Одржана промоција Зборника радова „РСК – историјски и геополитички узроци формирања, окупација и посљедице“

У дворани Више туристичке школе на Новом Београду одржана је у недјељу 8. маја 2016. године промоција Зборника „РСК-историјски и геополитички узроци формирања, окупација и посљедице“. На промоцији је било присутно преко 150 посјетилаца. Зборник је настао као резултат научног скупа одржаног 20. децембра 2016. године у организацији удружења „Крајишки привредник“ и Фондације „Крајишки културно-историјски центар“. Један од издавача овог Зборника је и Институт за политичке студије у Београду. Промоција је одржана поводом обиљежавања Дана побједе над фашизмом и нацизмом. На почетку промоције пјесму „Признајем“ аутора Саве Смољановића надахнуто је говорио познати пјесник и умјетник родом са Баније Мићо Јелић-Грновић.

О књизи су говорили др. Момчило Суботић, научни савјетник у Институту за политичке студије у Београду и главни уредник Зборника; др. Момчило Диклић, стручни сарадник у Институту за европске студије и уредник Зборника; проф.др. Милорад Опсеница, управитељ Фондације „Крајишки културно-историјски центар“ и рецензент Зборника; Тамара Игњатовић, новинар; Мишел Зубеница, студент Факултета политичких наука у Београду; мр. Виолета Николић, хемичар и Мирко Радаковић, предсједник удружења Крајишки привредник. Водитељ је била Нина Шурлан.

Др. Момчило Суботић је говорио о садржају Зборника и истакао да је на научном скупу било присутно око 60 учесника а да су радове приложили 32 аутора. Зборник је подијељен на два дијела тј. на научни дио и на свједочења учесника ратних догађања деведесетих година. Циљ Зборника је био да укаже да су Крајишници историјски утемељени на том подручју, на асимилаторску политику хрватске државе и на српске политичке и војне слабости деведесетих година. У Зборнику се анализирају лажне тезе које промовише хрватска страна тј. да су Срби били привилеговани, да су сами себе протјерали и да су били реметилачки фактор. Суботић је истакао да је потребно српско јединство на плану очувања културе, вјере, традиције и језика.

Др Момчило Диклић је нагласио да је Републику Српску Крајину створила хрватска политика јер Срби нису могли да прихвате Туђманову Хрватску. Послије завршетка Другог свјетског рата у Хрватској није урађен процес деусташизације и то је један од разлога обнове усташке идеологије почетком деведесетих година. Диклић је истакао да је потребна стална борба против лажи и клевета које долазе са хрватске стране. У Хрватској је уведена категорија Хрвати православне вјере и на последњем попису је пописано њих чак 17.000.

Проф. др. Милорад Опсеница je навео главне циљеве Крајишког културно-историјског центра: oјачати нашу организацију са млађим људима; стварати мисаони и вољни фактор код ширег и већег броја Крајишника и људи добре воље о потреби да имамо „Крајишки културно историјски центар“, не само као пуки и голи објекат, него као сегмeнт научних, историјских, културних, спортских, обичајних вриједности и активности, а које се требају духовно оплемењивати и осмишљавање рада Oдбора за одбрану Срба неосновано оптужених од новостворене државе Хрватске и Федерације БиХ. Опсеница је посебно поздравио присутног народног посланика и предсједника Савеза Срба из региона Миодрaгa Линту и истакао да „то је једини човјек, наш Крајишник, у нашој Скупштини Републике Србије, који на транспарентан начин настоји да се наше крајишко име и наши многи неријешени проблеми не закључају у ладицу и баце под тепих“.

Тамара Игњатовић је говорила о корицама зборника „РСК-историјски и геополитички узроци формирања, окупација и посљедице“ и начину како је урађен њихов дизајн.

Мишел Зубеница је истакао, иако су му родитељи стицајем околности дали страно име и иако је одрастао у Србији, да је по поријеклу и по мјесту рођења са Кордуна и Лике и да то увијек истиче са поносом. Он се захвалио на прилици да објави свој рад „Геноцид над српским народом у Независној држави Хрватској као разлог настанка Републике Српске Крајине“ и нагласио да је овај догађај за њега велики подстрек да настави са радом јер сматра да је на младима обавеза и задатак да у наредном периоду наставе борбу за интересе и права Крајишника. Зубеница је, иначе, студент дипломатије и оснивач и директор Центра за међународну јавну политику.

Виолета Николић је рекла да су Крајишници у своме постојању, током своје чувене историје, а под утицајем споља наметнутих околности, били више усмјерени на друговање са пушком, него са књигом. Но, да би успјели сачувати своју Отаџбину, а у будућности повратити отету Крајину, потребнo је дружeње и са пушком, и са књигом. У ту сврху, публикована је ова књига која представља нашу заједничку интелектуалну својину у култури и историји, која свједочи о постојању једног народа. Подржавајући промовисање Зборника научних радова о Републици Српској Крајини, доприносимо томе да ова књига, која свједочи о нашој заједничкој истини, пронађе своје мјесто у многим нашим институцијама, библиотекама, институтима и факултетима.

Мирко Радаковић је говорио о Зборнику као наставном средству и Одбору за одбрану Срба Крајишника, који су неосновано оптужени од стране Хрватске и Федерације БиХ. Он је позвао Крајишнике да помогну својим сународницима који су у невољи и којима је потребна помоћ. Радаковић је један од најупорнијих људи у раду Крајишког привредника и Фондације „Крајишки културно-историјски центар“ и најзаслужнији што је овај Зборник угледао свјетло дана.

На промоцији зборника наступили су чланови мушке и женске пјевачке групе Академског Друштва Нови Београд који су рецитовали „Кордунашку елегију“ аутора Миле Дакића, историчара са Кордуна, која говори о трагичној судбини Кордунаша. Мушка и женска пјевачка група су још отпјевале неколико народних пјесама а средња дјечја група је извела кореографију „Чобанско надигравање“. Академско Друштво Нови Београд је основано јануара 1974. године. Окупља преко 450 активних чланова распоређених у 7 секција за народне игре, народни оркестар и изворне пјевачке групе. Основни циљеви Друштва су очување од заборава српске народне игре и пјесме и едукација, образовање и усмјеравање дјеце истинским животним вриједностима.

На крају промоције уручене су захвалнице привреднику Милану Кокиру, умјетнику и пјеснику Мићи Јелићу-Грновићу и Војину Јовановићу у знак захвалности због подршке изради и промоцији овог Зборника.

Информативна служба
Савеза Срба из регионa

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)