Одржана тринаеста традиционална дринићка штрапаријада – Козила у општини Петровац-Дринић

У пространим Козилима подно Клековаче од 2. до 3. јуна одржана је тринаеста традиционална дринићка штрапаријада. Око 4 хиљаде љубитеља коња боравило је два дана у Дринићу како би бодрили и навијали за своје сад већ славне такмичаре.

За начелника ове крајишке Општине Милана Грбића, штрапаријада је постала бренд који ће наставити да развијају. Изразивши своје задовољство што се окупио велики број људи, Грбић је рекао да је једина замјерка киша јер је пореметила такмичење у тешким паровима.

Грбић се захвалио спонзорима који су побједнику у тешким паровима уз новчану награду коју обезбјеђује Општина поклонили и моторну пилу шведског произвођача „Хускварна“.

Штрапаријада у Козилима увијек је прилика за сусрете крајишника који сада живе расељени по свијету и у завичај долазе тек једном или два пута годишње. Својим присуствовом овогодишњу Штрапаријаду увеличали су и предсједник Завичајног удружења Петровчана у Београду Боро Бањац са члановима Управног одбора Удружења Драганом Иванићем, Здравком Булајићем, Душком Мирковићем и Луком Бркићем из Удружења Петровчана у Новом Саду. Такође манифестацији је присуствовао вишеструки европски и свјетски првак у рвању Момир Кецман који је поријеклом из ових крајева.

Овогодишња штрапаријада публици је пружила прилику да ужива у витешкој борби најјачих штрапара из Републике Српске и Федерације БиХ. У три категорије парова и три категорије самаца виђене су врхунске фурманске вјештине и снага коња који су још једном показали свој неизмјерни значај и улогу у експлоатацији шуме на овом крајишком подручију. Најбоља грла имали су такмичари из Мркоњић Града из села Сурјана који наступају под именом „Дрводеx“ и „Гас Петрол“ а зову се Тарзан и Херкулес и важу преко 1900 кг у тешкој категорији, а воде поријекло из Словачке гдје су такође били шампиони . Њихови мали коњи Прам и Рора освојили су титулу лаких парова који су стазу од 100 метара превезли у времену 1,46 минута.

Част петровачких коња сачувао је и овог пута Милорад Стојановић –ЗИС који је са славним Рубинима освојио титулу шампиона средњих парова до 1320 кг пошто је јелову кладу одвезао у најбољем времену од 2,25 минута. Најбољег тешког самца имао је домаћин штрапаријаде Душан Лукић –Дуцеља а зове се ЦИГО који је побједу у распару остварио на дужини од 33,30 метара .

Дринић сваке године у овом периоду „походе“ бројни заљубљеници у природу и њене љепоте. У камп насељу било је гостију из Чачка који су по позиву дошли у Дринић.

„Имали смо предиван дан у одличном амбијенту у нетакнутој природи, заиста је било импресивно и ово нам је први пут да гледамо штрапаријаду на коју ћемо доћи поново ако нас домаћини позову“, рекао је Братислав Бојовић вођа групе ловаца из југозападне Србије који је имао прилику да борави у Дринићу по позиву пријатеља из културно-умјетничког друштва „ Српски витезови“ из Бање Луке.

Драгић Мајсторовић директор овог културно –умјетничког друштва које је дочекало госте из Србије за Дринић рекао је да је Друштво уникат , те да га као таквог требамо сви уздизати.

„Драго нам је што су нам дошли пријатељи јер лов волимо као спорт гдје дружење заузима централно мјесто. Настојаћемо да ово одржимо сваке године , поручио је Драгић док је са својим гостима ловцима наздрављао љуту чачанку –Шљивовицу.

Поврх веселих ловаца смјештен је још један камп са два шатора у ком друштво из Саничана код Приједора већ дванаесту годину кампује и ужива у љепоти Дринића. Друштво љубитеља природе из Саничана посебну захвалност изразили су према оснивачу штрапаријаде у Дринићу- Душану Лукићу, привреднику који осим што доприноси привредном развоју овог краја, велики је љубитељ коња, а као и Саничанима био је на услузи свим људима овог краја који живе за један овакав догађај.

„Дринић нам пуно значи, његова природа и коњи који заузимају цетрално мјесто.Ту су свакако и дружења људи из свих крајишких општина , нешто што се не може описати“, навео је матичар Бошко Вученовић који је задужен у групи за припрему народних јела.

Дринићка штрапаријада и ове године дала је максимум у организационом смислу међутим неопходна им је, како су рекли из организације, и помоћ републичке власти и медија да би овај догађај у будућности био још посјећени.

По узору на Сињску алку у Хрватској иза које стоји држава и дринћка штрапаријада треба бити заштићена као водећа етно манифестација која чува од заборава тежачки живот крајишког човјека и његов опстанак на овом подручју.

новинар Станислав Јакица

Нема коментара

Напишите коментар