На 20 километара од Београда прије 20 година никло избјегличко насеље које и сада муче инфрастуктурни проблеми

Тамо гдје се не чујемо, мора да је крај свијета!

Овај слоган је на самом почетку постојања мобилних мрежа у Србији служио као рекламна кампања познатог мрежног оператера. Нама ће послужити као добра парадигма, како бисмо боље дочарали стање у насељу Грмовац.

Грмовац се налази у близини Добановаца, поред ауто-пута за Загреб, на двадесет километара од Београда. Мјесна заједница којој насеље припада су Угриновци, пошта Добановци, а спада под надлежност општине Земун.

 

ДЕЦЕНИЈА БЕЗ СТРУЈЕ


Земља на којој је изграђено насеље била је пољопривредно земљиште фирме ПКБ, које је откупила, а касније продала општина Земун. Како је земљиште било пољопривредно, тако није било предвиђено за урбану градњу и није имало никакву инфраструктуру. Основано је 1997. године, обухвата око 200 хектара, изграђено је око 600 кућа у којима данас живи око 1.000 људи.



Становништво овог насеља доселило се из разних крајева бивше Југославије. Тако се могу срести људи из свих крајева Босне и Херцеговине, Далмације, Баније, Кордуна, Лике, Космета, као и из дијелова Србије. Представља једно од већих избјегличких насеља јер је и основано са циљем да избјегли и прогнани људи ријеше своје имовинско питање. Обичаје и разноликост културе свога краја пренијели су и тиме допринијели богатству Грмовца.

Десет година становници су се борили и живјели без струје, аутобуса, воде, као и без путева. Струја не би ни тада стигла да мјештани нису сами финансирали десет километара напонске мреже, као и постављање седам трафостаница, које су коначно стигле 2007. године.

 

НЕКИ ЈОШ ЧЕКАЈУ ВОДУ


Дистрибутивна водоводна мрежа стигла је 2011. године, али цијеви нису прошле кроз цијело насеље, тако да дио становништва ни данас нема воду.

Велики је број дјеце у насељу која немају адекватно игралиште гдје би се играла и окупљала. Црква једина за сада организује активности за дјецу. Омладина такође нема терен, гдје би могли да се посвете спорту и дружењу.



Љето доноси проблеме због велике траве коју у ненасељеном дијелу нико не коси, као и канала који се не чисти. Излаз на ауто-пут је затворен. Становништву би много значило отварање и директна веза са њим.

 

ПРЕПУШТЕНИ САМИ СЕБИ


Велики је број плацева на којима нико не гради и не купује/продаје због неријешеног питања парцелације. Уговори се не могу овјерити код нотара, тако да доста њих одустају од куповине плаца у Грмовцу.

Неразумијевање и слаба комуникација виђена је од институција чијој надлежности и припада Грмовац, а чија помоћ би била више него значајна. Мјесна заједница Угриновци, Општина Земун као и Скупштина града Београда, претходних година, па и деценија, нису се много занимале за проблеме овог насеља.

Слободно се може рећи да је једно од најугроженијих насеља на територији Београда, а самим тим становници су препуштени сами себи.

Недостатак амбуланте, вртића, школе за дјецу, канализације и гробља јесу велики проблеми, који могу оставити равнодушним само оне који никад нису посјетили Грмовац.

 

Симбол грмовца Црква Светог Илије


Црква посвећена Светом Илији завршена је 2010. године и за сада је једина спона у окупљању и дружењу становника.

Сваке године на дан црквене и сеоске славе Св. пророка Илије у храму се окупи многобројни народ. Прошле године 2. јуна храм су посјетиле мошти преподобне Мајке Ангелине и то је био једини догађај вриједан помена од настанка насеља. А да је народу потребан како духовни, тако и културни живот показало је присуство многобројног народа који се том приликом окупио. У порти храма изграђена је чесма на којој мјештани могу сипати градску воду, а при крају је изградња објекта канцеларије са љетњиковцем, која ће служити за окупљање народа и потребе Цркве и насеља. Сваке године за дан Светог Саве Црква за најмлађе приређује пакетиће. То је дивна прилика да се најмлађи радују празнику.



Илинданске свечаности 2017. године биће добра прилика да људи отвореног срца дођу и увеличају празник, заједно са мјештанима славу Цркве и насеља 2. августа. Прослављаће се 20. година од оснивања насеља. Предвиђено је у програму свечаности помен и сјећање на 22 године од егзодуса Срба из Хрватске у озлоглашеној Олуји. Људи без завичаја окупљени у нашој домовини Србији угостиће на овај свети дан све оне добре људе са којима ће се помолити за све прогнане и пострадале, и гдје ће све различите обичаје претворити у један – српски.

 

Линија 606


Аутобуска линија која саобраћа из Грмовца до Добановаца уведена је 2009. године. Поласци су на сваких 40 минута и овакав распоред представља проблем због дјеце која путују у школу.

Проблем који мучи становништво је што аутобус иде само кроз главну улицу, не кружи кроз насеље, па они морају да пјешаче кроз блато и по пола сата. Двије улице у цијелом насељу су асфалтиране. Због блата у хладнијим данима, честа је слика да људи носе резервне ципеле, како би могли да се преобују у чисте. Посебно је проблем за дјецу, као и старије становништво, да уопште дођу до аутобског стајалишта.

Пише: Ивана Ерић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк