Линта: Странка демократске акције не одустаје од агресивне антисрпске политике

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да позив посланика СДА у Парламентарној скупштини БиХ Шемсудина Мехмедовића упућен члану Предсједништва БиХ Бакиру Изетбеговићу да поднесе жалбу на тужбу БиХ против Србије представља још један доказ да Странка демократске акције не одустаје од своје агресивне антисрпске политике. Циљ те политике јесте да се Република Српска прогласи геноцидном творевином а Србија да је наређивала, помагала и подржавала геноцид и ратне злочине у БиХ.

СДА не може да се помири са пресудом Међународног суда правде у Хагу по тужби БиХ против Србије за геноцид која је донесена 26. фебруара 2007. године а којом Србија није проглашена одговорном за геноцид. Наведена одлука Међународног суда правде је већ сама по себи скандалозна јер је донесена на основу пресуда Хашког трибунала који је политички суд, а не суд права. У њој се констатује да се у Сребреници десио геноцид а Србија је проглашена одговорном зато што тобоже ништа није предузела да спречи наводни геноцид.

Странка демократске акције

Линта истиче да бројне чињенице јасно показују да се у Сребреници није десио никакав геноцид већ ратни злочин над неколико стотина заробљених бошњачких војника који су починили појединци. Неспорно је да су у спомен комплексу у Поточарима сахрањени сви Бошњаци који су од 1991. до 1995. године погинули и умрли не само из Сребренице. На централном споменику у Поточарима црно на бијело пише да су ту сахрањени погинули и умрли Бошњаци из најмање 13 општина: Сребренице, Сарајева, Бијељине, Сокоца, Братунца, Власенице, Хан Пијеска, Фоче, Вишеграда, Зворника, Сребреника, Угљевика и Рогатице. По међународном праву геноцид је када неко по унапред смишљеном плану уништи одређену етничку групу, односно затре јој ген.

Предсједник Републике Српске Радован Караџић, генерал Ратко Младић, други српски политичари и војни команданти апосолутно нису имали намјеру да униште Бошњаке у Сребреници што показује однос према бошњачким женама и дјеци. Они не само да их нису уништили, већ су припадници Војске Републике Српске све Бошњакиње, њихову дјецу и мушкарце који нису били војници организовано аутобусима и камионима превезли до Тузле и Кладња, на територију под контролом бошњачке власти. На тај начин је спашено више од 20.000 Бошњака. Никада се у новијој историји ратовања није догодило да је у руке једне војске пало толико жена, непријатељске стране, а да није забиљежен ниједан случај силовања што показује витешко понашање српских војника.

Информативна служба
Савеза Срба из региона


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк