Нa сајму књига промовисан „Шематизам“ Горњокарловачке епархије

Православна Епархија горњокарловачка представила је на овогодишњем 26. Међународном београдском сајму књига своје, како је речено, капитално дијело „Шематизам“. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Герасима, ауторка Сњежана Орловић, историчарка умјетности, промовисала је ово издање које садржи много више података од класичног Шематизма. На промоцији је речено да је посљедњи епархијски Шематизам објављен прије 120 година. Ово издање садржи податке о досељавању Срба на подручје које данас обухвата ова епархија и црквене и политичке прилике досељеника, потом је даљња историја препричана кроз ликове епископа који су били на трону епархије до данашњег дана.

„Од периода тог последњег Шематизма могли су се пронаћи штури подаци у митрополијским Шематизмима, црквеним Календарима и у два издања посвећена историји ове епархије. Међутим, ратови који су се десили на овом подручју уништили су многе вриједности и у потпуности измијенили слику стања некадашње епархије. Управо због тога јавила се потреба да се уради једна већа публикација која би објединила све досадашње објављене податке, донијела неке нове истраживачке резултате, нова виђења и закључке, али свакако прије свега, дала и садашњи пресјек стања у епархији“, рекла је Сњежана.

Како је она објаснила „За садашњи период дати су подаци и о епархијским тијелима, фондовима, орденима, издаваштву итд. Потом су у оквиру парохија, односно у два архијерејска намјесништва, дати подаци о храмовима и црквиштима, гробљима, матичним књигама, свештеницима, а затим и манастирима. Та цјелина завршена је статистичким подацима за 2015.годину“.

Сњежана, која је прва жена у историји ове епархије која је написала Шематизам истакла је да јој је много помогло што је поријеклом из тих крајева, из Лике, јер је до неких података било тешко доћи, поготово до трагова о порушеним манастирима током Другог свјетског рата.

„Усљед много угашених села на том подручју, људи који су напустили своја огњишта ипак смо успјели доћи до старих фотографија манастира и цркава и књигу смо завршили убрзано, за само годину дана“, додала је она.



Ауторка је у књизи дала преглед културних прилика и умјетности на тлу Епархије горњокарловачке. Како је потврдила „Ту се говори о школама, књигама, књиговезницама, сликарима, архитектама, али и ризничком материјалу и његовом страдању у Другом свјетском рату. Шематизам је рађен као истраживачки рад, са кориштењем мноштва објављене литературе, архивске грађе и кориштењем научног апарата. Књига обилује и мноштвом фотографија садашњег стања храмова“.

„Од настанка Епархије наш народ на овим просторима живио је готово увијек у тешким условима биједе, неимаштине и пречестих ратова који су остављали све веће ране и радили на томе да се избришу трагови нашег постојања. Ми овом књигом настојимо да то не дозволимо. Хтјели смо да скренемо пажњу на сваки већ одавно зарасли темељ сеоских цркава, којег се наш народ сјећа, на сваки узидани камен обрађен руком овог упорног народа, на сваку икону купљену некад и посљедњим динаром и приложену својој цркви, на стару богослужбену књигу или предмет, на свако гробље, јер нам све ово говори ко смо, да подсјетимо на вјеру, понос и храброст које су годинама биле одлика Крајишника.“поручила је ауторка Сњежана Орловић.

На промоцији су говорили још и архимандит Наум Милковић, настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Доњем Будачком, који је ауторки помагао у припреми књиге, и Зоран Обрадовић испред издавачке установе Епархије горњокарловачке „Мартириа“. Програм промоције је водио ђакон Будимир Кокотовић.

Архимандит Наум је нагласио да до сада нема значајнијег дијела Шематизма о овој епархији до овог издања у коме је ауторка, како је рекао, темељно сажела све историографске податке епархије која од 1695. год. када је призната има писане трагове.

„Горњокарловачка епархија је заиста прошла велику голготу, али се можемо похвалити да је успјела да сачува један приличан фонд у архиви. Када говоримо о њеној прошлости, морам нагласити то да је један период свог постојања била подјељена на костајничко- зринопољску и карловачку, а 1777.год. је сједињена у једну, названу горњокарловачка, што је и данас“, издвојио је он и додао да је издавање књиге помогло Министарство правде у сарадњи са црквама и вјерским заједницама.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)

[inpost_fancy thumb_width=“375″ thumb_height=“250″ post_id=“12887″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1509831765530″]
Нема коментара

Напишите коментар