МИЛОВАН ПЕЦЕЉ: Јевто Дедијер не само да је волио Херцеговину, него ју је уздуж и попријеко препјешачио

На Коларцу одржано предавање професора Милована Пецеља „Јевто Дедијер и Херцеговина“ као најава научног скупа у Требињу

Предавање проф. др Милована Пецеља  „Јевто Дедијер и Херцеговина“  које се односи на живот и дијело  овог великог научника и најзначајнијег истраживача Херцеговине, одржано је 19.марта у малој сали Коларчеве задужбине у Београду.

На предавању је, осим професора Географског факултета  у Београду, Милована Пецеља, који је до сада издао неколико књига  и научних радова о Јевту Дедијеру, говорио и његов колега историографичар, професор емиритус  др Стеван Станковић.

Зашто тема „Јевто Дедијер и Херцеговина“  објаснио је професор Пецељ на самом почетку предавања.

– Јевто Дедијер је ти­пи­чан из­да­нак свог род­ног кра­ја, који је са до­брим осје­ћа­јем на­уч­не мје­ре, учи­нио пе­ром да се Хер­це­го­ви­на пам­ти ви­ше не­го што би се пам­ти­ла, без ње­го­вог за­но­сног пи­са­ња о ста­ром до­бром за­ви­ча­ју. Свје­док је бур­них зби­ва­ња на свјет­ској по­зор­ни­ци ко­ји су би­ли од нај­ве­ћег зна­ча­ја и ко­ји су се ди­на­мич­но сме­њи­ва­ли до кра­ја ње­го­вог жи­во­та. До­жи­вио је ње­мач­ку кон­ти­нен­тал­ну хе­ге­мо­ни­ју Би­змар­ка, про­дор Aустроугарске на сре­ди­шњи Бал­кан, ве­ли­ки про­цват Бри­тан­ске им­пе­ри­је под вођ­ством кра­љи­це Вик­то­ри­је, Ру­ску ре­во­лу­ци­ју, бал­кан­ске ра­то­ве и слом тур­ске им­пе­ри­је. И, на кра­ју, свје­док је ка­та­стро­фе ње­мач­ког и аустро­у­гар­ског цар­ства 1914. го­ди­не –  рекао је Пецељ, који је заслужан за обнову рада студентског друштва „Јевто Дедијер“.

-Дедијер je припадао оној генерацији наших снажних људи и карактера који су се, и научно и патриотски, разбудили у сами освит слободе и хитали да надокнаде све што је било пропуштено у временима дугог ропства. Репрезентативни изданак српске патријахалне културе, Јевто Дедијер је, од сељанчета и чобанина из Чепелице крај Билеће, самопрегорним радом и урођеном бистром памети, стигао до Велике школе у Београду и доктората у Бечу, свагда служећи своме народу – истакао је Пецељ у свом излагању.

На предавању се могло штошта, до сада непознато широј јавности, сазнати, о животу великог научника. Занимљиво је да је Дедијерова докторска дисертација  коју је 1908. год. завршио у Бечу  обухвата истраживања сточарског начина живљења и сточарских кретања у Херцеговини.

-У то вријеме сточарство је било основна привредна грана у Херцеговини. Сточарска кретања утицала су на економске прилике, миграције становништва, настанак сточарских катуна и насеља, генерално, она су снажно утицала на антропогеографске прилике Херцеговине – биљежи професор Пецељ о Дедијеровом раду и истраживању Херцеговине.

Предавач је заинтересовану публику подсјетио на огроман друштвени и културни допринос   Дедијера који је  са Ва­си­љем Гр­ђи­ћем био по­кре­тач и пр­ви уред­ник ча­со­пи­са „Пре­глед“. Са Све­то­за­ром Ћо­ро­ви­ћем, Јев­то Де­ди­јер једно вријеме је  уре­ђи­вао  и ча­со­пис „Срп­ску ри­јеч“.  У Босанском сабору је држао говор о улози учитеља у новом друштву, што је изазвало велику пажњу јавности. Био је посланик Босанског сабора, првог сазива. Након избора у звање доцента на Београдском универзитету, Јевто Дедијер са су­пру­гом Ми­ли­цом пре­се­лио се у Бе­о­град.

– Ка­да је Аустро­у­гар­ска об­ја­ви­ла анек­си­ју БиХ, Ву­кан Круљ и Јев­то Де­ди­јер  би­ли су је­ди­на два Ср­би­на ин­те­лек­ту­ал­ца у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, ко­ји су у знак про­те­ста на­пу­сти­ли др­жав­ну слу­жбу. О то­ме је пи­сао и Вла­ди­мир Га­ћи­но­вић. Иде­ал ује­ди­ње­ња спа­јао је мла­де љу­де који су били хра­бри, не­по­ко­ле­бљи­ви и од­луч­ни. Те иде­је су учвр­сти­ле по­знан­ство Јев­та Де­ди­је­ра са мла­до­бо­сан­ци­ма, попут Гаврила Принципа који је једно вријеме становао код Дедијера у Београду – навео је професор Пецељ који је сакупљајући грађу о Дедијеру дошао у посед  44 писма која је Дедијер упутио Цвијићу, а овај их сачувао, као и још 40 писама која је послао Кочићу, Љуби Стојановићу, Љуби Јовановићу итд.

– Та епистоларна грађа  послужила нам је да склопимо коначну картину о Дедијеру. Писмена преписка је трећа књига о животу и раду јавног дјелатника и професора универзитета Јевта Дедијера – објаснио је Пецељ.

Говорећи о Дедијеровом крунском дијелу,  студији „Херцеговина“ и снажном доприносу свом завичају, Пецељ је рекао да култура сваког народа почива на дјелима која су за собом оставила минула покољења.

-Ма­ло је оних ко­ји су се то­ли­ко сна­жно оду­жи­ли свом за­ви­ча­ју као што је то учи­нио Де­ди­јер. Не да је само волио Херцеговину него ју је  уздуж и попријеко Јевто Дедијер препјешачио и дубински рашчитао и према свијету отворио – књигом. Слиједећи Цвијићева упутства,  Де­ди­јер је на­пи­сао до са­да нај­бо­љу ан­тро­по­ге­о­граф­ску сту­ди­ју о јед­ној зе­мљи код нас. У тој смо књи­зи сви по­пи­са­ни, по име­ну, пре­зи­ме­ну и ко­рије­ни­ма.  Чим је књига „Херцеговина“ објављена Цвијић је позвао Дедијера на Филозофски факултет у Београду и изабрао га у звање првог доцента географије и првог наставника на Београдском универзитету из БиХ – истакао је професор Пецељ.

 

Биографија Милован Пецељ:
Проф. др Милован Р. Пецељ рођен је 15. 12. 1949. године у Гајдобри, Србија. Студије географије завршио је на Природно-математичком факултету у Новом Саду, гдје је магистрирао 1983. године и докторирао 1989. године.
Доминантна област истраживања Милована Пецеља је физичка географија, затим екологија, медицинска географија, историјска географија… Објавио је 14 књига (Јевто Дедијер – живот и дијело, Jевто Дедијер – Нови прилози за биографију и Дедијеров докторат, Херцеговачке Рудине – поља у кршу, Дабарско поље, Климатске промјене и ефекат стаклене баште, Геоекологија, Саобраћајна географија, Пећина Орловача,..) и преко 220 научних, стручних и научно-популарних радова, од чега 19 радова са SCI листе.
Предавао је на Природно-математичком, Шумарском и Пољопривредном факултету у Сарајеву и Источном Сарајеву, затим Саобраћајном факултету у Добоју, Природно-математичком факултету у Бањалуци и Шумарском факултету у Бања Луци. Предаје на Саобраћајном факултету у Добоју и Пољопривредном факултету у Источном Сарајеву. Од 2006. године ради на Географском факултету Универзитета у Београду.
Како је  закључио професор Милован Пецељ, по­ка­за­ло се, да та књи­га и да­нас  жи­ви, исто та­ко као што је би­ла жи­ва ка­да се пр­ви пут по­ја­ви­ла, прије 110 го­ди­на, до­ка­зу­ју­ћи да још све ни­је из­гу­бље­но. На крају свог излагања Професор Пецељ је издвојио мисао пјесника Рајка П.Ноге о Јевту Дедијеру са којим се сложио, а који је рекао „Он нам је кућу сачувао“.

Професор  Стеван Станковић као највећи познавалац историографије живота и дијела Јована Цвијића,  у свом излагању рекао је да о Дедијеру, Цвијићу и колеги Пецељу, размишља као о „неком тројству“.

– Да није Цвијића,не би било ни Дедијера, да није Пецеља, врло мало би сазнали о Дедијеру. Пословица каже „Геније показује пут, таленат њиме корача“, а Цвијић  је трасирао пут Дедијеру.  Уз сав допринос који нам  је дао, објавивши бројне књиге, научне радове,  огледе, оцјене и приказе, Јевто Дедијер  је израдио и прву карту Југославије која је штампана посмртно, захваљујући његовој супрузи Милици –  испричао је професор Станковић завршивши своје излагање себи својственим поређењем.

-Ко даље види, џин или патуљак? Наравно џин. Али ако се патуљак попне на рамена џина, онда ће патуљак даље видјети. Ми смо имали праве џинове и данас треба да покажемо колико их поштујемо.  То ћемо учинити ако измјеримо растојање између њих и нас, уважавајући вријеме,догађаје, методе и технику и технологију научног стваралаштва. Међутим тешко им се приближавамо-  поручио  је професор Станковић.

Међутим, великану као што је Дедијер Херцеговци ће се одужити научним скупом под називом „Мементо Јевто Дедијер“ у организацији професора Милована Пецеља. Скуп ће  се одржати 18.априла 2018.године у Требињу, а тим поводом најављено је и да ће се једна улица у Требињу назвати по Јевту Дедијеру.

Предавање је обогатио драмски умјетник Небојша Кундачина, који је читао дијелове о Херцеговини које су писали Андрић, Цвијић, Дучић, Николај Велимировић и Црњански.

Весна Вуковић, новинар Српског кола


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк