Линта посјетио српско војничко гробље на Зејтинлику, код Солуна

Предсједник Одбора за дијапсору и Србе у региону Миодраг Линта посјетио је српско војничко гробље на Зејтинлику, код Солуна, поводом стогодишњице пробоја Солунског фронта. Зејтинлик је једно од најзначајнијих свједочанстава о страдању српског народа на отаџбину и слободу. Гробови наших предака јасно нам говоре да никад не смијемо да заборавимо њихову жртву за наш опстанак и наше постојање. На српском гробљу на Зејтинлику сахрањен је 7.441 ратник. У његовом склопу су смјештени и гробови француских, италијанских, енглеских и руских војника погинулих у борбама и пробоју Солунског фронта у Првом свјетском рату

По окончању ратних дејстава одлучено је да се на заједничком гробљу сахране сви погинули ратници на Солунском фронту Сав материјал за изградњу гробља потицао је из Србије, где је претходно и обрађен. Због тога су припреме за почетак градње трајале до 1933. године јер је требало припремити велике количине тесаног камена за изградњу маузолеја, капеле и костурнице и око 2 000 мермерних крстова. На Дан примирја у Првом свјетском рату, 11. новембар 1936. године, обављено је свечано освећење Маузолеја са капелом и костурницом.

Први чувар гробља био је Саво Михаиловић који је био на челу групе која је била задужена за есхумацију српских војника и њихово премјештање на подручје будућег војничког гробља. Саво, Србин из Грбља, сакупио је своје мртве другове и саборце, а потом их је чувао до своје смрти 1928. године живећи у кућици саграђеној за њега и његову породицу у склопу гробља. Након смрти и сам се придружио својим саборцима, сахрањен је на Зејтинлику. Њега је наследио његов син Ђуро који је током Другог свјетског рата сачувао гробље и његове реликвије од нацистичке пљачке. Ђуро умире 1961. године и бива сахрањен уз оца на Зејтинлику.

Данас је чувар, домаћин и водич српског војничког гробља на Зејтинлику Ђорђе Михаиловић, Ђуров син и Савов унук, који је жива легенда и највећи Србин. За помоћника чувеног Ђорђа Михаиловића, који гробове српских бораца чува више од пола вијека и у десетој деценији, именован је Предраг Недељковић.

Информативна служба
Савеза Срба из региона


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк