Oдржано 12. Завичајно вече села Мацуте (општина Воћин)

Традиционално Завичајно вече села Мацуте, дванаесто по реду, одржано је 14. априла у мотелу „Тара“ у насељу Борча, у Београду. Мацуте су село у Западној Славонији, у саставу општине Воћин. Својим географским положајем, изгледом и уређеношћу, Мацуте су представљале једно од најљепших села тог дијела Славоније.

За сва претходна окупљања, па тако и за ово, задужен је био Организациони одбор села Мацуте, чији је актуелни предсједник Златко Мишчевић, са супругом Миром, како и доликује правом домаћину, уз погачу и ракију, на улазу у мотел дочекивао госте. Посебну част за домаћина представљао је долазак пароха слатинског, протојереја Драгана Гаћеше, који је на дружење дошао из Слатине са супругом Славицом.

Дружење је започело обраћањем предсједника Златка Мишчевића који је поздравио присутне, захвалио им на великом одзиву и пожелио да се што боље и љепше проведу. Потом се присутнима обратио парох Драган Гаћеша, изразивши велико задовољство што му се указала могућност да дође на дружење, и том приликом је позвао присутне да се у што већем броју, 28. августа, на Велику Госпојину, окупе у порти храма у Мацутама.

На дружењу је прикупљан и прилог за обнову порушеног храма Успењa Пресвете Богородице у Мацутама, који је саграђен прије 330 година а који је запаљен на православни Божић 1942. године. Храм у Мацутама један је од најстаријих у околини и већ 76 година стоји без крова и одолијева времену. Жеља мјештана је да се изнађу могућности да се храм у што скорије вријеме покрије и тако заштити од даљег пропадања и урушавања.

Почетак дружења, пјесме и плеса, са највећим нестрпљењем ишчекивали су двоипогодишњи Уна Грабић и Вукашин Кнежевић, који су заплесали већ на прве тактове музике и неуморно скакутали цијело вече. Њихове плесне акробације вјешто су пратили Вукашинова бака Анка Докманац и Унин дјед Милован Грабић, који је те вечери био задужен за одличну атмосферу.

Врхунац вечери представљало је извлачење богате томболе, која се, како су неки у шали коментарисали, одужила као „танац“. Прве награде на томболи биле су намијењене за најстарији и за најмлађи брачни пар. Најстарији награђени брачни пар су Милка и Здравко Цвијетић из Бокана, настањени у Борчи, у браку су пуне 53 године, док су најмлађи брачни пар Тихана и Владимир Ђермановић из Лединаца, који су у браку осам мјесеци. Услиједиле су вриједне и занимљиве награде, попут бројних кућних апарата, туристичког лета изнад Београда и незаобилазног печеног прасета.

Ниједно славонско дружење не може да протекне без чувеног тарабана. Тако је било и те вечери, пјевало се: Алај волим играт’ тарабана, у Смудама и у Мацутама, затим Ова ми је стаза најмилија, од Мацута па до Ћералија… Уз богат мени, гости су до касних сати уживали у славонској пјесми и плесу. За одличну атмосферу побринуо се изврстан „Нон Стоп бенд“.

Поред Мацута, на дружењу су били и бивши мјештани Воћина, Бокана, Кометника, Мељана, Шпаната, Пушине, Лисичина, Слатине, Ћералија, Смуда… С обзиром на добру организацију и лијепу посјећеност, као и на велико присуство младих, ово дружење ће сигурно још дуго година чувати успомену, не само на Мацуте, већ и на цијелу „брђанску“.

Сњежана Станишић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк