Гламочани се по шести пут окупили у Новом Саду како би оснажили завичајност

Завичајно, оно моје глуво, постојбино Господ те сачуво

У организацији удружења „Гламочко коло“ у петак, 10. новембра у хотелу Нови Сад по шести пут окупили су се Гламочани и они који се тако осећају из Србије и Републике Српске, они протjерани и са својих огњишта и они који су се на њих послије „Олује“ вратили. Из завичаја стигли су у Нови Сад представници те општине која је данас,нажалост, у Федерацији БиХ, представници удружења Гламочана из Бањалуке, док су покрајина Војводина и град  Нови Сад такође били претстављени. Програм је отпочео глувим колом које су извели млади чланови удружења „Гламочко коло“ које постоји 12 година.

Организатор окупљања Милош Радумило је, како доликује правом српском домаћину, на вратима хотела „Нови Сад“ дочекивао госте уз хлеб, со и лозовачу, а асистирали су му Ковиљко Ловре и Ранка Срдић.

Како је нагласио Радумило „човек без поријекла је биће без благослова“. Он је потврдио ријечи које је ових дана на једном ТВ каналу изрекао један од отаца наше свете Православне цркве: срећа је у повезаности.

-Радујмо се нашој комплетности, донесеној и стеченој љубави са оба простора – матичног Гламоча и божијом вољом изабраног Новог Сада. Захваљујем се свима на одзиву, а посебно онима који су са нама, а нису Гламочани. Хвала претставницима власти Војводине који нас подржавају у раду. Посебан осјећај и додирну тачку дијелим са братским удружењима чији су представници са нама а то су: Дрварчани, Петровчани, Мањачани, Граховљани, Доњовакуфљани и Врбљанци, рекао је Радумило захваливши се и онима који су најавили овај догађај – радио станицама „Југовић“,  „Жабаљ“  и „Српски крајеви“ – захваљујући којима је велика сала хотела била попуњена до последњег мјеста.

Радумило је позвао Гламочане да се прикључе удружењу Гламочко коло како би дијелили „судбину и задовољство припадања“.  Он је рекао да ће Гламочани, који живе у Србији, „подржавати борбу и улагати напоре за враћање живота на оне рајске просторе“.

И помоћник начелника Гламоча Борис Лукајић је био емотиван: наш један, једини Гламоч. Какво би то било окупљање Гламочана да нико не спомене бренд по коме је тај крај надалеко познат: чувени гламочки кромпир:

-Град кромпира у срце ме дира. Имали смо ових дана у Гламочу десету „Кромпиријаду“, а на њој један мали кромпирић од два килограма и 140 грама, нашалио се Лукајић.

У име предсjедника покрајинске владе Игора Мировића  Гламочане је поздравио замјеник секретарa за културу, jaвно информисање и односе са вјерским заједницама др Небојша Кузмановић који је са жаљењем констатовао да се у Гламочу смањује број Срба.  Према његовим рjечима, зато је важно да постоји „Гламочко коло“ које ће сведочити о народу и постојању.  У име Градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића окупљене је поздравио помоћник Александар Петровић.

Предсjедник удружења, које у Бањалуци окупља Гламочане, Никола Толимир, констатовао је да је црква у Гламочу оронула и да је потребно скупити новац за њену обнову и да би се то урадило „како доликује“.  То исто важи и за споменик „Палим борцима и жртвама фашизма“ који је уклоњен по вољи власти Ливањског кантона па су скупљани добровољни прилози.

Док се гусле чују и црквена звона Гламочани постоје. Овако је у своју тачку увео присутне гуслар Владо Руњо: Завичајно, оно моје глуво, постојбино Господ те сачуво.

Поздрављени су понос Гламоча  генерал Живомир Мирковић, пилот Драган Ерцег и тренер Жељко Лукaјић.

Антрфиле


Дјеца да знају за родни крај њихових отаца

Миленко Лончар из Отковаца каже нам да су му окупљања са људима из његовог завичаја „јако важна у животу“.

-Дјецу васпитавам да знају ко су и  шта су и да знају за родни крај.  Придајем велики значај томе Водим их тамо у село, да виде гробље, да виде те љепоте. Учим их  да пјевају пјесме из завичаја, крајишке пјесме.

Милорад Нишић поријеклом из Јајца је одушевљен: Мени је ово предивно. Увијек ћу доћи и увијек ћу се одазвати.

Информативна служба
Савеза Срба из региона

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)