Oдржан 16. сусрет мјештана Јaсеновца

Дружење Јасеновчана је одржано 03. 06. 2017.године у Земуну, у пријатној башти ресторана Стара капетанија. По шеснаести пут су се мјештани Јасеновца, али и мјештани Уштице и Млаке окупили са жељом да овим окупљањем отргну од заборава пријатељства, родбинске везе, али и пјесму и обичаје из завичаја.

Јасеновац, као мјесто великог страдања у Другом свјетском рату, не треба посебно описивати. Међутим, насеље Јасеновац је наставило живот и након рата и задржало многе специфичности. Становници Јасеновца радо и са пуно носталгије препричавају догађаје из свакодневног живота и приврженост заједници. То се исказивало у свакодневним активностима мјештана, посебно младих. Одлазак на школовање или посао у оближње градове није представљао препреку. Викендом Јасеновац оживи, било кроз спортска, било кроз културно-забавна дешавања. По националној структури Јасеновац је био мјешовито насеље, што није престављало препреку заједничком животу. Спајале су их блиске, кумовске и породичне везе кроз мјешовите бракове, као и заједничке прославе.

За нас који смо у Јасеновцу живјели пуним животом може се примјенити изрека: „Све што је лијепо, кратко траје.“ Јасеновац није успио изњедрити једну генерацију у миру. Над нашим Јасеновцом се почела навлачити тама предратних дешавања. Осјећај страха и невјерице је био све присутнији. На сцену ступају ратни хушкачи, прекидају се контакти, разарају породице, почиње ново страдање.

Јасеновачки Срби напуштају своја огњишта и одлазе у избјеглиштво, углавном у Босну и Херцеговину и Србију. Након одређених година прилагођавања, изградње новог дома, креће иницијатива за организовањем сусрета Јасеновчана. Први сусрет је организован у мају 2001. године. Од тада до данас дружења опстају, пружају прилику да се сретну најстарији, али и млађи Јасеновчани.

Дружење почиње срдачним поздравима, разговорима о веселим и тужним темама уз обавезну тему, како је некад било…

Разговор убрзо надгласа музика са пјесмама од Вардара до Триглава. Сусрет већ традиционално завршавамо јасеновачким обичајним колом Редање јасења и пјесмом Шицкај, пуцкај гарава.

У тим дружењима забораве се сви тешки тренуци, сва страдања и вратимо се у вријеме младости, задовољства и среће. Дружења трају дубоко у ноћ, растајемо се уз обећање да се видимо догодине.

Вељко Шестановић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)