Одржано 24. „Сијело Тромеђе“ у Стрмици код Книна

Волим Босну, у срцу ми Лика, Далмацијо љубави велика

„Сијело Тромеђе“ у Стрмици код Книна, селу на километар од тачке гдје се срећу Далмација, Лика и Босна и ове године (21.јул) привукло је мање посјетилаца него што је то било уобичајено у 24. године постојања ове манифестације фолклора, прије свега ојкачких мушких и женских група, гуслара и диплара. Један од организатора Момчило Стојковић из овог села каже нам да је некада ту саборовало и 10.000 људи, наплаћивале су се карте, а све је трајало и по три дана, јело се и пило.

-Гостовале су звијезде као што су Сафет Исовић, Омер Побрић… Ово је смотра српских група, али увијек је била по једна муслиманска и хрватска, прича Стојковић један из мушке пјевачке групе „Стрмица“ која није чекала да званични програм почне да би запјевали ојкачу. Наравно нису им остали дужне ни остале групе – Драварчани, они из Загреба, Жегара, Кистања, Крагујевца Костајнице, Полача…

Волим оно што се зове твоје/Ој, Стрмице родно мјесто моје.

Стрмица није оно што је била. Стање је, кажу сви, боље одкако је изабран нови градоначелник Книна. Како стоје ствари најбоље говори то што је, да би формирао Мушку изворну групу „Стрмица“, Стојковић „сакупљао људе из три,  четири села“.

Рат је учинио своје, а некада се ту лијепо живјело.

-Овде има мноштво извора. Када је давно ЈНА тражила ја сам избројао 184 извора. Доље је ријека Бутижница, око ње све је било обрађивано,а данас је то зарасло. Није се гледало ко је Србин, ко Хрват. Радило се у Книну. Радили смо у млиници, творници цигле, творници дијелова за бродоградилишта. Радила је пруга, овуда су дневно пролазила 54 воза. У селу је било 700 ђака. Били смо задовољни, сјећа се Стојковић чији син ради као водоинсталатер у Книну. У Стрмици је прије рата живјело око 1.700 становника, а данас их има стотињак. Данас у овом селу нема ни школе, ни жељезничке станице.

Према ријечима Стојковића, ове године на Сијелу је било око 250 учесника. Простор испод Цркве Светог Јована и око цркве Рођења Пресвете Богородице настале 1913. године, било је мјесто сусрета пријатеља, познаника са свих страна. Са те цркве Аустријанци су скинули звона, али је краљ Петар обезбедио нова. Једна од легенди каже да је у Стрмици будући српски краљ преноћио три ноћи прије него се као Петар Мркоњић укључио у устанак који су Срби дигли против Отоманске царевине. Од Курбалија, који су га скривали, данас ниједног нема у селу. Друга легенда је о Момчилу Ђујићу који је одавде кренуо у борбу када је чуо да су усташе поклале Србе у једном личком селу.

Члан мушке пјевачке групе КУД Буковица Кистање,Тодор Крнета поријеклом из Кистања, а  сада у Италији, грлећи Николину Мијаковић и Јовану Јоку Поповић каже да су путовали шест сати.

-Јест далеко, али вриједи, каже Крнета и додаје:

-Ми смо другови и пријатељи и стално смо заједно иако је Јока у Београду, а ја у Италији. Ако оставим свом унуку ово што знам, онда сам направио оно што треба.

-Поп Ђујић је службовао баш овдје, ту му је штаб био у овој кући. Мене су звали Ђујић, јер сличим на њега, прича нам почасни гост Сијела старина Никола Петровић (88) из Плавна, док га задиркују свирачи двојница. Питају за га његове дипле, а он каже да их је оставио на тавану. Можда ће неки његов унук да их пронађе, скине прашину и засвира, као што је то са диплама двог ђеда учинио Милан Вашалић из Банатског Великог села (општина Киинда) без кога не пролази ни једна значајнија смотра фолклора. Вашалић је за своју свирку на диплама награђен громким аплаузом.

У Стрмицу је стигао да отвори Сијело Тромеђе Марко Јелић градоначелник Книна. Он је подсјетио на једног од покретача и организатора Сијела, покојног Рада Матијаша, човјека са чијим је синовима одрастао.

-Раде је живио за Сијело Тромеђе. Када ово гледам и све, који су дошли, морам рећи да сам изузетно сретан. Поносан сам на личку и далматинску крв у себи, а колико знам немам босанске. На нама појединцима је да изградимо друштво да буде како треба, рекао је Јелић.

Окосница програма био је КУД „Никола Тесла“ из Београда чији је оркестар пратио младе играче овог друштва, свог вокалног солисту Милана Васиљевића и специјалног госта, ветерана пјесме Рада Јоровића. Да није било младих људи каже Милош Врањковић, предсједник Завичајног удружења Стрмичана у Београду, не бисмо на бини видјели кола. Извели су и влашке игре у кореографији Стевана Златића. Прије него што су стигли у Стрмицу, они су посјетили манастир Крупа. Како нам је рекао један из ове групе Лука Милошевић, КУД „Никола Тесла“ формиран је као пјевачко друштво 1926. године у Београду на иницијативу радника Управе трамваја и освјетљења, а исте године су писали Николи Тесли са молбом да им дозволи да носе његово име. Тесла је уз позитиван одговор послао и заставу која се данас чува у просторијама КУД-а на Дорћолу.

Први су на Сијелу наступили из Српског културног друштва „Просвјета“ из Коренице који су одиграли личко нијемо коло. Они су на бину изашли директно из комби буса, а за њима најстарији у програму, Обрад Милић из Равних Котара, који је свирао двојнице и изговорио једну од здравица из свог богатог репертоара.

Наступили су и пјевачка група Свјетлане Спајић, СКД„ Просвјета“ Удбина, „Баљски соколови“ из Костајнице, крајишка група „Плитвице“ Кореница-Београд, групе СКД „Просвјета“ из Сплита, Загреба и Коренице, мушка група „Богатник“ из Жегара, женска и мушка пјевачка група „Мира Лукач“ из Дрвара, те гуслари Саша Лукић из Грачаца и Огњен Андрић који је стигао са мушком пјевачком групом „Зора“ из Крагујевца која је први пут учествовала на Сијелу Тромеђе. Из Книна је пјевајући ојкачу наступила хрватска пјевачка група „Чувари старих обичаја“ која је дио хрватског културног друштва „Напредак“.

Захвалност организатора је изражена Управи за дијаспору и Србе у региону , фирми Интертурс Бојана Ђурића, Жељку Матијашу, те медијским спонзорима Радију Книн, Вечерњим новостима и Српском колу.

Д. Башовић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк