Нaграда „Сава Мркаљ – Слово“ за 2017. годину додјељена Ненаду Грујичићу

Књижевна заједница Крајине додјелила је десету јубиларну награду „Сава Мркаљ- Слово“ књижевнику Ненаду Грујичићу за двије књиге изузетног значаја за српску књижевност, Антологију српске избјегличке поезије „Прогнани Орфеји“ и Антологију крајишких ојкача „Пјевај, ори, прозоре отвори“ у издању РТС-а. У библиотеци Града Београда 14.децембра овогодишњем добитнику повељу је свечано уручио секретар Књижевне заједнице Крајина Никола Корица, који је заједно са Душаном Ђаковићем и Миланом Пађеном чинио стручни жири.

Награђене антологије баве се прије свега поезијом и културом Срба Крајишника. У антологији „Прогнани Орфеји” доминирају савремени аутори, српски пјесници, укупно њих 116, који су „на својој кожи осјетили жиг избјеглиштва и прогона, који су изгнани из својих домова у Хрватској, Босни и Херцеговини и са Косова и Метохије. У књизи „Пјевај, ори, прозоре отвори” представљено је и српско културно наслеђе, пјевано народно благо динарског човјека – крајишка ојкача, минијатуре у десетерачком римованом двостиху, у 2.000 примjера, са најбољим литерарним карактеристикама.




На почетку се обратио секретар Књижевне заједнице Крајина, Никола Корица који је подвукао огроман допринос Грујичића као књижевног ствараоца у проучавању и промоцији културног стваралаштва Срба преко Дрине. Он је подсјетио и на вријеме настанка КУД- а „Сава Мркаљ“ на Кордуну, одакле је и овај први модерни реформатор српске ћирилице, претходник Вука Караџића.

„Нажалост визионар Сава Мркаљ бива запостављен, али не и заборављен. На оснивачкој скупштини када је КУД основан 1990. године књижевник Јово Радуловић рекао је „кад сте се већ сјетили Саве Мркаља, настојте да га не обрукате“, и нисмо. У оно тешко вријеме смо издавали књигу за књигом“, рекао је Корица и додао да је доласком у Србију покренута додјела ове награде а да је прву , 1997. гoдине добио покојни Жарко Ружић за пјесме и списе Саве Мркаља. Међу досадашњим добитницима ове награде су и Матија Бећковић, Душан Иванић, Радомир Смиљанић, Славица Гароња Радованац, Мићо Јелић Грновић и други.




Душан Ђаковић предсједник жирија прочитао је образложење награде у коме је у пјесничком стилу истакао да награда „Сава Мркаљ- Слово“ овај пут иде „прогнаним прометејима и крајинском ојкану, а Ненаду Грујичићу слава и награда што просу шаку прогнаног праха у небеса“.

Ненад Грујичић рођен је у Панчеву, а поријеклом је из Приједора. Његовом заслугом 2013. године, ојкача је званично уписана у први Регистар нематеријалног културног наслеђа Србије. Аутор је бројних књига, збирки поезије, телевизијских документарно-умјетничких емисија, Добитник је бројних награда и признања за пјеснички, књижевни и рад на пољу културе. Директор је „Бранковог кола“ од 1983. године. Живи и ради у Новом Саду и Сремским Карловцима.



Књижевна заједница Крајине – Београд, додјелила је Грујичићу прије ове, још једну награду.

„Прије три године добио сам награду “Браћа Мицић“ за укупни пјеснички опус и књигу сјећања и полемика “Руку на срце“. Ево сада долази ми награда “Сава Мркаљ“ као изузетно признање, које на особен начин освјежава нашу културну сцену сјећањем на великог и намученог Саву Мркаља. Обје ове награде су битне јер допуњују културни простор Србије именима браће Мицић и Саве Мркаља, крајишких Срба, пјесника и интелктуалаца, чије дјело има непроцјењив значај за укупни српски језик, књижевност и културу“, рекао је Грујичић овом приликом.

Захваливши се за награду он је на скупу прочитао своју бесједу о Сави Мркаљу, у којој је истакао да су „и живот и дјело Саве Мркаља (1783-1833) непојамног парадокса и судбине, јединствени калеидоскоп изненађења и чуда. Толико свакодневног трагизма, с једне, и умног тријумфа за вјечност, с друге стране. Kао да се ради о два удаљена и разнородна бића, без шансе да се икада сусретну у једној тачки“, објаснио је Грујичић.

„Одрастао је у Војној Крајини гдје уши Срба граничара стрижу на сваки шушањ, и гдје је све било подређено опрезу на живот и смрт, на учестала ратовања и изгибије за туђега цара. За Саву Мркаља реална збиља носила је нерјешиве препреке и тајне. Оно што је требало упростити, није успјевао у свакодневном животу са људима. Није помогло ни то што је био ерудита енциклопедијских распона, филозоф, богослов, математичар, учитељ, бесједник, реформатор, полемичар, изванредни познавалац историје, логике, физике, хидротехнике, архитектуре, метафизике, а уз све одлично знао француски, њемачки, руски, јеврејски, италијански, грчки и мађарски, старогрчки, латински и старословенски, веома добро се сналазећи и у низу других језика. Иако у знаку звјезде падалице, на небу српског језика за сва времена остаје свјетлећи траг ненадмашног мученика Саве Мркаља“, инспиративно је поручио Грујичић.




Након ове свечаности услиједила је промоција награђене антологије “Пјевај, ори, прозоре отвори“. О антологији крајишких ојкача говорили су Драган Инђић, уредник издаваштва у РТС-у, Бошко Сувајџић, професор народне књижевности на Филолошком факултету у Београду, и Милош Kордић, пјесник, есејиста и прозни писац.

Драган Инђић био је поносан што је ово друга Крајишка награда у издаваштву РТС- а ове године, поред Милана Мићица сада је ту и Ненад Грујичић.

„На сајму књига одлучили смо да издамо ову књигу из разлога што је код нас (на РТС- у) приоритет српско културно насљеђе“, рекао је Инђић и нагласио да ће РТС на терену снимити посебну емисију поводом антологије “Пјевај, ори, прозоре отвори“.




Бошко Сувајџић је истакао да је успешно постигнута креативна сложеност поменуте антологије на свим нивоима, указавши на вриједност и значај оваквих књига у култури једног народа, која је рађена дуго, систематски, са непрекидним допуњавањима новим материјалом.

Милош Kордић рекао је да је “двије хиљаде ојкача у једној књизи, двије хиљаде цвјетова чуваркућа српске историје, двије хиљаде чуваркућа традиције, вјере, зборовања и саборовања, културе уопште.

„Сјетимо се само жетве, копања кукуруза, косидбе, кад се уз њега, тај рад, и послије њега запјева ојкача. Па се сјетимо перушања, чијања перја, ткања, прела и уопште окупљања, кад се такође без ојкаче то није могло ни замислити. Овдје су двије хиљаде чуваркућа, двије хиљаде свједочанстава свега што је рађало, проносило и чувало живот српског народа по вјетрометинама простора српских крајишта (и с једне и са друге стране ријека Уне, Саве, Дунава и Дрине), и са панонских, динарских, старохерцеговачих, српскодалматинских простора. Грујичићева књига једно је од оних љековитих врела српске народне књижевности које је изврело у вријеме, могло би се и тако рећи, кад му вријеме није. У вријеме несигурно. И, ево је овдје, жива. Значи, дубоко је у нама живјела и преживјела небројене погроме, бљескове и олује. Захваљујући и оваквим прегаоцима, сакупљачима и тумачима какав је и Ненад Грујичић“, закључио је Кордић.

Аутор Ненад Грујичић додао је на крају да је ово шесто издање књиге, а прво, које је изашло прије 30 година, са око 500 ојкача, било је четири пута мање издање.

„Без идентитета нема контнуитета, а начин, пјеванија тих ојкача је важна, у свим Крајишким енклавама је другачија. Она је то питање идентитета. Ојкача је једна племенита, ванвременска димензија која је вјечита и неуништива“, подвукао је аутор.

На промоцији су на одушевљење публике примјере женских и мушких ојкача из књиге говорили драмски умјетници, Весна Чипчић и Вицо Дардић, а у паузама наступила је пјевачка група KУД-а “Димитрије Kотуровић“ из Раковице пјевајући, шта друго, ојкалице и ојкаче.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић