Невесињске пушке биле су пуцањ за слободну Херцеговину

У Невесињу је поменом у цркви у Биограду и свечаном академијом у Великој сали општине 8. јула 2017 почело обиљежавање три ,,Невесињске пушке”, догађаја након којих је Невесиње заувијек остало записано као мјесто у коме се увијек бранила слобода српске Херцеговине.

Манифестацију која је одржана под покровитељством Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, републичка и општинска борачка организација и општина Невесиње, отворио је начелник општине Миленко Авдаловић.

– Некада смо се постигнућима наших предака превише хвалисали. Невесињску пушку нисмо испуцали ми него наши преци и то они најбољи. Да би ми били најбољи не би требало да се хвалимо нашим прецима, него да будемо најбољи у нашој садашњости и будућности. Република Српска је круна свих ,,Невесињских пушака”, то је први пут да Срби у Херцеговини живе у својој држави и зато требамо да је градимо и чувамо – рекао је Авдаловић.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да устанци подигнути у Невесињу спадају међу најзначајније историјске догађаје српског народа. – Сјећамо се славних људи из херцеговачког краја који су били ношени идејом слободе, идејом и идеалом који је најснажнији за сваки народ. Ношени тим идеалом прваци Херцеговине стали су пред свој народ бранећи га и тражећи слободу. Они су били свјесни да ће им та борба за слободу доћи главе, али су учинили свој народ поносним- нагласио је Савановић.

У име Србије присутнима се обратио замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта који је нагласио да је прва ,,Невесињска пушка” најзначајнији догађај за српски народ у другој половини 19-ог вијека.

– Херцеговачки устанак изњедрио је велике јунаке који су трајно остали уписани у историју и у народно предање. Херцеговачки устанак није остварио свој крајњи циљ, ослобађање Херцеговине и других подручја на којима живи наш народ, али су његови јунаци остали трајни узор и инспирација. Сматрам да би у уџбеницима историје у Српској и Србији требало дати далеко већи значај Невесињским пушкама и надам се да ће то у наредном периоду бити учињено – рекао је Линта и додао да су Невесињци свој слободарски дух доказали и у борбама против Аустроугарске, НДХ, као и у претходном Одбрамбено-отаџбинском рату.

Предсједник Одбора ратних војних инвалида и замјеник предсједника БОРС-а Војин Гушић истакао је да су Невесињске пушке биле значајни историјски догађаји који су дјелимично или никако заступљени у школској литератури. Он је апелвао на надлежне да догађаје из Одбрамбено-отаџбинског рата сврстају међу датуме од националног значаја.

У културно-умјетничком програму учествовали су мушка и женска пјевачка група, народни гуслар, вокална солисткиња и невесињске пјесникиње. Родољубивим стиховима и звуцима они су евоцирали успомене на најславније дане Невесиња.

 

ТРИ НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ


Прва ,,Невесињска пушка” отпочела је 9. јула 1875. године. Буна сељака брзо се из Невесиња проширила на читаву Херцеговину, а након што су се у рат укључиле Србија и Црна Гора настала је ,,Велика источна криза”, чија је посљедица ,,Берлински конгрес” којим су Србија и Црна Гора коначно добиле независност. Ништа мање значајне биле су друга Невесињска пушка, која је испаљена у јануару 1882. године против Аустроугарске монархије и трећа, која је подигнута у јуну 1941. године у борби против фашизма. Трећа ,,Невесињска пушка” уједно је била и први отпор против нацизма и фашизма у окупираној Европи.

                                                         Tрифко Ћоровић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)