Одржан састанак мјесног Одбора СУБНОР-а у Кљајићеву и представљена књига „Кордун у рату 1990-1995“

Кордун – ево како је било


Књига „Кордун у рату 1990-1995“ представљена је у просторијама Субнора Кљајићева гдје су се уз припаднике НОР-а и њихове потомке, који одржавају ову организацију у животу, окупили ратни другови, браниоци Крајине. Промотери књиге били су Петар Новаковић, Тошо Пајић, Небојша Павковић и Слободан Благојевић, а водитељ промоције био је Ђуро Шкаљац.

Петар Новаковић истакао је да је стварање Крајине био одговор српског народа на ставарање државе чији је фашистички карактер очигледан.

-Наш народ Крајине је трајно страдао у држави у којој нема мјеста за Србе. У књизи сјећања аутори нису ништа пропустили, мада велики дио има емоционални набој на чему не треба замјерити. Аутори  радове нису оптерећивали политичким коментарима, што је један озбиљан прилаз. Изнете су и негативне појаве, а коментари су остављени нама, читаоцима, истакао је Новаковић који тренутно ради на монографији о општини Војнић.

Он је рекао да аутори  излажу своје виђење догађаја и своја искуства  врло прегледно тако да се са лакоћом може реконструисати све што се на Кордуну дешавало деведесетих година.

Новаковић је потсјетио на превару Ивице Рачана за кога су Срби махим гласали да би их он обмануо после чега је било јасно да Срби могу да се поуздају само у себе. То је показала и „велика издаја плавих шлемова“.

-Велика је срећа што није дошло до беспотребних сукоба унутар српског народа, нагласио је Новаковић.

Небојша Павковић, који је једно вријеме био помоћник министра МУП-а у Влади Републике Српске Крајине, је рекао да се преко страдања српског народа у време НДХ „олако прешло“.

-Због тог мањка истине дуго нам је требало да схватимо да нам се то може поново догодити. Зато је ова књига важна. Сваки аутор даје на знање да је то његово виђење, а не општеприхваћена истина, упозорио је Павковић.

Шеф преговарачког тима у процесу који је резултирао „спашавањем 20 до 30 хиљада“ са Кордуна људи Тошо Пајић сматра да сваки Кордунаш може бити поносан на борбу у 2. Свјетском рату  и у грађанском рату у Хрвтаској 1991-95. Он каже да у зборнику аутори никога не оптужују осим хрватских власти и међународних снага које нису испуниле своју улогу.

-О Кордуну се мало зна, а свако прича своју причу. Поента је да не треба гинути узалуд , рекао је Пајић.

Слободан Благојевић је указао на јединство Кордунаша нагласивши да је Топуско је симбол борбе и везе народа и руководства.

Командант касарне Логориште, која је била у окружењу хрватских паравојски, Боро Ерцеговац није се до сада оглашавао о драматичним ратним догађањима. На то су га подстакли „неки нови, надобудни  историчари који неће моћи  да наставе писати на ову тему док не прочитају књигу о Кордуну у рату“.  Ерцеговац је истакао да је пробој из Логоришта после Вуковара највећа тенковска битка у ратовима у бившој Југославији

-Доста се писало о томе,  ваљда командант касарне треба да каже шта се догодило на Коранском мосту. Боље ми матер опсуј, него да ми дираш Корански мост. Они историчари који интерпретирају те догађаје не показују основно поштовање према жртвама јер нису у стању да запамте да је на Коранском мосту погиунуло 13 а не 11 Срба, рекао је Ерцеговац.

На промоцији се за ријеч јавио и један од аутора пуковник у пензији Саво Мркоњић који је истакао да књига није завршена и да је треба надограђивати.

-Написана је да истина дође овде у Србију, поручио је Мркоњић.

Како се наводи у предговору Уређивачког одбора ову књигу аутори посвећују  свима погинулима и њиховим породицама.

-Из ових текствова видјећете да Кордунаши нису били нека неорганизован скупина , да нису били одметници, банде, ни четници, ако су то хрватске власти приказале, плашиле и обмањивале властити народ. Кордунаши су били народ који се на почетку самоорганизовао , а касније се увојничио, са циљем да заштити своје животе, животе својих најмилијих, имовину, дједовину прадједовину, чукундједовину, земљу на којој су вјековима живјели под разним властима и властодршцима, наводи се у предговору.

Прије него што је представљена књига „Кордун у рату 1991-19995“ одржан је састанак мјесног Одбора СУБНОР-а из Кљајићева (општина Сомбор) који је водио Слободан Михајловић, предсједник Удружења бораца рата 1991-1995. Михајловић је јуручио повеље и захвалнице СУБНОР-а Кљајићева. На састанку је доминирала тема подмлађивања Субнора. Кљајићево има 310 чланова СУБНОР-а што је за Бору Ерцеговца, предсједника Републичке организације Субнора „изненађујуће велик број“.

-Ове године обиљежавамо 70 година СУБНОР-а и врше се припреме за трај велики јубилеј, рекао је Ерцеговац.

Након што је примио Повељу Субнора Кљајићева, присутнима с обратио предсједник Коалиције избегличких удружења Миле Шапић који је указао на најновије покушаје ревизије историје посебно у вези са геноцидом над Србима у Јасеновцу.

Д. Башовић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк