Књижевна награда “Браћа Мицић“ додијељена Милану Мицићу
Књижевна заједница Крајине свечано је организовала додјелу награде „Браћа Мицић“ 15.новембра у просторијама Удружења књижевника Србије у Београду. Ове године повеља је отишла у руке историчара Милана Мицића, за књигу кратких прича „Списак сjеновитих имена“ у издању РТС-а. Награду је уручио предсједник Књижевне заједнице Крајине Милан Пађен, а стручни жири у свом образложењу је навео да се награда додјељује управо Милану Мицићу за историјски есејизам и допринос у ширењу зенитизма, авангардног европског правца у књижевности и умјетности уопште, чији су оснивачи браћа Љубомир и Бранко Мицић поријеклом из Глине.
Добитник награде Милан Мицић истакао је да за њега ова књижевна награда има велико значење, а прије свега то је емотивно значење.
„И сам потичем од Мицића из Мајског Тртника, код Глине,на Банији, и осјећам да ова награда сада некако долази у породицу. Књига кратких прича “Списак сjеновитих имена“ у издању РТС, која је повод за ову награду, садржи у себи потрагу Љубомира Мицића за својим „барбарогенијем“, који би својом чистотом, енергијом и снагом улио ново здраво и живо ткиво у европску културу. Лик „барбарогенија“ Љубомира Мицића јесте у ствари добровољац српске војске у Великом рату, поријеклом из динарских крајева, а ових 15 прича о српским добровољцима у Великом рату јесте њихов стварни улазак у српску књижевност у којој до сада нису били тема“, објаснио је аутор.
„Браћа Љубомир и Бранко Мицић родом су из наших крајева, из Глине. У вријеме између два рата, Првог и Другог свјетског рата, вријеме страха, безнађа, умора и дезорјентације човјека Љубомир Мицић покренуо је часопис под називом „Зенит“ који је излазио од 1920. до 1926.године. У Загребу, а затим у Београду. Браћа Мицић су тада развили зенитизам један правац из кога су се касније развили сви модерни правци у књижевности и умјетности, попут футуризма, кубизма итд. Ту су се окупљали многи писци, попут Милоша Црњанског, а и неки од свјетских имена, попут Сергеја Јесењина и Пикаса. Дакле тај покрет се раширио у свјетским размјерама. Браћа Мицић радили су на релацији Загреб- Београд- Париз“, испричао је Никола Корица, потпредсједник Књижевне заједнице Крајине.
Њихов допринос Крајини разлог је зашто је почетком деведестих у тадашњем Српском културном друштву “Сава Мркаљ“ чије је сједиште било у Топуском одлучено да се по њима назове награда, а њен смисао је да је дјело за које се додјељује везано за Крајину својим садржајем, или да су писци поријеклом са тог подручја, или да се својим радом везују за Крајину.
Награду је од 1993. године до 1995. године, утемељивач СКД“Сава Мркаљ“, додјељивао у Мајским Пољанама код Глине, мјесту гдје су Мицићи провели дјетињство. Тих ратних година уручене су пјесницима Николи Вујчићу и Ивану В.Лалићу и књижевнику Јовану Радуловићу. Награду је у „избјеглиштву“ у Београду наставила да додјељује Књижевна заједница која је основана 1993. године у Глини, а њени добитници су Небојша Деветак, Славица Гарања Радованац, Милан Пађeн, Душан Ђaковић, Вељко Стамболија, Никола Корица, Ненад Грујичић, Предраг Богдановић, Даринка Вучинић и последњи добитник Милан Мицић.
Књижевна заједница Крајине која је саставни дио Удружења књижевника Србије, осим ове награде додјељује и награду за сликарство, такође и награду за књижевно стваралаштво и допринос у култури „Саво Мркаљ- Слово“, као и награду „Крајишка грамата“ за животно дјело.
новинар „Српског кола“
Весна Вуковић
