Линта: Једно од отворених питања између Србије и Хрватске јесте и питање ратне одштете протјераним Србима

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта сматра да једно од отворених питања између Србије и Хрватске јесте и питање ратне одштете протјераним Србима и другим оштећеним грађанима које треба да буде предмет разговора.

Miodrag-Linta-670x447

Наведено питање је истакнуто у Споразуму о нормализацији односа који је потписан у Београду 23. августа 1996. године између бивше Савезне Републике Југославије и Републике Хрватскe a ступио на снагу 18. октобра 1996. године након ратификације у парламентима двије државе. У члану седам, стране уговорнице су се, између осталог, обавезaле да ће у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог споразума склопити споразум о накнади за сву уништену, оштећену или несталу имовину.



У циљу спровођења обавеза из овог члана договорено је оснивање мjешовите југословенско-хрватске комисије састављене од по три представника сваке стране уговорнице. Укупно је одржано 13 састанака комисије до марта 1999. године када је дошло до бомбардовања СР Југославије. Наведена комисија није се више састајала. На састанцима комисије je, између осталог, разматран и нацрт споразума о накнади штете за уништену, оштећену и несталу имовину aли до потписивања никад није дошло.

питање ратне одштете

Линта истиче да Србија треба да покрене иницијативу да се обнови рад некадашње југословенско-хрватске комисије за спровођење члана 7 Споразума о нормализацији односа. Хрватска нема право да тражи ратну одштету од Србије али има обавезу да плати ратну одштету својим држављанима српске националности и другим оштећеним грађанима. Међународни суд правде у Хагу је одбио тужбу Хрватске за геноцид а тиме и остале тужбе, међу којима је и она за накнаду ратне штете.

Информативна служба
Савеза Срба из региона


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк