Нa сајму књига у Београду промовисана монографија кордунашког манастира Пресвете Богородице Тројеручице

Поводом десетогодишњице од оснивања манастира посвећеног Икони Пресвете Богородице Тројеручице, објављена је монографија кордунашког  манастира Пресвете  Богородице Тројеручице која је представљена на овогодишњем сајму књига у Београду. Аутор је историчарка умјетности  Сњежана Орловић, а књигу је  издала  „Мартириа“, издавачка установа Епархије горњокарловачке.  Монографија говори о историјским приликама од времена насељавања Срба на ово подручје крајем 17. вијека до проглашења парохијске цркве за манастир.

Промоција је одржана 25. октобра на 26. Међународном београдском сајму књига.  О књизи је говорио, осим ауторке, архимандит  Наум Милковић,  настојатељ манастира а промоцију је водио ђакон Будимир Кокотовић.

„Није постојала архивска грађа о свему везано за манастир и његов настанак, много тога је уништено током ратова. Обишла сам сваки архив и установу која се бави културом на овим просторима, није било лако све сложити“, рекла је ауторка на почетку.



Она је говорећи о историји овог манастира навела да је  „први храм посвећен Арханђелима Михаилу и Гаврилу саграђен од дрвета 1702. године, потом је  1773. изнова саграђен. Када је 1777. године, послије укидања Костајничке епископије, Свети Синод Карловачке Митрополије, Карловачку епархију раздијелио на котаре и протопрезвитеријате, у Доњем Будачком било је сједиште Будаштанског протопрезвитеријата који је касније пренесен у Карловац и назван карловачко намјесништво, што говори о важности ове цркве. Све што је припадало овом храму, сви богослужбени предмети страдали су у Другом свјетском рату заједно са храмом, када су га 1942. године, запалиле и порушиле усташе.  До поновне градње уз велике напоре које је доносио тадашњи режим, дошло је тек у периоду од 1961. до 1963. године, када је недовршен храм освештао епископ Симеон. Од тада је црква посвећена Светим Апостолима Петру и Павлу. У посљедњем рату на овим просторима црква и парохијски дом који је саграђен у близини, су опљачкани и девастирани, али је црква била једна од ријетких у богослужбеној функцији“, рекла је Сњежана, којој, иако је врло млада, ово није прва монографија. До сада је радила монографије за Епархију далматинску, за манастир Крупа, Драговић и  Гомирје.

„Проглашењем некадашње парохијске цркве за манастир 23. 7. 2007. године, и доласком архимандита Наума Милковића, интензивира се обнова и ради се на изградњи манастирског комплекса. Осим обнове постојећих објеката, 2010. године у оквиру комплекса саграђен је и храм посвећен Икони Пресвете Богородице Тројеручице. Обе манастирске цркве, као и велика трпезарија су осликане, а израђени су и нови иконостаси. По благослову епископа Герасима у манастиру су сахрањена четворица епископа горњокарловачких. У порти поред храма Светих апостола Петра и Павла налази се гробница блаженоупокојеног епископа Теофана Живковића, а поред параклиса су гробнице блаженоупокојених епископа Лукијана Мушицког, Евгенија Јовановића и Максимилијана Хајдина“, објаснила је ауторка, која је сама радила дизајн монографије и направила већину фотографија које осим документарне вјеродостојности прате текст и нуде незаборавни естетски доживљај.



Како је речено на промоцији, овај манастир је за веома кратко вријеме постао духовни центар Срба на простору Кордуна, који у овим тешким временима око себе сакупља, данас нажалост малобројно српско православно становништво ових крајева.

Архимандит Наум,настојатељ манастира  Пресвете  Богородице Тројеручице из Доњег Будачког на Кордуну, човјек који је један од оснивача и ктитора самог манастира, истакао је да ће читаоци монографије одатле сазнати све о животу и раду манастира. Он је додатно говорио о а активностима у манастиру и нагласио да има циљ да манастир самостално опстаје и да монаси у манастиру могу да живе од свог рада.

„Сваке године нешто ново урадимо у оквиру манастира, колико финансијски можемо и колико нам људи помажу. Манастир је постао познат по узгајању јелена лопатара. Направили смо и соларну електрану, и тако ријешили трошак струје, што нам је битна ставка. Тренутно радимо на пројекту мини сиране у манастиру. Покушавамо да окупимо  сељаке који ће нам продавати млијеко, а ми да производимо сир и продајемо га на тржиште“, објаснио је он.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк