Oдржан Сабор Србљана на Благовијести: Поносни на слободарску и антифашистичку историју

На велики хришћански празник Благовијести у петак 7. Априла 2017. године у београдском ресторану „Филмски град“ окупили су се Србљани, њихови потомци и пријатељи. Овај скуп десио се након двије године паузе. Затечени прераном смрћу дугогодишњег предсједника овог удружења Слободана Бобана Дамјановића у фебруару прошле године, чланови Удружења су донијели одлуку да се завичајни скуп не одржи. Зато је жеља за сусретом била толико јака, да се међу више од 300 Србљана овом саборовању одазове и легендарни 97-годишњи Милан Дамјановић који је бурно поздрављен од стране присутних у сали.

На почетку скупа као домаћин вечери госте је поздравио предсједник Скупштине Удружења Душан Дамјановић који је истакао да оволили број присутних потврђује сврсисходност оваквих окупљања. Ипак, није могао да не покаже забринутост за тренутну ситуацију у Србу.

-Наш Срб, као и цијела Лика живе данас без економске и политичке подршке, без разумијевања тамошњих власти, осуђени су на голо преживљавање, зато данас свако од нас треба да у оквиру својих могућности покуша да помогне опстанак старог завичаја – рекао је Дамјановић.

Устанички Срб је синоним антифашистичке борбе против непријатеља у Другом свјетском рату, па је сасвим разумљиво да су се од прије пар година побратимили са Дрварчанима.

У име Дрварчана личку браћу из Срба је поздравио Васкрсије Зељковић.

Јован Милеуснић: У Београду живи најмање 3.500 Србљана

У аустријским архивима остало је забиљежено да је након Бечког рата и протјеривања Турака из Лике косињски кнез Вукашин Милеуснић предводио сеобу 40 српских породица у Широку Кулу код Личког Осика. Један од ње-гових потомака Јован Милеуснић и данас је међу Србљанима најпоштованија личност. Он није крио радост због великог одзива, али је навео да је ту тек 10% од пребројаних 3.500 Србљана који данас живе у српској престоници.

-Има нас по цијелом свијету, од Чикага до Аустралије и свуда смо пустили коријене, а окупља нас љубав према старом крају- рекао је Милеуснић који је у изјави за Српско коло рекао да то потврдђују бројни библиографски подаци. Он каже да веома радо одлази у Лику.

– Годишње проводим најмање три мјесеца у Србу. Током радног вијека помагао сам доста, а трудим се да и данас као пензионер учиним оно што могу – каже Милеуснић који са сјетом прича о предратном периоду у коме је у Србу живјело 3-4 хиљаде људи, од којих је било око 1.200 запослених.

– Постоје неки ембриони привредног опоравка. Људи се баве пчеларством, сточарством, користе шуму и дрвне ресурсе. Када би држава Хрватска водила мало другачију економску политику ситуација би била много боља – сматра Милеуснић који каже да је један од разлога и сам назив мјеста.

– Хтјели су да прекрсте назив мјеста, то није прошло, али зато су промијењени називи улица. – рекао је Милеуснић и додао да је веома поносан на Удружење за које вјерује да ће „мрвицу по мрвицу“ помагати старом крају

– Надам се да ћемо догодине окупити више младих људи. Наша мисија мора да буде да омладини усадимо љубав према коријенима – закључио је Милеуснић који је дао добар примјер са својим ћеркама Смиљком и Милком којима је усадио љубав према Србу и Лици.

Милка Форцан: Лика је богата изворима квалитетне воде

Милка Форцан годинама слови за једну од најмоћнијих пословних жена на Балкану. Добитник је бројних признања, а међу највреднијим је Орден Светог Саве који је примила лично 2006. године од блаженопочившег патријарха Павла за изузетан допринос завршетку градње Храма Светог Саве.

Милка је дала и пун допринос обнови храма Српске православне цркве Успења Пресвете Богородице који је саграђен 1877. године, а спаљен у Другом светском рату. Овај храм Србљани су обновили 1970. године, али тешку судбину је доживео и 1995. године када је миниран.

-Рођена сам у Београду, али су моји родитељи Личани и у мени су развили љубав према том крају. Поред одлазака на море летовања радо проводим у Лици и трудим се да ту љубав пренесем на целу своју породицу- рекла је Милка Форцан за Српско коло. Она је открила да је размишљала и на који начин да се развије неки посао у Лици.

– Лика је по својим особинама најпогоднија за коришћење природних ресурса. То је крај богат изворима веома квалитетне пијаће воде, међутим због добро познатих околности тешко је такав пројекат реализовати – рекла је Милка и додала да се нада да ће овај потенцијал једног дана бити искориштен и да ће привреда тог краја оживети.

– Мислим да је неодрживо на дужи рок да тако велико подручје као што су Лика, па и читава Крајина буду без икакве привреде. Сигурна сам да ће једног дана доћи тренутак када ће привреда на том простору морати да се развија – рекла је Милка Форцан и додала да због бројних обавеза званично није могла да се прихвати чланства у Управном одбору Удружења, али да је веома активно учествовала у периоду када су се скупљале донације за обнову православног храма и споменика посвећеном антифашистичкој борби који је и данас централни споменик посвећен Дану устанка у Хрватској.

Душан Дамјановић: Ту смо да окупимо људе

Душан Дамјановић је за Српско коло прокоментарисао да су тешка времена зближила Србљане, а захваљујући донаторима Удружење је постало познато и по симболичним цијенама карте од 1.000 динара.

-Свјесни смо да многи људи тешко живе и опредијелили смо се да карте буду што повољније јер најважније је да нас је што више на броју. Ми немамо ни политички власт ни економску моћ, а једино што можемо да урадимо је да наше људе окупљамо. Трудимо се да у оквиру својих могућности помогнемо најугроженијим – рекао је Дамјановић.

Он каже да Срб данас нема сјајну перспективу, па је тако мјесто које је педесетих година прошлог вијека бројало готово 5.000 становника данас сведено на мање од 500.

Милица Бурсаћ: Обавежимо се да бар једном годишње обиђемо завичај!

Програм ове вечери водила је Милица Бурсаћ, познато лице са малих екрана, ауторка емисије „Уздравом телу“ која се емитује на јавном сервису. Она је у неколико наврата поновила да сваке године посјећује Личку калдрму и апеловала на све Личане да бар једном годишње обиђу свој завичај.

-Рођена сам у Београду, а дјетињство сам провела у Апатину, међутим увијек сам се осјећала као Личанка. Љетовања у дјетињству сам проводила у Личкој калдрми и најсрећнија сам кад одем на тај камен. За мене је један од најемотивнијих тренутака у животу била прва послијератна посјета завичају. Од тада не пропуштам прилику да Личку калдрму са својом породицом обиђем кад год ми то вријеме дозвољава – испричала нам је Милица од које смо сазнали да данас у овом селу током године живи тек нека десетина становника док љети бројне расељене породице дођу и село бар на кратко оживи.

– Важно је да знамо одакле смо. Мислим да људи који знају своје поријекло стабилнији. Онај ко не зна своје коријене једноставно је осуђен на лутање – закључила је Милица.

У току вечери гости су могли да уживају у фолклорним играма АКУД „Шпанац“ и завичајној пјесми мушке пјевачке групе „Коријени“, док је у забавном дијелу програма госте забављао оркестар Бобана Копуновића са солистима Снежаном Копуновић и Зораном Вујичић.

Међу бројним гостима међу Србљанима су били и њихови пријатељи замјеник предсједника Одбора за дијaспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта, предсједник Коалиције удружења избјеглица Миле Шапић, предсједник Удружења Дрварчана Стеван Бањац и др.

Завичајни клуб Срб слави 15 година постојања

Завичајни клуб Срб у Београду основан је 16. октобра 2002. године, када је у ресторану БАСК одржана оснивачка скупштина. За првог предсједника изабран је генерал Милан Шијан, док је за предсједника УО изабран Данило Жежељ. Поред њих међу оснивачима удружења су били: Мирко и Стеван Шијан, Милан, Душан, Слободан и Зоран Дамјановић. У садашњем сазиву за предсједника скупштине Удружења изабран је Душан Дамјановић, док је предсједник Управног одбора Ђорђе Кеча. Србљани са поносом истичу да међу члановима УО имају веома успјешне даме: Смиљку Милеуснић, Мирјану Гобељић и Славицу Шијан. Поред њих у саставу УО су још: Драго Дамјановић, Вељко и Јово Калинић. Секретар клуба је Мићо Грбић, благајник Ђоко Грубјешић, књиговођа Предраг Калинић. Надзорни одбор чине: Илија Грбић, Александар Радић и Драган Војводић.
Удружење учествује редовно у Личком вишебоју у Србу, Апатину, Бусијама. У братским су односима са Удружењем Дрварчана у Београду и чланови су Коалиције удружења избјеглица.

                                   Трифко Ћоровић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк