ЈУБИЛЕЈ: 30 година окупљања Умјетничког братства манастира Крка

Најбољи извор инспирације пејзажа и духовности


Традиционало окупљање „Умјетничког братства манастира Крка“ одржано је и ове године, од 6. до 16.августа у тој древној српско-далматинској светињи. Ове године окупила се група од шест сликара који су дошли из Србије а њихов домаћин био је игуман манастира Севастијан. Групу су чинили Миодраг Петровић, Крга Дејан, Никола Марчета, Каставарац Слободан, Зоран Чалија и Здравко Мирчета.

 

СКД Зора обновила традицију


Како је испричао Никола Церовац, један од покретача овог традиционалног окупљања, ликовна колонија Уметничког братства манастира Крка је пројекат који има континуитет трајања почев од педесетих година прошлог вијека.

„Тада је на позив игумана манастира, Онисима Опачића, у њему боравио сликар Бата Михаиловић са супругом. Седамдесетих година прошлог вијека, чувена задарска група, на челу са Мићом Поповићем и Петром Омчикусом и њиховим супругама, такође је боравила у манастиру Крка. Као посљедица разорног земљотреса, у Београду је 1986. године, у организацији УЛУС-а и Завичајног клуба „Книнска Крајина“ из Београда, организована велика аукција умјетничких дијела за помоћ пострадалом Книну и Босанском Грахову, али и манастиру Крка, за сређивање његове ризнице“, рекао је Церовац објашњавајући шта је претходило настанку Колоније.

„СКД Зора је 1990. године обновила ликовну колонију Уметничког братства Манастира Крка, која окупља умјетнике сваке године у августу месецу. Колонију подржава Министарство дијаспоре Републике Србије и Комесеријат за избјеглице и прогнана лица Републике Србије. До сад је створено и у манастиру се налази, преко 200 умјетничких дијела сликара, вајара и графичара“ истакао је Церовац.

У манастиру се сваке године окупљају и стварају умјетници из Србије, Републике Српске, али и они који су се вратили на своја огњишта у Хрватску. Обавезу али и част да огранизује и окупи сликаре у манастиру имао је и ове године сликар Здравко Мирчета.
„Ове године ишла је интересантна група умјетника с обзиром да су међусобно доста слични, блиски су цркви и духовности, њихово опхођење и живот у манастиру су интересантни, јер сви ми на неки начин и живимо манастирским животом, а ни не може се другачије живјети када си међу монасима, та енергија се шири“, објаснио је Мирчета додајући да је ове године, нажалост, изостала графичка радионица.

„За нашу дјецу је важно да учествују у оваквом програмима, и зато не смију изостати ни радионице с дјецом, иако финансијски није лако све то организовати. Сљедеће године потрудићемо се да је вратимо у програм, а још нешто ново ћемо организовати. Уочи Видовдана у манастиру Лазарица приредићемо Ликовну колонију. У питању је манастир који се такође налази у Далмацији, али радићемо другачији програм, примјењена умјетност, керамика, занати и слично, гдје ће моћи учествовати сви који буду имали жељу да нешто науче о умјетности“, поручио је Мирчета нагласивши зашто је важно да се окупљају умјетници и да се настави ова традиција.

„Срби у Хрватскоj немају установе културе, једино је остало да се окупљамо у манастирима. Тешко је причати одавде из Србије о томе, међутим кад дођеш на лице мјеста осјетиш неку посебну атмосферу. Ја сам од почетка на овим сусретима и пратим реаговања умјетника и сваки од нас када оде пожели поново да се врати у манастир. Битно је да осим нас сликара који одлазимо на колонију, такође да људи који долазе да виде нас и наше радове, доживе тај умјетнички рад дубље. Добро би било да се организују дани културе рецимо, да током љета буде програма који траје дуже“, изразио је своје замисли и идеје Мирчета објаснивши и друге посебности манастира Крка.

 

Ђаци манастира Крке


„14 живих српских Епископа били су ђаци Крке. Црква манастира Крка је направљена на катакомбама. То јој је јединственост, и сваки хришћанин када тамо дође доживи нешто посебно. Такође у Крки је била прва српска организована школа на овим просторима, школа за свештенике“, казао је Мирчета који се заједно са осталим умјетницима из Колоније укључио у уређење штанда манастира Крка за Београдски сајам књига и најавио изложбу графика на сајму.

 

Чалијин византијски циклус


Своје утиске из Колоније са нама је подјелио и сликар Зоран Чалија, истичући огромно задовољсто што је имао прилику већ други пут да учествује.

„Ја сам поријеклом Херцеговац, а оно што ме веже за Крку је духовно насљеђе и солидарност са нашим народом који је преживио један страшан прогон, својеврсни геноцид, али ипак опстаје и остаје на тим просторима. Манастир је за мене инспиративан и духован и човјек се тамо удуби од пејзажа до духовности која из ње израња и пуни нас инспирацијом. Током трајања Колоније настала су јако добра дијела, чак могу да кажем да је нестало материјала, с обзиром на огромну инспирацију која је буктала у нама и прилично брзо смо створили дјела. Ја већ дуго стварам један византијски циклус који је дубоко инспирисан страдалим српским манастирима на Косову и Метохији . Од 2001. године обилазим те манастире, и иако су неки порушени, ипак то тло гдје су некада постојали и данас зрачи чудесном духовношћу. И оно што сам стварао током боравка у Крки дио је тог циклуса. У нашој је генетици, колико год неко покушавао данас да нам наметне нова схватања, било у умјетности или неким новим технологијама, кроз нас тај ген православља избија и свијетли из нас“, надахнуто је испричао Чалија.

Захваљујући овом братству и његовом дјеловању основан је ланац умјетничких братстава, у манастирима Рмањ, Тавна, Добрун итд. на угроженим подручјима српског народа током последњег отаџбинског рата.

Плакета Умјетничког братства манастира Крка и Сребрни прстен додјељује се сваке године појединцима и институцијама заслужним за чување и обогаћивање духовне ризнице Српске Крајине у оквиру Крајишког ликовног салона у Београду.

Весна Вуковић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк