Линта: Србија треба да покрене кампању да свијет призна постојање геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поздравља чињеницу да је у присуству највиших званичника Републике Српске и Србије на челу са Александром Вучићем и Милорадом Додиком у недјељу, 23. априла на спомен-подручју Доња Градина у Републици Српској одржана је комеморација поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Вијенце су положиле и делегације јасеновачких и других логораша из времена Другог свјетског рата, више делегација страних амбасада, међународних организација, удружења, државних органа Босне и Херцеговине. Парастос страдалима служили су патријарх српски Иринеј и епископ бањалучки Јефрем. Главна порука са комеморације јесте да се стравичан злочин никад не смије и не може никада заборавити. Према званичним подацима систем концентрационих логора Јасеновац представља највеће стратиште у Другом свјетском рату на територији некадашње Југославије, јер је у њему страдало 700.000 жртава усташког злочина. Међу убијенима је 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало и 20.000 дјеце.

Линта истиче да Србија треба да усвоји Декларацију о геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ и да покрене кампању да Европски парламент, Скупштина Савјета Европе и што више држава широм свијета признају постојање геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ. Примјер треба да буде борба Јерменије и јерменских организација за признање геноцида које је Отоманско Царство учинило према Јерменима током Првог свејтског рата. Наиме, досада је 29 држава свијета признало масовна убијства Јермена као геноцид, укључујући између осталих Русију, Француску, Њемачку, Канаду, Италију и Ватикан, као и Савјет Европе. Република Турска као правни насљедник Отоманске империје упорно негира злочин геноцида над Јерменима. Поред тога, Линта наглашава да није довољно што Срби знају шта се у Јасеновцу и широм злогласне НДХ десило када је за највећи дио свијета балкански Аушвиц и уопште НДХ у највећој мјери непознаница. О Холокаусту постоји на стотине филмова а о НДХ само један озбиљан документарни филм (Крв и пепео Јасеновца) који је снимио Хрват Лордан Зафрановић. Због тога је потребно да се сними озбиљан играни филм о Јасеновцу који би био приказан широм свијета.

Информативна служба
Савеза Срба из региона


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк