Нa београдском сајму књига промовисна књига Милана Р. Косановића „Личка ризница“

Књига  „Личка ризница“, аутора Милана Р.Косановића, представљена је на овогодишњем београдском сајму  књига  28.октобра  уз подршку „Удружења „Kрајишки привредник “ на штанду  Крајишког културно – историјског центра.

Књига је сачињена од ријечника старих ријечи, изрека, пословица, пјесама плашчанске долине, дијела Лике и Крајине. Аутор је у њој сачувао дио свог локалног говора, ријечи, изреке, пословице, пјесме личког ојкана и личког бећарца и личке мудрости, речено је на промоцији.

Говорећи о књизи аутор је навео значај језика  као најаутентичнијег доказа припадања неком народу.



„У језику се огледа прошлост, потвруђује садашњост и усмјерава будућност сваког народа у цјелини. Ове записане ријечи скупио сам уз помоћ преко педесет особа из свих крајева плашчанске долине који сада живе расути по читавом свијету. Обрадио сам их и припремио за рјечник тј. ову књигу и оне нису карактеристичне само за Плашки, јер су се употребљавале и у околним мјестима у Лици и Kрајини“, рекао је Милан и додао да плашчански, крајишки, лички локални језични систем није до сада афирмисан, пошто има врло мали број текстова, публикација и књига писаних овим језиком.

„Стога сматрам да ће овај рјечник наћи своју примјену у оживљавању нашег мјесног језика“,  објаснио је аутор.

Овај пјесник је нагласио да му је жеља  била да забиљежи ријечи и појмове језика којим су се некада служили његови преци и које су се употребљавале у свакодневном говору, комуникацији у овим крајевима.

„Та жеља ме је мотивисала  да колико толико допринесем очувању локалног језичног система. Тај говорни систем је у посљедње вријеме готово озбиљно угрожен и заборављен. Преко ових ријечи и оних које су записали неки други, па и они који их се још сјећају у живој ријечи, желим да подстакнем наше људе и стручњаке из те области да проуче карактеристике српског језика који се некада користио у нашим крајевима, а којим је говорио српски народ. На тај начин желим дати свој допринос за проучавање и праћење поријекла Срба прије избјеглиштва  из Крајине. Нестајањем већег дијела српског народа из Kрајине и свих њених локалних саставних подручја због овог посљедњег грађанског рата, нестаје немилице и српски локални језик из тих подручја. Уколико не би записали и у књигама оставили писане трагове нашег домаћег језика ускоро бисмо  остали  без иједне наше ријечи“,  истакао је он и поручио да је ову књигу посветио свим Плашчанима, Личанима и свима осталим локал- патриотама и љубитељима чистог изворног језика и народне културе у овом дијелу Kрајине.

Богдан  Златар, рецезент књиге „Личка ризница“ написао је  да ће  ова књига младима много помоћи, да чувају вриједности својих предака, да чувају породицу, народност и вјероисповјест.



„Посебно је важно да се сачува језик и писмо српског народа. Данас постоји тежња недобронамјерних народа да се све то заборави. Kроз ову књигу пружена је могућност Плашчанима, Личанима и свим другим Србима, да сачувају свој идентитет“, закључио је он у својој рецензији.

О књизи  је рецензију написао и Милан  Тешо Косановић, писац, за коју каже да је споменик  народу ових  крајева који ће вјековима свједочити о њиховом постојању, из које ће се долазећи нараштаји напајати љубављу према постојбини отаца својих.

Аутор Милан Р.Косановић  је до сада објавио три збирке пјесама и приредио зборник радова плашчанских аутора са  идејом да се комплетан тираж зборника поклони за обнову православног храма у Плашком.  Тренутно припрема међународни Зборник поезије и прозе „Душа моја за Крајином јеца“  гдје учествује 18 писаца и пјесника поријеклом из Крајине.

О књизи су осим аутора говорили Борислав Косановић, књижевник из Кљајићева, који је прочитао и пјесму „Јецај Крајино“;  Никола Везмар, чувар крајишког нематеријалног насљеђа;  Добривоје Павлица, народни пјевач и писац,  и унука аутора, ученица, Сара Продановић која је  прочитала пјесму „Старе ријечи нашег рода“ која упућује читаоца коју грађу обрађује „Личка ризница“.

Публика је  после промоције наставила  дружење са аутором и другим учесницима на штанду Крајишког културно – историјског центра , гдје  се орила личка пјесма уз звуке тамбурице. Свима је срце било пуно, а душа је жељела да су у завичају.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк