Ново издање Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке

Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату

Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату ново је издање Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, који се у оквиру својих активности бави и историјским аспектима ратних дешавања у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995. године. Послије значајних истраживања и издатих публикација центра Наша исповијест – жене жртве рата из Републике Српске и Намјерном силом на Републику Српску о Нато бомбардовању Републике Српске, најновије издање бави се покушајем успостављања што цјеловитијег историјског прегледа дешавања у рату.

Питање српске државности

Дуготрајан значај настанка и историје Републике Српске у тренутку изласка ове књиге је тешко сагледив са свих аспеката. Вријеме које долази имаће неке нове перспективе, али и временске интервале за сагледавање Републике Српске као чиниоца у српској историји. Питање српске државности кроз историју значајна је тема, као што су и вишеслојни и динамични процеси који је карактеришу. Развалине прве и друге Југославије донијеле су у српско друштво одређену дозу дезоријентисаности.

Међутим, у прве двије декаде XXI вијека у српском друштву све чешће се може чути реченица како је Република Српска наша највећа побједа на размеђу миленијума.

Посматрано из данашње перспективе то заиста изгледа веома близу сагледивој истини када видимо у каквом се стању налазе Срби на територијама гдје немају сопствени државни оквир попут некадашње Републике Српске Крајине, дакле у Хрватској, затим у Црној Гори, Македонији итд. Међутим, тема ратова, током и након распада Југославије, као и значај Републике Српске за биолошки опстанак српског народа западно од ријеке Дрине, те њена улога у укупном националном самопоштовању упркос новоколонијалном наметнутом мору српске кривице нису испраћени у друштвеном и научном признању ових тема.

Историографија о настанку и одбрани Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату у специфичном је положају у односу на друге области истраживања. Отежан приступ историјским изворима и кашњење у односу на продукције других страна учесница у рату, као и покушаји наметања „хашке историје” нешто је на шта морају рачунати истраживачи блиске нам прошлости.

Процеси који још трају такође ограничавају истраживаче и од њих захтијевају напор више. У исто вријеме могућност сагледавања пропуста до сада урађених појединачних истраживања и покушајȃ синтеза сугеришу нам да те грешке наново не учинимо.

Повјерење младим ауторима

Велики је успјех када се активни и савјесни људи нађу на одговорним мјестима и функцијама. Што се конкретно тиче овог наслова, битно је споменути кључне улоге и утицаје двојице људи.

Дугогодишњи рад проф. др Горана Латиновића са студијског програма Историја на Филозофском факултету универзитета у Бањалуци на усмјеравању младих историчара ка историји Републике Српске и Одбрамбено-отаџбинског рата, између осталог, резултирао је и овом монографијом.

Такође, директор Републичког Центра за истраживање рата, ратних злочина мр Милорад Којић имао је повјерења да нимало једноставне послове на институционалном нивоу повјери групи истраживача млађе и средње генерације, углавном професора историје и постдипломаца, те да у оквирима Центра прави системске оквире и основе за наредна истраживања која су већ у току.

У складу са поменутим аутори публикације Драгослав Илић, Марко Јанковић, Милена Михаљевић, Борис Радаковић, Предраг Лозо, Мирко Цвијановић, Неђо Малешевић, Душан Павловић и Јовица Рудић под уредништвом Предрага Лоза покушали су по први пут у нашој историографији формулисати историјски преглед значајнијих ратних дешавања у распону од појединачних локалитета (Приједора, Добоја, Козарске Дубице, Сребренице…) до широких опсега (пробој коридора у Посавини, Сарајевско-романијско ратиште, Херцеговачко ратиште, западно-крајишке општине…), настанак војних и паравојних формација, али и рад законодавних органа, мировне иницијативе и преговоре, као и доношење Дејтонског мировног споразума. Учињено је то како би се расвијетлио значајан дио наше историје, али и олакшао пут будућим истраживањима, прије свега на стручном и академском нивоу.

Прилог за нова сазнања

С обзиром на структуру ратних дешавања али и у вези са цјелокупним опсегом рада Центра, никако не би било адекватно сумирати резултате стварања Републике Српске не размотривши цијену којом је она плаћена. Жртве рата, а посебно ратних злочина над Србима посебна су тема тог разматрања, нарочито ако се у обзир узме њихова карактерологија. Због тога ова монографија осим поменутих тематских историјских цјелина садржи и илустрациони дио од 140 страница фотографија и докумената о почињеним ратним злочинима над Србима у БиХ.

Промоција oвог историјског прегледа одржаће се почетком априла у вијећници КЦ Бански двор у Бањалуци. Након овога планиране су промоције широм Републике Српске и Србије, јер овакве теме, као ни хероје и жртве заслужне за наше постојање не смијемо препустити забораву. Вољели бисмо да се на основу ове монографије развију и разматрања, дебате, дискусије које би доприносиле новим истраживањима и дјелима овог карактера и у Републици Српској и Србији.​


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк