живот.
