Одржана пети пут манифестација „Дани завичаја“ у Кукујевцима

Манифестација „Дани завичаја“ одржана је у суботу 25. jуна у вечерњим часовима, пети пут узастопно, у селу Кукујевци (општина Шид) с циљем да се у данима око Видовдана мjештани присjете својих родних мjеста или крајева из којих су потекли. Ти крајеви односе се углавном на комплетну Славонију, али има мjештана и из Далмације, Лике, Кордуна, Барање па и западног Сријема. Организатор манифестације је веома активни предсједник Мјесне заједнице Кукујевци Мирослав Стојчевић са својим сарадницима. На манифестацији су били присутни, између осталих, народни посланик Линта, замјеник предсједника општине Шид Зоран Семеновић, помоћник предсједника општине Шид Небојша Илић, члан општинског вијећа општине Шид Ђорђе Томић, предсједник Коалиције удружења избјеглица Миле Шапић и др.

У првом дијелу програма одржан је, традиционално, парастос за погинуле у протеклом рату код крста и спомен обиљежја у центру мjеста гдје се окупило шесдесетак људи. На спомен плочи је уписано двадесет имена страдалих чија родбина данас живи у Кукујевцима. У другом делу манифестације одржан је у сеоском Дому културе културни програм и свечана вечера, а циљ свега је да људи не забораве обичаје крајева из којих су дошли у сремску равницу. Поред музике, Удружење пензионера, којих је у Кукујевцима више од четири стотине, припремило је програм, а рецитоване су и пјесме пуне чежње за завичајем које су мjештани сами писали. У оквиру манифестације одиграна је фудбалска утакмица између ФК Видор из мјеста Сремске Лазе (општина Стари Јанковци) и ФК „Обилић“ из Кукујеваца. Домаћини су побиједили са 5:1 иако је резултат био најмање важан. Сремске Лазе су једно од два мјеста у општини Стари Јанковци са већинским српским становништвом. Прије рата Сремске Лазе су припадале општини Винковци.

У селу Кукујевци живи око 2.300 протјераних Срба који су дошли из више од 170 различитих мјеста из Хрватске од 1992. до 1995. године а хрватски живаљ је отишао у Хрватску. Одмах преко пута, од старе школе, саграђена је 1993. године црква Успења Пресвете Богородице. Људи се највише баве производњом дувана и по томе су највећи произвођач ове сировине у држави. Трећина дувана којег Србија произведе је поријеклом Кукујеваца. Људи се баве и са осталим врстама ратарских култура као што су кукуруз, пшеница, соја и јечам, а у последње вријеме људи посебан акценат стављају и на воћарство где је тренутно више од двjесто хектара земље на којима расту јабуке и крушке. Становништво се бави и сточарством и у селу има више од 3.000 оваца и десетак фарми свиња. Што се културних и забавних организација тиче овдjе дjелује Актив жена „Вретено“, Културно-умjетничко друштво „Ђердан“, Удружење пензионера, ловачко друштво и фудбалски клуб „Обилић“.

Информативна служба
Савеза Срба из региона

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)