Одржана трибина за избјеглa и прогнана лица у Србобрану

У згради општине Србобран одржана је 4. новембра 2016. године трибина на тему унапређивања интеграције избјеглих и прогнаних лица у локалну заједницу. Било је присутно око 60 избјеглих и прогнаних лица а говорили су предсједник општине Србобран Радивоје Парошки, народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, општински повјереник за избјеглице Нада Шарчев и представник Новосадског хуманитарног центра Маја Теофановска. Присутнима се, између осталих, обратио и члан општинског савјета за миграције у име избјегличке популације Богдан Љуштина.

Народни посланик Миодраг Линта говорио је о бројним проблемима избјелгих и прогнаних лица у мјестима одакле су протјерани, као и у процесу интеграције. Он је позвао присутне да се у што већем броју одазову на попис уништене, оштећене или отете имовине која се налази у Хрватској, Босни и Хецреговини и Словенији. Такође, Линта је истакао да је коначно дошло вријеме да Србија донесе нови закон о ветеранима којим би се свим припадницима војске и полиције бивше РСК признао ратни стаж у двоструком трајању од 1991. до 1995. године и задржала досад стечена права инвалида и породица палих бораца. Свим оним инвалидима и породицама палих бораца који досад нису остварили своја права нови закон треба да им то омогући.

Србобрану

Предсједник Скупштине општине Србобран Радивоје Парошки је поздравио све присутне и јасно нагласио да код актуелне општинске власти постоји снажна политичка воља да се максимално помогне интеграција избјеглих и прогнаних лица у локалну средину. На подручју општине Србобран живи око 1200 избјеглих и прогнаних лица.

Заједнички је констатовано да постоје проблеми у реализацији Регионалног стамбеног програма због комликованих и дугих процедура у изградњи станова, додјели пакета грађевинског материјала, додјели монтажних кућа или куповини сеоских имања. Постоје случајеви када избјегличке породице пронађу власнике који су вољни да продају сеоска имања али исти нису спремни да чекају на исплату дужи временски период. Такође, присутне избјелгице су изразиле своје незадовољство дугим и погрешним процедурама у процесу њиховог економског оснаживања. Најчешће се у први план ставља цијена а не квалитет приликом јавних набавки везано за разне врсте машина, алата и слично. Због тога избјеглице добију машине и алате који су лошег квалитета и не могу да их користе за рад.

Информативна служба
Савеза Срба из региона

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк