Обиљежена слава љетњи Свети Никола у селу Риђица (општина Сомбор)

Љетњи Свети Никола – слава села Риђице крај Сомбора, села које настањује 90 одсто оних који су потомци Далматинаца стиглих колонизацијом 1946. године, обилежена је приредбом у локалном Дому културе који као и само село памти и боља времена.

Пола села је, како су нам рекли, некада живело од задруге која је сада угашена. Да то није неумитна судбина, ако постоји енергија и иницијатива, показује пример сусједног Кљајићева које има обновљену задругу и то по именом Стара земљорадничка задруга Кљајићево. Како нам је објаснио Ђуро Миланко, његов брат Душан, звани Торец, успио је да ту задругу направи добром. Миланко нам објашњава да је друга половина мјештана села Риђица радила у Сомбору. Свако јутро се аутобусима ишло на рад у неколико успјешних предузећа која су данас угашена.

За Риђицу ипак још важи она изрека: дођеш овдје тражиш воде, а добијеш ракију, ако нећеш ракију, добијеш вино. Дакле стари обичаји и навике донесени из Далмације претежно крајева око Буковице и Равних котара још важе. Видјело се то и по гостопримству домаћина славе који су госте на улазу у Дом културе дочекали винима и производима вриједних домаћица из локалног актива жена: пројице, вритуле, стара далматинска преска, цицвара, гибаница са сиром, штрудле и многе друге посластице. Направиле су то између осталих Сока Рајчевић, поријеклом из Ислама Грчког, а она каже да је из мјеста познатог по Кули Јанковић Стојана.

 

Дух славних предака ипак живи међу Далматинцима


Дух славних предака ипак живи међу Далматинцима. одакле је не заборавља ни Нада Добре, рођена Шапоња која је Добропољка.-Вуче ме коријење и док нема никога, каже нам Нада која је једна од највриједнијих у изради рукотворина. Својој мајци и себи испунила је жељу да је мајка види у традиционалној ношњи и то је успјела да уради годину прије њене смрти. -Видјела ме у ношњи и оној марами, са сјетом прича Нада.

О КУД-у „Крила Буковице“ питали смо најстаријег Петра Безбрадицу (89) који нам је као најзаслужнијег за постојање те веселе дружине именовао наставницу Аницу Перишић која је 24 године радила у Риђици.

-Аница је вукла дјецу да поштују традицију. Били смо некада најјачи КУД у Војводини. Толико јаки да су нас копирали. Неки су снимали плоче крадући наш фолклор, каже Петар који је са 18 година на Вису чувао Тита, а надживео је своја два брата који су погинули у НОБ-у. Безбрадица каже да мушка пјевачка група његује традиционалну далматинску пјесму тзв. грокталицу.

КУД „Крила Буковице“ има 45 чланова, углавном зрелије доби али, како кажу, јавља се интересовање и код младих. Пјесма се не чује само са бине, већ не изостаје са свих веселих, неформалних окупљања, свадби, рођендана, јубилеја…

Како би угодили екипи мјесечног листа Српско Коло састављеној и о д Личана запјевали су: „Личке Врховине, Оточац и Бриње, мала моја – не заборави ме“.

Тамо више среће нема, каже Бошко Миланко, поријеклом из Обровца, члан мушке пјевачке групе коју уз Петра чине још Шпиро, Ђоко, Ђорђе и Мирослав Безбрадица, док осим што пјева уз дипленаступа и Милан Куриџа.

 

Током колонизације Далматинци су донијели своја знања


Током колонизације Далматинци су донијели своја знања, а у овом крају населили су се у старим њемачким кућама и наставили са производњом вина. Рајко Миланко нам каже да ту има старих подрума у које читав шлепер може да уђе. Један од јачих винара у Риђици је Саша Драгић, а ту је однедавно и Трипковић који је купио 15-так хектара и који извози у Кину гдје се прода 4-5 вагона. Саша Безбрадица нас позива да пробамо његово вино, розе које је четири године узастопно било побједник на новосадском сајму. -Шардоне и Рајнски ризлинг, а Мерлот од црних су наша најбоља вина, поносан је Саша. а уз вино иде и пјесма: -„Буковице волим твоје име, куд год кренем поносим се њиме“.

Према рјечима предсједника друштва „Крила Буковице“ Ненада Гардијана ово друштво је угостило за славу неколико сусједних куд-ова са којима одржава сарадњу. Ненад је рођен у Србији, али каже да је његово право поријекло из Скрадина код Шибеника. У Дому културе Риђица наступили су КУД „Вук Караџић“ из Чонопље и КУД „Петрова гора“ из Кљајићева. Стихове пјесама уз гусле казивао је Радоман Јеловац из Врбаса.

Из Риђице одлазе млади у градове и село као и друга села у Србији полагано одумире. – Никада није било да за једно јутро земље можеш да купиш кућу. А овде је кућа јефтинија од јутра, значи може да се нађе испод 5.000 евра.

Присутнима учесницима и гостима подијељени су примјерци најтиражнијег листа на ђирилици и ијекавском нарјечју Српско Коло.

Драган Башовић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк