Емир Кустурица представио издања Андрићевог института

У среду 25. Октобра, на 62. Међународним београдском сајму књига, у препуној сали „Иво Андрић“ Београдског сајма, представљена су најновија издања Одјељења за књижевност и Одјељења за историју Андрићевог института из Андрићграда, Вишеград. О књигама Јована Делића „Вечна присутност Његошева“ и Злате Бојовић „Андрић и Дубровник“, као и зборницима радова „Петар Кочић“, „Мост у књижевности, историји и кинематографији“ и „Српски језик и ћирилица данас“, говорили су Емир Кустурица, оснивач и директор Андрићевог института, Јован Делић, професор Филолошког факулета, Злата Бојовић дописни члан Српске академија наука и уметности, професори Бојан Ђорђевић, Предраг Петровић и Милош Ковачевић. На промоцији је такође било представљено издање Одјељења за историју Андрићевог института, књига Алексеја Тимофејева и Милана Пиљка „Руска револуција 1917. у очима Краљевине Србије“ (са Институтом за новију историју Србије), о којој су говорили Милан Пиљак, Миле Бјелајац и Мирослав Перишић, директор Архива Србије и руководилац Одјељења за историју, а разговор је модерирала Александра Вранеш, руководилац Одјељења за књижевност.



На самом почетку присутнима се обратио Емир Кустурица и нагласио да он врло тешко може да говори као директор Андрићевог института, јер људи који су око њега успjевају да остварују снове који задиру дубоко у наш културни идентитет и да помогну да се створи свијест код младих људи која продире у прошлост која је истинита, а не на путу ка лажном успjеху погрешно испричана и годинама неправедно оспорена. „Ми смо покренули све оно што је отргнуто од заборава, попут дивне Нолитове библиотеке уз коју сам ја одрастао“, изјавио је он, указuјући на чињеницу да је Иво Андрић прије свега био егзистенцијалиста, те су његова дjела оживела отварањем књижаре у Андрићграду. „Мислим да институти не требају бити само научна база, јер су то свакако по дефиницији“, рекао је Кустурица указуjући на оспорено дело Кристофера Кларка у коме су Срби без икаквог покрића окарактерисани као терористи, те да је након таквог чина рођена потреба за нечим као што су истините публикације, архиви, трибине и институти на којима ће се говорити права историја и оно што се заправо догодило за вријеме Првог свjетског рата са српским народом. Он је изјавио да ће Одјељења за историју и за књижевност Андрићевог института настојати да уплив у историју српског народа буде већи и да подсjећање на прошлост не буде никакво „повампирење“ нечега што је у савременим условима рогобатно, већ управо супротно од тога. „Како бисмо што боље дочекали Видовдан 2018. и јубилеј Побjеде српског народа у Првом свjетском рату и годишњицу Андрићевог института, мора се радити на многим издањима и семинарима попут ових које представљамо данас“, закључио је Емир Кустурица.

Мирослав Перишић је изразио велико задовољство што представља књигу Милана Пиљка и Алексеја Тимофејева „Руска револуција 1917. у очима Краљевине Србије“, трећу по реду Одјељења за историју Андрићевог института. Он је указао на чињеницу да је тема књиге од великог значаја за српску историју, јер је кроз године остала заборављена, а говори о великој победи српског народа. Перишић је истакао да ова књига има два дjела, први који чини обимна и програмски утемељена студија, а други део књиге су документа које су аутори темељно истражили и блиско представили читаоцима. Миле Бјелајац је истакао велико задовољство говорећи о дjелу које представља један велики период историјске драме Србије као земље у егзилу. Он је истакао да 132. документа која се налазе у овом издању свjедоче о свим аспектима тадашњег политичког стања, и великих одлука Николе Пашића које су значајно промениле ток историје. Аутор књиге Милан Пиљак је присутнима приближио сву проблематику историјског момента који је детаљно представљен у књизи. О поменута 132. документа која су истражена, Пиљак је рекао да представљају писма и преписке тадашњих сукобљених страна, те да је значајно приближена стратегија тадашње владе, као и вештине владавине Никола Пашића.



Књигом „Вечна присутност Његошева“ професора Јована Делића, отворена је Андрићева библиотека, а слиједеће издање које се нашло у библиотеци је дело професорке Злате Бојовић „Андрић и Дубровник“. Иако су оба дjела уско повезана са животом и дjелом Ива Андрића, књига професора Делића говори о његовој књижевној повезаности са Петром Петровићем Његошом, док професорка Бојовић пријазује Андрићеву повезаност са Дубровником кроз есеје које је писао средином шесдесетих година прошлог вијека. Професори Бојан Ђорђевић и Предраг Петровић, говорили су више о овим делима и сложили се да је њихов значај велики за проучавање дjела великог књижевника какав је био Иво Андрић.

Зборник „Српски језик и ћирилица данас“ представио је Милош Ковачевић, нагласивши да ово издање умногоме и споља и изнутра личи на књигу „Рат за српски језик и правопис“ Ђуре Даничића из 1847. године. Како је Даничићев циљ био да се одбрани право на српски језик и ћирилицу, тако и ова књига има циљ да тачно на двестоту годишњицу издавања Вуковог рјечника, која је следеће године, прослави два века модерног српског језика.

Овој промоцији је, између осталих, присуствовао и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта.

Информативна служба
Савеза Срба из региона

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк