Храм Успења Пресвете Богородице у Имотском

На подручју Јужне Далмације, на самој граници са Херцеговином, смештен је град Имотски, којег од морске обале раздвајају планински висови Биокова. У овом граду са апсолутном римокатоличком већином вековима живе и православни Срби.

Православних Срба, према записима летописаца, у Имотском је увек било око хиљаду. Храм посвећен Успењу Пресвете Богородице, смештен у насељу Главина Доња, био је и остао место сабрања православних Срба.

– Први спомен на овај храм датира из 1722. године међутим, да је постојао и раније сведоче гробна места на овом гробљу која су из 1625. – 1628. године. Храм су градили верници са свештенством. У почетку је ово била монашка парохија, а монаси су овде живели све до доласка проте Спиридона Маргетића. Од тада, па до данас, на парохији почиње да службује брачно свештенство. Народ је својим радом и својим прилозима градио храм и уграђивао себе у своју веру и сваки овај зид – прича за портал „Срби.хр“ свештеник Драган Михајловић.

Један од најзначајнијих имена овога храма и града био је протојереј-ставрофор Спиридон Маргетић, за чије је време храм Успења Пресвете Богородице добио свој нови иконостас, набављен на Криту.

– Цела Имотска крајина била је позната по предузетним људима, трговцима који су били, да тако кажем, сналажљиви кроз живот. Такви су били и Срби из овог краја, доста је било трговаца, угоститеља у та прошла времена, који су имали снаге, могућности и знања да подигну један овакав, велелепни храм. У турбулентним временима монаси су овде долазили и из манастира Драговић како би служили литургију и како верници не би били без речи Божије и свог духовног пастира. Прота Спиридон Маргетић остао је овде дуго на служби, и заиста је значајан његов пастирски рад. У значајној мери придоносио је буђењу свести српског народа да се ослободи од тадашњих власти Аустро-угарске. За време његове службе храм је проширен, у ствари, због повећане бројности верника јавила се потреба за већим храмом па је 1883. храм проширен, што се види на његовој спољашњости, а урађен је и постојећи иконостас и то у Грчкој – објашњава отац Драган.

 

Храм подигнут из пепела


У временим прошлим, никада није било лако ни сачувати ни сведочити своју веру, нарочито када се мисли на веру православну. На овим немирним и вазда турбулентним просторима, велике силе су константно наметале своје, а власти њихове нису имале много разумевања за обичан православни живаљ. Кад год је страдавао народ, страдао би и храм. У својој историји храм је страдао неколико пута, а у последњем рату претрпео је знатна оштећења. Ипак, трудом и љубављу имотских Срба, храм је обновљен, засијавши поново у свој својој лепоти, а посебно вреди истаћи живопис храма који изазива пажњу свих верника и посетилаца ове светиње.

– Само у последњем рату који је задесио ове просторе, храм је два пута миниран и претрпео је знатна оштећења, што је случај и са манастиром Светог Василија Острошког који се налази недалеко одавде, у селу Црногорци. Ипак, уз Божију помоћ, трудом и донацијама верног народа, успели смо поново обновити храм и подићи га из пепела, можда бољи и лепши него што је био. Када причамо о тим несрећним ратовима, морам поменути и Други светски рат када су овде верници страдали, неки су убијани код својих кућа, други одвођени у усташке логоре. Узевши у обзир друге крајеве, морам напоменути да то овде није било масовно, али за нас хришћане, када је један човек убијен, када само једном бићу невино узмете душу онда се и то гледа као једна трагедија, а овде их је било доста.

 

Поносе се са парохијским домом


Идеја о осликавању храма уследила је након обнове, а осликавање је завршено 2007. године. Ово је, уједно, и први храм у Епархији.

Прочеље храма у Имотском некада је красила преслица, звоник у медитеранском стилу, да би седамдесетих година 20. века, преслица била замењена новим звоником са четвороводним кровом.

Православна заједница у Имотском с правом се може похвалити и са парохијским домом, који и данас, баш као и у време свог подизања, сведочи архитектонски склад али и отменост православне заједнице у овом граду.

– Када споменемо парохијски дом при храму онда слободно могу рећи, да то нису претеране речи хвале, да је то једна од лепших кућа у имотској крајини. Она је, у садашњем овом облику, из 1909. – 1910. године с тим што је претрпела мања оштећења тих деведесетих година. Када је обновљен храм, обновљен је и парохијски дом како би свештеник, који овде борави у служби, имао свој кров над главом – објашњава Михајловић.

Очување православља на овом простору увек је било повезано са жртвом, јер исламски исток и римокатолички запад одувек су настојали искоренити православну истину.

– Само уз помоћ своје јаке вере народ је успео сачувати свој идентитет. Овде се верници духовно окрепљују и снаже, али и друже, окупљају, сусрећу, деле имуку и радост. Велика већина Хрвата овде има своју крсну славу коју обележавају на свој верски начин, без славског колача и жита као што је код нас случај, али славе заштитнике, патроне својих породица. Некада је овде, давно у прошлости, био сабор на Малу Госпојину, када је народ долазио из свих крајева, па чак и из Ливна како причају ови старији.

 

Храм Св. Василија Острошког Чудотворца


Осим храма Пресвете Богородице, имотски Срби се могу похвалити и са храмом Светог Василија Острошког Чудотворца, смештеном у оближњем селу Црногорци, на ободу Имотског поља, који би према замисли Епископа далматинског Фотија ускоро требао постати местом монашког живота, жртве и подвига.

Срба у Имотском све је мање, али остаје нада да ће оно мало пресоталих житеља сачувати свој храм и своју веру, као што је то било и у прошлости.

– Имотска парохија броји око пет стотина душа у око стотину и осамдесет домова. Морам рећи да ови људи овде, сви православни, примају свештеника у свој дом отвореног срца и широм отворених врата. Људи су овде вредни и радишни, али пре свега људи доброг срца. Генерално, овде су људи пуни љубави, и без обзира што сам ја овде православни свештеник, никаквих ружних искустава нисам имао. Шта више, а то морам напоменути, након рата деведесетих, када се кренуло са обновом цркве, одређени број Хрвата, римокатолика је прилазио и својим прилогом, својом помоћу, доприносио да се храм обнови. Једном речју, то су ситуације где су људи били људи и ништа друго, а томе нас Христос учи, да будемо људи и да будемо Његови – појашњава Михајловић.

 

Малобројни, али православци за пример


У Имотском се, као и у већини крајева, рађа мали број деце док старије становништво изумире. Михајловић каже да деце ипак има, да учећи веронауку у школи деца чувају своје, чувају свој језик и идентитет. Имотски Срби најчешће се окупљају на дан славе, на Велику Госпојину, Малу Госпојину о свим већим празницима у години, али и недељом када се служи света литургија. У најтежим временима, верници су се самоиницијативно окупљали, обилазили храм и сакупљали средства за његову обнову, а то је само један од показатеља који оцу Драгану потврђује да је на правом месту, да шири реч Христову међу онима који је жељно и са љубављу слушају.

Православни Срби у Имотском, иако их је мало, својом жртвом и љубављу, могу постати пример очувања духовног и културног наслеђа својих предака, чију су веру у свим животним искушењима сачували неокрњеном. Због тога је сваки повратак међу имотске Србе повратак у духовну оазу Христове љубави, која надилази сваки немир овога света.

 

Манастир у Црногорцима


Манастир Светог Василија Острошког у Црногорцима, код Имотског основан је благословом бившег епископа далматинског Фотија. Овај манастир је пети манастир у Епархији далматинској и биће духовни центар Имотске крајине.

Овај свети храм подигнут је 1988. године и до сада је служио као парохијска црква. Нови манастир Светог Василија Острошког у Црногорцима има већ једну велику светињу – митру Светог Василија Острошког, која је са његових моштију донесена и даровна овој светој цркви.

Манастир Светога Василија Острошког у Црногорцима од имовине тренутно има само овај свети храм.

Епархија далматинска успела је да припреми идејни пројекат конака овог светог манастира, који треба и може да се гради, захваљујући побожним и добрим људима из овога краја, који су већ даровали много земље овој светињи, чим су чули да ће на овом месту бити основан манастир Светог Василија Острошког Чудотворца.

Извор: Васка Радуловић; Срби.хр
Преузето са: Банија ОнЛине


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк