Oдржан пети сабор Koњичана у Новом Саду

Удружење Срба из Коњица и њихових потомака у дијаспори је у суботу 4. новембра 2017. године у хотелу „Нови Сад“ у главном граду сјеверне српске покрајине јубиларним завичајним скупом обиљежило пету годишњицу постојања.

Домаћин скупа Милорад Мишо Лазаревић у свом поздравном говору подсјетио је окупљене на досадашње резултате рада које је постигло Удружење Коњичана.
– У првом плану била нам је темељна обнова капеле у нашем гробљу Мусала у којој смо поставили спомен плоче и тако од заборава сачували имена 330 страдалих коњичких Срба у протеклом рату. Удружење је даровало и новчани прилог за изградњу храма у Пребиловцима, као и прилог за изградњу капеле на српском гробљу у Јабланици- рекао је Лазаревић и навео да је Удружење у складу са својим могућностима упутило новчану помоћ коњичким борцима који су лошег материјалног стања.

Лазаревић је позвао све земљаке да се одазову и електронским путем региструју на сајту Удружења да би се направила што боља база података.

– У току је обнова Саборног храма Светога Василија Великог у Коњицу. Наше удружење је у склопу обнове покренуло иницијативу да се изради меморијална зидна композиција и зидови осликају са иконама крсних слава Коњичких Срба. И већ смо пописали презимена српских породица коњичког краја која ће бити уписана у храму. Овај пројекат није завршен зато што се чекала сагласност Завода за заштиту споменика Босне и Херцеговине коју смо тек недавно добили. Због будућих генерација морамо истрајати, цркву обновити да наша дјеца и унуци могу доћи у завичај својих очева и дједова и када буду путовали према Херцеговини у долини Неретве и када сврате у Коњиц у нашу цркву, она ће им свједочити да су некада живјели наши преци – поручио је Лазаревић.

 

ПАРОХ МИЛАН БУЖАНИН: Надамо се да ће црква на љето бити освештана!


Коњичани су веома срдачно дочекали свог пароха Милана Бужанина. Он јепренио поздраве преосвештеног владике Григорија који због изненадних обавеза и скорог пута у Америку, није био у могућности да дође.

– Црква Светог Василија у Коњицу је наш најзначајнији стуб који треба да буде мјесто у коме ће путник намерник иа за сто година да види ко је тај храм правио а ко га је обновио. На добром смо путу, завршили смо већ преко 80% радова. Ушли смо у процес осликавања и припреме цркве за саме фрексе које ће се радити у току зиме и на прољеће.Планирамо донаторске вечери, а наши људи из Америке и Аустралије већ су подржали пројекат– рекао је парох Бужанин наводећи да се нада да ће у Коњицу наредног љета црква бити освештана. Оне је поохвалио Коњичане који су за само 24 сата скупили новац за иконостас и позвао заинтересоване да се јаве и учествују у изради великог црквеног лустера.

 

ЗОРАН ПОЛОГОШ: У припреми три монографије о страдању Коњичана!


На овај скуп је дошао и предсједник Удружења Коњичана РС Зоран Пологош. У разговору за СХ он је навео да је то Удружење за двије година рада урадило велики посао.

– У Гацку смо изградили централни споменик за 383 страдале српске жртве из Коњица. Одржали смо шест хуманитарних вечери првенствено да би скупили средства за обољеле чланове удружења– рекао је Пологош и позвао све Коњичане да се укључе у важан пројекат.



– У плану је да се ураде три монографије. Прва би се односила на страдање Коњичана у Првом свјетском рату, друга на страдање у Другом свјетском рату и трећа ма страдање у у одбрамбеном отаџбинском рату. То је дуг према нашим прецима и залог нашим потомцима – рекао је Пологош и најавио да ће на овом пројекту радити тридесетак чланова из свих коњичких села, а уредник ће бити Сретен Јаковљевић.

Пологош је навео да су Срби из Коњица у Аустралији јако добро организовани и да су дали велики допринос у раду оба удружења Коњичана.

– За једно вече сакупљено је 70.000 дола за трансплатацију бубрега Милијани Ћесић. Уплатили смо за обнову Српске православне цркве у Коњицу 10.000 конвертибилних марака. За лијечење трогодишње Софије Сарић уплатили смо 9.000 марака – рекао је Пологош наводећи да ће Удружење и даље водити бригу о људима којима је заиста потребна помоћ.

ДР МИЛОВАН ПЕЦЕЉ: Хвала мојим ђацима!


Веома емотиван говор одржао је професор др Милован Пецељ који је своју каријеру почео да гради баш у Коњицу.

– У поподневним сатима 3. октобра 1976. године, док сам сам оцу помагао да излијемо последње метре бетонске стазе у новој кући у коју смо се требали за који дан уселити, на врата је закуцао поштар Манојло са препознативом плавом ковертом, данас помало заборављеној. Био је то допис Средњешколског центра „Братство јединство“ из Коњица који је потписао директор професор Јозо Стенек. Одмах сам попунио повратницу и послао је натраг са једном речју – долазим. Исто вече сам брзим возом кренуо из Гајдобре и у Коњиц сам стигао у раним јутарњим сатима. На станици ме је дочекао директор Економске школе професор Ибрахим Хаџајлић, робустан човек али доброћудан дифовац који ми је одмах нашао стан код госпође Ђуле Ђоно, у насељу Колонија, тик уз Неретву. Тако сам постао грађанин Коњица – рекао је др Пецељ носталгично помињући Неретву.

– Четверогодишњи рад у гимназији препун је неисцрпних залиха прича и митова. Незаборaвна су сјећања са часова, гдје сам се као млад професор доказивао ученицима и екскурзија, гдје сам се, уз музику, пјесму и игру, са њима опуштао. Бројни ђаци су ме надмашили и тако треба да буде. То ме испуњава задовољством. Међу њима су данас угледни професори универзитета, премијери, министри, успјешни привредници, а прије свега људи. То су биле четири незаборавне године којих се присјећам са најљепшим осјећајима. То што ме, ни послије 40 година ученици нису заборавили, чини ме срећним. Због тога дугујем захвалност др Милораду Сарићу који ме је позвао да са вама подијелим ово вече сјећајући се Коњица, из оних љепших дана – завршио је своју бесједу професор Пецељ.

У програмском дијелу који је водио ненадмашни Миливоје Бештић наступила је позната пјевачка група „Звуци с камена“, народни гуслар Војин Радојичић.

Посебан тон вечери дали су најмлађи, па је публика уживала слушајући сплет пјесама младог кларинетисте Војина Лазаревића и виолинисткињу Тару Лабан која је првакиња Србије.

Бурним аплаузом је поздрављен и херцеговачки пјесники филозоф Божу М. Глоговац који је пренио поздраве Удружења Требињаца „Јован Дучић“ из Београда.

Стихове су казивале и сестре Сара и Милица Магазин.

На крају програма предсједник Удружења Милорад Мишо Лазаревић уручио је захвалнице заслужним појединцима: Јову Шмркићу, Чедомиру Магазину, Рајку Шинику, Огњену Лазаревићу, Небојши Жужи, Небојши Манигоди, Тому Курешу, Влатку Глоговцу. Огњену Гавриловићу, Нову Кртолици, Вујадину Планојевићу, Божидару Глоговцу, Миливоју Бештићу, Војину Радојичићу, Драгану Јанковићу. Признања су добили и свештеници Ратко Савић, Лазар Манигода и Милан Бужанин који је поред своје добио захвалницу коју ће предати начелнику општине Коњиц Емиру Бубалу.
Удружење Коњичана захвалило се и својим дугогодишњим пријатељима, најстаријем херцеговачком удружењу Херцеговаца из Новог Сада.

У име свих награђених захвалио се свештеник Лазар Манигода који је пожелио дуг и успјешан рад овог Удружења.

– У свим временима упућени смо једни на друге, морамо да се сабирамо, а како би то чинили да нема овог удружења – поручио је отац Лазар.

Бојан Миленић је испред Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији поздравио све присутне и најавио акцију добровољног давања крви која ће се одржати 24.11.2017. год , у сједишту Удружења у Новом Саду (Радничка 49).

– Ова акција поред хуманог карактера биће посвећена обиљежавању годишњице Митровданске офанзиве – најавио је Миленић и позвао све присутне да се придруже и своју хуманост покажу на дјелу.

Захвалницу је добио и медијски спонзор Удружења Коњичана и њихових потомака у дијаспори – наш портал Слободна Херцеговина.

За забавни дио програма био је задужен међу Херцеговцима омиљени Боле бенд из Гајдобре.

ТРИФКО ЋОРОВИЋ/ СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк