Козарчани се окупили у Београду по 41. пут, домаћин град Бања Лука

У Београду је 3.јуна у Дому Војске Србије, у организацији Удружења Козарчана у Београду,  одржан 41.сусрет Козарчана, учесника Народно-ослободилачке борбе, потомака,  поштовалаца козарске епопеје и пријатеља легендарне Козаре!

Домаћин сусрета  био је град Бања Лука, а како обичај налаже, њихов представник Раденко Комљеновић, начелник одељења за привреду Бања Луке предао је симболе, пешкир и плоску,  домаћину слијдећег сусрета, градоначелнику града Приједора, Миленку Ђаковићу.

Међу многобројним писмима и телеграмима подршке Удружењу Козарчана посебно су издвојена и прочитана поздравна писма Председника Републике Српске, Милорада Додика, Градоначелника Бања Луке Игора Радојичића и Министра индустрије, енергетике и рударства Петра Ђокића.

Предсjедник Републике Српске, Милорад Додик,  је изразио жаљење због немогућности присуствовања скупу и поздравио одржавање ове манифестације која његује традицију и обичаје народа Поткозарја, као и сjећање на славне битке и херојску борбу против фашизма у Другом свjетском рату, како је наведено у писму.

„Козара и козарачки крај су симбол слободе и живота, који су засијали и добили трајну вријдност у сусрету са својим антиподима оличеним у фашизму. Саборност и солидарност који су били водиља нашег народа не само у то тешко вријеме, већ кроз историју, манифестујемо и данас. Сарадња козарачких општина и повезивање људи са ових крајева у Београду, и шире, наша су обавеза и према будућности“, речено је у поздравном писму које је Козарчанима упутио градоначелник Бања Луке, Игор Радојичић, који је био спречен да присуствује скупу.

„Удружење покрива два града који окружују легендарну Козару,то су Бања Лука и Приједор, као и пет општина, Градишка, Лакташи, Козарска Дубица, Нови Град и Костајница. Уз сталну сарадњу, помоћ и подршку градова и општина Покозарја, Удружење се доста развило и напредовало. Данас чак трећину чланства чине пријатељи и поштоваоци Козаре,како их ми зовемо. То су људи који немају директне везе са Козаром, али су са нама и уз нас, и радује нас  та чињеница. Жеља нам је, и на томе стално радимо, да привучемо што више младих, ученика, студената, девојака и младића како би се кроз наше Удружење, поред неговања веза са родним крајем у песмама и играма успоставиле  што шире и тешње везе на свим пољима културне, спортске,  просветне, научне и привредне сарадње иземеђу Републике Српске и Србије“, наводи предсjедник Извршног одбора Удружења, Раде Каралић.

Како је рекао предсjедник Скупштине Удружења, Рајко Срдић, Удружење је обновљено 2008.године јер је првобитна форма  секције Другог Крајишког одреда, Партизанског одреда, због биологије година бораца, нестајала, па је у данашњим условима формирано Удружење, гдjе осим бораца, којих нема још пуно, данас ту треба да буду сви који поштују НОБ, потомци њихови, и пријатељи Козаре.

Посебно признање одато је  борцима Народно-ослободилачког рата који су у службу борбе против фашизма и за ослобођење дали највредније – своје животе. Они који су живи свjедоци, и најстарији Козарчани на скупу, пуковници Млађо Мајкић и Драган Машала  с поносом су истакли да ниједан сусрет земљака нису пропустили. Из села Деветаци и Прусци са Козаре отишли су са 17 година, у борбу за слободу. „Било је то 1941.год. Трагика Козаре и њеног народа је велика. Тај народ се жртвовао у борби за голи живот“, рекао је Драган Машала. Млађо Мајкић каже да је Козару напустио 1943.године када је са другом Титом дошао у Београд, где је остао да ради у Заштитној јединици Врховног штаба до 1978.године, до пензије. „Порука  Козарчанима је да остану досљедни идејама за које су се жртвовали њихови прадjедови“, сложили су се обојица јуначких старина, један у 90-ој а други у 93-ој години живота, али не одустају од пjесме и Козарачког кола!

Домаћин овогодишњег сусрета, Раденко Комљеновић, изразио је своје задовољство што има ту част да у име града Бања Лука присуствује догађају. „Ми не дjелимо Бања Луку и Београд, Републику Српску и Србију, то је један народ за нас, један простор и једна култура“, рекао је он додајући  с поносом да је  и сам потомак бораца са Козаре. „ Мој близак предак дигао је устанак на некадашњем Скендер Вакуфу, нажалост нико није преживио Козарску битку, али нама је част што смо допринијели борби против фашизма“, завршио је он.

Шта је ново у Приједору, сазнали смо од градоначелника Миленка Ђаковића. „ Обзиром да је Приједор трећи по величини град у РС, са својих 100 хиљада становника представља најмултиетничкији град у целој БиХ. У последњих 13 година доста је урађено по питању инфраструктуре града, урађени су велики пројекти за водовод, канализацију и путеве. Реконструисани су позориште и биоскоп, па је и понуда за младе широка“, објаснио је он и додао да им је стратешки план развој привреде и нових  радних мjеста, а посебна тежња  у будућности да Приједор постане универзитетски град.

Скупу Козарчана дала је подршку и делегација општине Костајница, заменик Начелника            Горан Рабат и Владимир Ћопић као и општина Градишка. „ Прошле године ми смо били домаћини скупа, а ове смо гости“, рекао је начелник Зоран Аџић који је говорећи о актуелностима у својој општини навео да је сада у Градишци у току Градишко лето. „ Желимо да искористимо позицију Градишке, која се налази на вратима БиХ и Српске, за привредни смjер развитка. У наредној години планирамо отварање двије привредне зоне, које ће привући више инвеститора. Циљ је да отворимо откупне центре, обзиром да  се становништво махом  бави воћарством, односно производњом јабука“, истакао је он и изразио очекивање да ће мост који треба да се гради на Сави код Градишке, допринијети расту привредне гране ове општине.

У програмском дијелу вечери, а поводом 75 година Козарачке епопеје – Битке на Козари, Председник Извршног одбора Удружења Раде Каралић уручио је Захвалнице за  велики допринос раду Удружења Представницима Козарачких Градова Бања Луке и Приједора као и представницима Козарачких општина.

Посебну Захвалницу за допринос у раду и афирмацији Удружења добио је Тихомир Станић, умjетник, глумац, родом из Шешковаца, а одрастао у Козарској Дубици, који је био у улози водитеља програма и рецитатора неколико пjесама, попут „Мала моја из Босанске Купе“ и „Херојева мајка“.

„Осjећам својом људском и завичајном обавезом да вечерас будем ту“, рекао је он за „Српско коло“, говорећи о Удружењу, завичају и његовом значају за историју антифашистичке борбе.

„Увијек сам ту, некад мало закасним због представа, али стигнем на почетку или на крају“ истакао је он и подсjетио се планова да сними филм о Јасеновцу, који је прије 10 година започет, али због финансијске подршке институција која је потребна за овај пројекат, како је рекао, за сада ће сачекати.

Удружење Козарчана у Београду ускоро планира обнављање два споменика  на Авали, посвећених Петој Козарачкој бригади, која је учествовала у ослобађању Београда,  а подржаће и подизање споменика  једином  народном хероју  из последњих ратова Милану Тепићу.

Скупу су присуствовали и  бројни генерали Миодраг Панић, Зденко Дупланчић, Млађен Нишевић  а међу њима  и најмлађи  генерал у Војсци Србије Бојан Зрнић,  делегација Секције бораца Козарачке битке из Новог Сада, затим Душан Ђаковић  заменик предсjедника општине Раковица, Ксенија Миланковић  заменик Председника Скупштине општине Раковица, академик Васкрсије Јањић, супруга народног хероја Милана Тепића, Драгица Тепић, професори Београдског Универзитета, доктори  Милутин Козомара и Зоран Андрић и многи други.

У остатку вечери Козарчани су се забављали уз ојкачку групу из Приједора, мушку и женску, као и оркестар Зорана Караниколића, и вокалне солисте Миру Караниколић и Милоја Бубоњу.

Завршни део програма је обележен великим Козарачким колом кога су одиграли и отпевали и гости и  сви учесници овог значајног традиционалног скупа.

новинар Српског кола
Весна Вуковић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)