ФК КОРДУН из Кљајићева прославио 70. рођендан
Кљајићево (општина Сомбор) је 20. маја 2017. године прославило велики празник – 70 година од оснивања ФК “Кордун”. То је био повод за велики спортски сабор Кордунаша и одигравање пријатељске утакмице ветерана ФК “Кордун” и репрезентације Кордуна.
Пуне трибине прекривене по топлом прољећном дану и велика гужва око стадиона били су сигуран знак да је у току значајан догађај. На терену су мајстори бубамаре упркос годинама и килограмима покушавали да оставе срце на терену.
За ветеране ФК Кордуна играли су: Чедо Марас, Милан Козлина, Слободан Цвијановић, Жељко Јанчић, Дејан Кршић, Горан Карталија (капитен), Тибор Пап, Зоран Зорић, Бранко Грновић, Милан Рашић, Милан Драгојевић. Играли су још: Миле Живковић, Игор Јурић, Декан Королија, Милан Мишчевић, Жељко Ђујић, Небојша Матко, Зоран Карталија, Неннад Мутић, Славко Вујиновић, Драган Кнежевић, Немања Станојевић, Милан Цимеша, Дарко Карас, Милош Грубјешић, Ненад Вујиновић
Ветеранску репрезентацију Кордуна чинили су: Душан Живковић, Зоран Мартиновић, Миле Млађан, Предраг Карталија (капитен), Никола Каран, Дражен Болић, Милан Сучевић, Игор Дудуковић, Рајко Шарић, Душко Мркић, Жељко Маћешић. Играли су још: Бојан Трбојевић, Душан Линта, Никола Мркић, Милић Михајловић, Душко Дејановић, Дарко Пругинић, Мирослав Миливојевић и Никола Вучинић.
Утакмица која је обиловала атрактивним потезима завршена је побједом репрезентације 4:5 (2:3). Као куриозитет остаће записано да се на овој утакмици од активног суђења опростио Петар Шаула, предсједник Завичајног клуба Кордунаша из Београда. Његови помоћници били су Душан Банда и Милан Рокнић.
На полувремену утакмице на зеленом тепиху стадиона у Кљајићеву ређали су се играчи из разних генерација фудбалера који су исписали историју ФК Кордун.
Од спортског радника и бившег рукометаша Илије Радичанина имали смо прилику да погледамо бројне документе и записнике из историје клуба, а у педантно исписаном дневнику овог прегаоца налази се исписана спортска историја цијелог села.
Од предсједника клуба Милорада Чекериша сазнали смо да се ФК Кордун данас такмичи у другој међуопштинској лиги.
– У клубу осим првог тима окупљају се и фудбалери у млађим категоријама. У селекцијама од 2003. до 2011. годишта окупљамо седамдесеторо деце и са првим тимом и стручним штавом клуб укупно броји око сто чланова – рекао је Чекериш напомињући да клуб опстаје захваљујући добрим људима у селу.
Ово село у западнобачком округу је након Другог свјетског рата насељено колонистима са подручја Кордуна. Мјесто се под именом Крњаја први пут помиње 1601. године да би 1949. године добило име по народном хероју Милошу Кљајићу, рођеном у Горњем Сјеничаку на Кордуну, који је погинуо 14. јула 1944. године на Жумберку.
О историјату клуба могли смо пуно сазнати на презентацији коју је у свечаној сали ресторана Тропикана у Кљајићеву приредио Милић Михајловић који је претходно био водитељ и на стадиону.
Група младих заљубљеника у спорт оснива фудбалски клуб Кордун давне 1947. године.
Његови оснивачи су: Цвијан Карас, Драго Томин, Милош Петровић Лошо, Мита Ђелбабин, док су се као играчи истицали Маћаш Варга, Драго Томин, Стево Булат, Матајз Бауер, Никола Крмаљ, Мита и Петар Ђелбабин, Иван Овчин, Никола Вукобрат, Ђуро Карас, Бора Мутибарић и други. Игралиште се налазило код „шест“ топола.
У то вријеме педесетих година, на утакмице се долазило са љубављу, са разним превозним средствима, као што су бицикл, запрежна кола, која су била спремна у сваком моменту да пребаци своје фудбалере до стадиона.
Како се могло чути од Милића Михајловића фудбалерима су у то вријеме око превоза највише помагали домаћини Никола Жижа, Јанко Карас, Милић Лежајић и други који су имали запреге.
Фудбалски клуб Кордун у својој историји имао је успона и падова, али никад није био ван система такмичења. Генерација у којој су играли Николиш, Карас, Карталија, Вујашковић Дући играла је у Бачкој лиги и сматра се најбољом у историји клуба.
ФК Кордун је и 2006. године ушао у виши ранг такмичења. У Војвођанској лиги група север ФК Кордун успешно је одиграо двије године када због реорганизације такмичење наставља у лиги Сомбор.
Пионирска школа фудбала почела је са радом 2006. године на челу са Дарком Карасом. А из ове школе израсли су играли који играју у првом тиму, док шест омладинаца и кадета у данас носи дрес ФК Раднички Сомбор.
Током пројекције фотографија могле су се видјети многе занимљивости из живота клуба. Црно бијеле боје клуба блиско су повезане са ФК Партизан који је 1984. године био гост у Кљајићеву, а предводио их је легендарни Драган Манце.
Занимљиво је да је највећа побједа у историји ФК Кордун забиљежена против Буковца – невјероватних 30:0.
На крају вечери додијељене су плакете заслужним појединцима. Тако су постхумно ово признање добили Миле Лончар, Милић Карас, Никола Грубјешић, Бранко Карас, Милош Николиш и Пишта Нађ.
Захвалнице су добиле легенде клуба Милан Рашић, Слободан Цимеша, Војин Рајковић, као и гости Петар Шаула (репрезентација Кордуна) и Владимир Зорица (ФК Раднички Сомбор). Највеће овације добио је Горан Карталија, који је из ФК Кордуна направио врло успјешну фудбалску каријеру и одиграо неколико утакмица као репрезентативац Аустрије.
Домаћини су поздравили замјеника предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодрага Линту, а за све госте су припремили и пригодне поклоне.
Матањи: Кордунаши су писали и историју фудбала у Сомбору
За вријеме утакмице срели смо и легендарног тренера Мату Мишањија. Један од људи који се сматра иконом ФК Радничког из Сомбора и војвођанског фудбала, није крио задовољство због спектакла у Кљајићеву. Према његовим ријечима ФК Кордун је исписао не само историју Кљајићева него и Сомбора, јер би бројни талентовани фудбалери из Кљајићева најчешће заиграли у дресу Радничког.
Мија Везмар: Вратили смо Чонопљанима мило за драго…
Почетни ударац извео је Миодраг Везмар Мија најстарији непосредни сведок оснивања и прве деценије рада ФК Кордун. .
– Прва утакмица одиграна је недуго након оснивања клуба против комшија ФК Слога из Чонопље. За нас већином Крајишнике, колонисте, фудбал је био нова игра, коју је тек требало упознати. Чонопљани су били искуснији тим, побједили су нас 10:0. Био је то тежак пораз не само за играче на терену него и за цијело село – испричао нам је Везмар присјећајући се како се цијела екипа озбиљно припремала за реванш.
– Имали смо само једну лопту на шнирање и морали смо је чувати и поправљати. Старији играчи су и ријетко тренирали. А ми млади смо неуморно правили крпењаче, које су се распадале и поново састављале. Ударали смо их по улицама, пољанама, уз говеда…У свакој прилици.
Освануо је и дан узвратног меча са ФК Слогом.
– Наравно да смо побједили. Шта мислите колико? Са 10:0. То се зове реванш. Тај комшијски ривалитет остао је годинама- рекао је Мија Везмар, иначе један од три рођена брата који су педесетих и почетком шездесетих играли за ФК Кордун. Много је рођене браће играло за Кордун, па су се презувале и дјелиле копачке којих никад није било довољно.
-Играо сам десно крило. Имао сам просечну технику, али проблем мојих „чувара“ је што сам био пребрз за њих. Када сам се вратио из ЈНА упале зглобова су ме натерале да прекинем са фудбалом. Са непуне 24 године једва сам стајао на ногама. Данас имам 84 године. Ноге ме пола века нису заболеле. Свакодневно ходам пет километара – завршио је Везмар и закључио да је ФК Кордун клуб већи од својих резултата.
Душан Линта: Један додир довољан за побједу
Корпулентни Душан Линта није провео много времена на терену, али је дао гол који је ријешио питање побједника.
– У фудбалу, као и у животу најбоља су једноставна рјешења. Мајсторима је довољан један контакт са лоптом – рекао је Линта.
Трифко Ћоровић / Српско коло
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)
[inpost_fancy thumb_width=“220″ thumb_height=“220″ post_id=“7751″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1496486144456″]
