Одржана промоција књиге „Подгрмечки споменар“ Др Васе Предојевића у Београду

У прелепој свечаној Сали Градске општине Нови Београд 16. марта се окупило на двосатном дружењу око 100 Грмечлија и чланова Удружења Сањана из Санског Моста који живе у Београду који су на позив пријатеља и организатора, Момира Мрмка, Бранка Колшека и Драгана Дивјака дошли на промоцију књиге „Подгрмечки споменар“ Др Васе Предојевића.  Др Васо Предојевић је Подгрмечлијa који је на овој промоцији из здравствених разлога заокружио и закључио свој књижевни опус од 20 година, са 10 књига прозе и поезије и 50 година писања и објављивања коментара и текстова из разних области, доктора политичких наука, пуковника ЈНА у пензији и надасве човjека и родољуба који свој комплетни књижевни опус завjештава Народној библиотеци у Приједору.

На промоцији су били и чланови најуже породице аутора, његове колеге и другови из детињства и са посла, као и потомци неких од преко 1.000 људи који су као успjешни из разних области, почев од Балканских ратова, затим као добровољци у Октобарској револуцији, Шпанском грађанском рату, у Паризу такође, били борци, народни хероји, носиоци споменице 1941 из НОР и социјалистичке револуције 1941-1945.г, учесници обнове и изградње заједничке домовине и дали свој велики допринос очувању живота и имовине у последњем грађанском рату и послије њега се истакли у разним областима друштвеног живота, нашли своје мjесто у историји и овој књизи. На промоцији је био присутан и народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

Др Васо Предојевић од оца Стојана, мајке Стане, рођене Мутић, писац, пjесник, пуковник ЈНА у пензији, доктор политичких наука, је рођен 15.03.1939. године у Предојевић Главици. Oсновну школу је завршио у Лушци Паланци (општина Сански Мост), Ваљеву и Лесковцу , нижу гимназију у Лушци Паланци, Пjешадијску подофицирску школу у Билећи и Сарајеву 1955-1957. године, у ИВ класи, ВА КОВ ЈНА у XВИИ класи 1960-1964. године, Високу војно политичку школу у другој класи 1973-1975. године. Паралелно уз рад у Љубљани на Факултету за социологију, политичке науке и новинарство Универзитета „Едвард Кардељ“ магистрирао je 1978, a докторирао 1985. године, успjешном одбраном докторске дисертације на тему „Политичка култура у Оружаним снагама“, што је био пионирски научни рад из те области.

Oбављао je бројне одговорне дужности у ЈНА у јединицама ранга батаљона, пука, бригаде, дивизије, корпуса, армије и 5. Војне области, оцењиван са оцjенама „Нарочито се истиче“, ванредно унапређиван, са генералског положаја пензионисан на лични захтев 2.8.1991.гoдине када почиње његов интензивнији рад као писца и посебно пjесника. Носилац је више друштвених и војних признања, између осталог и 5 ордена, сада са сталним боравком у Љубљани гдjе живи са супругом Матијаном са којом има двоје дjеце, Светлану и Горана и петоро унучића.

Рецензенти десете, јубиларне књиге, „Подгрмечки споменар“ су Ранко Павловић, књижевник из Бања Луке, уједно и лектор, Триво Инђић, мр социолошких наука из Београда и Михајло Орловић, књижевник из Бања Лук. Kкњига је објављена у штампи „Про Графике“ из Љубљане 2017.г. из сопствених средстава породице.

Уводно излагање као рецензент је имао Мр Триво Инђић који је посебно потенцирао социолошки аспект књиге и то да није политички обојена ни иритирајућа за било коју другу нацију или људе другачијих размишљања и схватања. Посебан поздрав скупу су учинили „највећи живи пjесник Крајине“, како је речено од стране самог аутора, Драган Колунџија који је прочитао неколико својих песама, а као прву пjесму посвећену „барјактару Подгрмечлија“ великом Бранку Ћопићу, који у књизи заузима почасно место док су сви други поређани по азбучном реду, као и директор Народне библиотеке из Приједора, госпођа Мара Врзић Ећим која се уз поздрав скупу захвалила за велико и вриједно завjештање комплетног књижевног опуса Народној библиотеци у Приједору.

На крају је све поздравио сам аутор, рекапитулирао ко је све нашао мjесто у овој књизи која је за историју и памћење, упознао присутне са мjерама и акцијама у родном завичају које ће се на плану очувања сjећања на све заслужне у наредном периоду предузети и прочитао двије своје пjесме, Липа стара и Плавоока. На корицама књиге су двије оригиналне слике, мајке аутора из 1979. године. и неименоване жене у аутентичној ношњи из 1896.гoдине из Братства Божићи.

Медијатор је био Александар Михаиловић, колега аутора, такође пуковник у пензији и сада аутор и водитељ емисије на РТВ 2М „Србија међу шљивама“.

Општи је закључак да је „Подгрмечки споменар“ књига која на оригиналан и најприхватљивији начин за историју обухвата конкретне људе и конкретни живот у периоду од нешто више од последњих 100 година, да говори о њиховим дjелима и резултатима, да описује оно што је лако провjерљиво и што неће доживjети историјске ревизије, негирања и промjене, те да служи спречавању заборава на исте и на читав Завичај из кога су многи у егзодусу, уједно и васпитавању будућих генерација на правим основама уз његовање и развијање традиција и обичаја који су обиљежје и чiне печат једног народа који се показује и доказује онда када му је најтеже и када му се ради о глави.

Оно што су сви запазили, што није увијек пракса, скоро сви у Сали су тражили потпис и посвету аутора на својем примjерку књиге која све чини поносним на јунаке из доба рата и мира и мотивише и све друге да сличне споменаре добију и њихови завичаји.

 Александар Михаиловић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк