Никола Арбутина: „У неким селима немамо човека млађег од 60 година“

Са начелником општине Двор, новинари портала „Срби.хр“, разговарали су крајем марта о матичним књигама које је недавно донео председник Србије Александар Вучић, о тренутном животу становништва на Банији, али и о изградњи одлагалишта радиоактивног отпада на Трговској гори у општини Двор.


О општини Двор говорило се недавно када је председник Србије Александар Вучић пред телевизијским камерама уручио председници Колинди Грабар – Китаровић 13 пакета документације за које се касније испоставило да су матичне књиге општине Двор. Шта за вас овде конкретно значи тај чин?

– То су матичне књиге из матичног уреда Двор које су биле однесене. То су књиге рођених, умрлих и књига држављана. Сви људи који су овде рођени или који по месту пребивалишта припадају овом матичном уреду до сада нису могли извадити родни лист него су морали ићи на накнадно уписивање кроз поступак доказивања у државној управи. Људи којима је требао венчани лист морали су то доказивати судским путем што је захтевало и време и новац. Сад ће се тај део променити за људе којима до сада није био потребан родни лист или нешто друго и те књиге су већ стигле у наш матични уред.

Били сте присутни и када је Александар Вучић другог дана своје посете дошао у Вргинмост. Како генерално оцењујете ту целокупну посету и хоће ли то имати каквог утицаја на живот тамошњег становништва?

– На трибини у Вргинмосту смо поред председника Александра Вучића и начелника општине Вргинмост седели и начелник општине Крњак и ја и ми смо помагали у целом том протоколу. У разговору са људима он је обећао да ће помоћи у набавци једног санитетског возила за нашу општину и једног трактора јер ми сматрамо да било каква помоћ да дође, целокупна заједница од тога треба да има користи. Када је нова мрежа хитне помоћи 2016. године кренула са радом, Двор је тада остао без доктора. Најближи доктор нам је у Сиску и Костајници па би нам због тога санитетско возило било од велике помоћи које би нашег човека брже, лакше и боље возило тамо.

Како данас изгледа живот становништва на целој Банији? Има ли инвестиција? Каква је ситуација са исељавањем и да ли је завршен процес повратка становништва?

– Највећи повратак српског становништва се десио од 1997. до 2003. године, а након тога враћали су се поједини људи са породицама. У задње време можемо говорити само о појединачним случајевима када углавном једна или две особе долазе и ту се ради увек о старијим људима. Што се тиче живота данас, ми ту нажалост делимо судбину целе Хрватске. Остали смо без радно способног становништва, а конкретно из Двора највећи број је у Ирској и на Исланду. Ово мало погона које код нас послује због тога долази у проблем јер недостаје радне снаге. Са друге стране, нама је врло тешко да организујемо живот на подручју од 505 квадратних километара и 64 насеља јер у неким насељима немамо човека млађег од 60 година, а у неким селима има тек једна или две усељене куће.

Које су активности са којима се тренутно бавите у општини?

– Крајем прошле године прошао нам је про-јекат за водовод у дужини од шест километара од Горњег до Доњег Јаворња. Почетком године смо потписали још један пројекат за једну неразврстану цесту у самом месту Двор. Прва инвестиција је 5,3 милиона, а друга 2 милионакуна. Сада још чекамо да нам прође пројекат реконструкције вртића од 3,5 милиона куна. Припремамо се и за санацију одлагалишта комуналног отпада, а према Хрватским водама идемо са још десет километара магистралног и шест километара секуднардног водовода како би се спојили са Костајницом тако да осигурамо воду за постојећу мрежу, али и за даље ширење те водоводне мреже.

 

Не желимо одлагалиште радиоактивног отпада


О општини Двор се протеклих година највише говори у контексту изградње одлагалишта радиоактивног отпада. Каква је тренутна ситуација са тим у вези? Какав је став општине по том питању?

– Општина је рекла да то не жели и омогућили смо да путем зборова грађана и сами становници изнесу став по том питању. Та прича је стара од 1998. године од усвајања Стратегије просторног уређења РХ, а потврђена је 1999. усвајањем Просторног плана РХ где је Трговска гора предвиђена као потенцијално одлагалиште средњег и ниског радиоактивног отпада. Била је ту и Мославачка гора која је 2002. избрисана из плана и остала је само ова локација код нас. Нама је 2014. године Државни завод за радиолошку и нуклеарну сигурност позвао упутио позив за учествовање у процесу одређивања микролокације за радиоактивни отпад. Од тада до данас држава је донела бројне законе и стратегије по овим питањима да би коначно ове године донела и измене Закона о радиолошкој и нуклеарној сигурности. Што се тиче Двора, нама је почетком ове године упућен допис где се каже да у складу са свим законима и директивама сада треба израдити енергетску и агроеколошку студију и позвани смо да у томе учествујуемо. Ми у складу са законима у томе морамо учествовати без обзира на став институције и грађана и ми се тако понашамо од почетка. Учествујемо у свему али износимо мишљење, ставове, предлоге, оспоравамо оно што је нама упитно. У коначном нацрту националног програма децидно пише да мишљење локалне заједнице по овом питању није пресудно и да је то државни пројекат од државног интереса.

Шта Ви лично мислите о свему томе?

– Свима нама је јасно да је одређивање места одлагалишта политичка одлука, а са друге стране цели тај процес траје дуго и нико не зна колико ће још трајати и како ће се завршити. Општина Двор и њени становници од тога само имају штету. Нажалост ситуација је таква да ни ми као институција ни наши грађани немамо никакав утицај на то.

Како живи и како је организована српска заједница на подручју општине Двор где чини и већину од укупног броја становништва? Има ли културних или неких других активности?

– По мени ту тренутно није задовољавајућа ситуација, а највећи проблем је што смо остали без младог становништва које је било носилац тих културних, спортских и других дешавања. Имамо још СКД „Просвјету“, али и они пролазе кроз проблеме јер су деца која су била многобројна отишла или у иностранство или у Загреб на школовање. Имали смо и фудбалски клуб ППГ Рујевац који је такође од ове сезоне ставио цвој статус у мировање и не такмичи се због недостатка играчког кадра. Има ту увек и финансијских проблема, али људски потенцијал тешко да можемо надокнадити.

На челу сте општине трећи мандат. Можете ли да оцените генерално ситуацију на почетку у сада?

– Тада смо имали људе, а имали смо мале могућности да тим људима помогнемо јер нисмо имали новаца. Сада у овој новој финансијској расподели средстава општина има новце и могла би да утиче на неке ствари, али ми нажалост сада немамо коме да помогнемо.

 

Двор далеко


Двор се налази на самој граници са Босном и Херцеговином, односно Републиком Српском и Новим Градом (бивши Босански Нови) који вам је географски пуно ближе него рецимо Сисак, али се данас налази у другој држави. Како се то одражава на живот становништва?

– Ми немамо никакве бенефите зато што имамо границу иако наша општина има 72 километра границе. Имамо само један гранични прелаз на коме се одвија сав саобраћај јер је теретни прелаз укинут уласком Хрватске у ЕУ. Близина Босне односно Републике Српске је нешто позитивно и добар вентил да људи могу отићи преко у куповину где је јефтиније, али и Нови Град у којем је било 27.000 становника дели нашу судбину па и њихови људи одлазе у ино-странство. Са друге стране то нам представља проблем јер је тамо нижи стандард па људи иду тамо не само да купе нешто, него и да обаве некакве друге послове који су скупљи у Сиску.

Док се за проблеме у рецимо Славонији може често чути у јавности и путем медија, проблеме живота људи на Банији готово да нико други не зна осим њих самих. Ваша општина је и саобраћајно дислоцирана. Сматрате ли да сте у том смислу често заборављени у односу на друге крајеве и да вас се држава сети рецимо само у ситуацијама када треба довести нуклеарни отпад?

– Ми смо по површини трећа општина у Републици Хрватској. По својој територијалној позицији ми смо одувек и били изоловани, али чак је и та инфрастуктура коју смо имали је у пуно лошијем стању него некада. Дислоцирани смо у смислу да се кроз Двор не може проћи него пут води само до њега. Због тога нисмо многима ни интересантни, а немамо ни довољан број становника да би неко улагање овде било економски исплативо.

Извор: Никола Милојевић; Срби.хр
Преузето са: Банија Онлине


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк