Нa Новосадском сајму књига промовисане књиге Милана Р. Косановића „Личка ризница“ и Душа моја за Крајином јеца“

Књига „Личка ризница“ и међународни хуманитарни зборник “Душа моја за Крајином јеца“ аутора Милана Р. Косановића, представљене су 11. марта на овогодишњем Новосадском сајму књига на штанду Крајишког културно – историјског центра.

Књига „Личка ризница“ сачињена је од ријечника старих ријечи, изрека, пословица, пјесама плашчанске долине, дијела Лике и Крајине. Аутор је у њој сачувао дио свог локалног говора, ријечи, изреке, пословице, пјесме личког ојкана и личког бећарца и личке мудрости. Међународни хуманитарни зборник  под насловом „Душа моја за Крајином јеца“ представља зборник поезије и прозе у коме је 19 аутора из Крајине и оних који воле Крајину, подијелило своје емоције кроз пјесме и истините приче, речено је на промоцији.

Промоцију је отворио Мирко Радаковић, предсједник Крајишког културно- историјског центра, а осим аутора на промоцији су говорили и пјесникиња Вишња Гаћеша , рецезент књиге „Личка ризница“ Милан Тешо Косановић, пјесникиња Бранка Поповић, пјесник Борислав Косановић и пјесник Добривоје Павлица.

Вишња Гаћеша, чије су пјесме дио Зборника истакла је да овакав Зборник носи у себи дио културног наслијеђа Крајине.

„Пишем 40 година али нисам издала своју самосталну књигу због разних субјективних и објективних околности. Због писаца и пјесника као што сам ја, Зборник је посебно значајан“, закључила је пјесникиња Гаћеша која је прочитала своју пјесму „Вјековима остаћеш у нама“.

Писац Милан Тешо Косановић, који је један од рецезената књиге „Личка ризница“, истакао је да књига представља споменик народу ових крајева који ће вјековима свједочити о њиховом постојању, и из које ће се долазећи нараштаји напајати љубављу према постојбини отаца својих.

Пјесникиња из Старих Бановаца Бранка Поповић захвалила се Милану Косановићу и другим ауторима који се несебично труде да завичај отргну од заборава.

„На овогодишњем сајму на штанду Крајишког културног центра представило се преко 200 књига аутора који пишу о Крајини. Част ми је што је и моја пјесма „Поносна Кордунашица“ нашла мјесто у Зборнику који смо представили. Све док нас Крајишника има постојаће и Крајина, јер ми је чувамо у грудима“, поручила је Бранка Поповић.

Пјесник и писац из Кљајићева Борислав Косановић обратио се присутној публици прочитавши једну од пјесама из Зборника „Заплакала Јања гора цијела“ која је посвећена страдалим Јањогорцима, за 25 тужних година од страдања, њиховим породицама, пријатељима и свима који изгубише животе у том несретном наметнутом рату, како је наведено у опису пјесме.

„Много је већи значај ове књиге као историјски запис, него као књижевна грађа, али емоција коју Зборник доноси је немерљива. Обухваћени су радови многих аутора који су уско везани за Крајину и који су дио свог живота “уградили“ у те просторе. Веома је значајно дијело прије свега због свих оних који Крајину носе у срцу, а такође јер је то неизоставни дио овог народа и његове историје који се не смије заборавити. Само на тај начин остављамо одшкринута врата за повратак многих на своја вјековна огњишта. Уколико не би било оваквог дјеловања, све би се предало забораву, а човјек трајно губи само оно што избрише из сјећања“, истакао је Борислав Косановић.

Надахнуто је говорио и пјесник и народни пјевач Добривоје Павлица који је нагласио да je oно по чему је овај неуморни стваралац препознатљив је завичајност, емотивност и једноставност пјесничког израза.

„Укратко свако његово књижевно издање чита се са лакоћом и у једном даху. Пред очима је читаоцу слика завичаја коју носи у срцу. Мени,као вишедеценијском музичком и књижевном ствараоцу, веома је добро познат Миланов циљ, а то је да писаном рјечју жели да очува богато личко и крајишко нематеријално културно наслеђе, а тиме и национални идентитет и понос народа његове родне Плашчанске долине, читаве Лике и Крајине“, објаснио је Павлица.

Он је додао говорећи о књизи „Личка ризница“ да она представља лички буквар гдје се из самог наслова и поднаслова књиге јасно види шта је аутор желио поручити садашњим и будућим генерацијама.

„ Попут Вука Караџића забиљежио је древне ријечи и појмове којима су се некада служили наши преци, пословице, изреке, народне мудрости, личке ојкане- најизворнији облик пјевања у Лици, личке бецарце, пјесме, прела и слично. Оба дјела су јако вриједна за наше младе нараштаје који се одгајају у туђим земљама и говоре туђим језицима“, рекао је Павлица прочитавши пјесму „Капелски вук“  Петра Буњевца, једног од аутора из Зборника.

Аутор Милан Р. Косановић изразио задовољство што су у потпуности успјели дио свог раја из младости у завичају, своју данашњу ситуацију и истину о крајишком народу, кроз поезију и прозу пренјети у равницу Војводине и у јавност Србије.

„У Новом Саду на међународном сајму књига запажен је крајишки штанд, наш језик, наша пјесма, наш говор и наши обичаји. Наши велики људи, Крајишници,  много су дали човјечанству. Једна моја пјесма посвећена је Николи Тесли, такође једна је посвећена Сави Мркаљу првом реформатору српског језика и писма… навео је Косановић објаснивши зашто Зборник носи назив хуманитарни а зашто међународни.

„Свих 19 аутора пристало је да приход од 200 продатих књига поклонимо у хуманитарне сврхе. Пола средстава поклонићемо  дјеци са хендикепом а од друге половине средстава формираћемо фонд из кога желимо помоћи финансирање талентованих пјесника и писаца из Крајине и оних који пишу о Крајини уопште, а немају средстава да самостално издају своју књигу“, рекао је Косановић додајући да је Зборник међународни јер међу ауторима има и оних из Канаде, Италије или Америке.

Аутор је истакао значај језика као најаутентичнијег доказа припадања неком народу, о чему говори и његова књига „Личка ризница“. Нагласио је да му је жеља била да забиљежи ријечи и појмове језика којим су се некада служили његови преци и које су се употребљавале у свакодневном говору у овим крајевима.

„У језику се огледа прошлост, потврђује садашњост и усмјерава будућност сваког народа у цијелини. Стога сматрам да ће овај ријечник наћи своју примјену у оживљавању нашег мјесног језика“, истакао је аутор.

Он се у објашњењу садржаја књиге „Личка ризница“ посебно позвао на ријечи једног од рецезената Љубише Павловића, који је подсјећајући на геноцид који је Хрватска држава учинила према српском народу у Хрватској рекао:“Протеривањем српског народа са својих огњишта смислено се уништава језик и нарјечје Срба из тих крајева. Носиоци тог језика су они стари који лагано нестају, а и поред највеће жеље нису у могућности да пренесу говор на младе нараштаје, који одрастају у другом окружењу. Милан на себе преузима огромну одговорност да сакупи и сачува од заборава језик, сакупљајући ријечи и оставља их као писани документ у овој ризници“, цитирао је Косановић.

Публика је после промоције наставила дружење са аутором и другим учесницима на штанду Крајишког културно – историјског центра, гдје се орила личка пјесма уз звуке тамбурице, а служили су се специјалитети из „крајишке“кухиње, медени колачи по старом крајишком рецепту и домаћа ракија „крушка“.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк