Одржано 25. вече Дрежничана и Јасенчана у Београду

Удружење Дрежничана и Јасенчана из Београда организовало је у суботу 12. новембра 2016 године традиционално дружење у хотелу Маџстик у Београду. Ове године то је био јубиларни 25-ти пут, па је дружење имало и свечарско обиљежје. Међу стотињак присутних чланова Удружења Дрежничана и Јасенчана, били су пријатељи, симпатизери и гости, те учесници богатог културно-забавног програма. Чланови Удружења дочекали су госте уз домаћу ракију и димљени лички сир.

Програм је маестрално водила новинарка РТС-а, Нада Вукелић, а присутнима се први обратио Дмитар Вукелић, предсједник Удружења, који је подсјетио на тешкоће које је удружење имало у ових 25 година рада али и на задовољсво које нам пружа заједничко окупљање и рад у Удружењу. Истакао је да је Удружење правно и организационо на чврстим ногама, да смо међу ријетким удружењима која имају матичну евиденцију својих чланова и изразио наду да ће оно опстати у овим нестабилним временима, исто као што су Дрежничани и Јасенчани опстали у много тежим али херојским временима, чувајући поносно „живу главу и свој крст“.

Лијепо вече употпунила је пјесма КУД „Петрова Гора“, рецитације младих чланова удружења Милице Радуловић и Саше Радуловића, који су говорили пјесме Ранке Зрнић и Софије Гердијан Томић. Још један писац пјесама, који је издао неколико збирки пјесама, Бранко Зрнић, лично је читао своје стихове.
Простор хотелске сале ујлепшавале су слике Миодрага Миће Стојковића (Јасенчанина по мајци), из којих су се извирале боје и емоције јасеначког крајолика, куда је често и радо одлазио у младости. Миодраг Мића Стојковић је врсни ликовни стваралац чија дјела су дала значајан допринос култури главног града, а учесник је бројних изложби и добитник многих ликовних награда.

О историји јасеначког и дрежничког краја, коју знамо као тешку и бремениту, али коју не смијемо заборавити, говорио је Лазар Косановић, хроничар и аутор који је изучавао тему о учесницима и добровољцима Првог свјетског рата који потичу из ових крајева. Слободан Вукелић, секретар удружења, читао је одломак из књиге „Дрежничка трилогија“ генерал-мајора Буде Боснића, човјека који је био један од главних вођа народног устанка у Другом свјетском рату, који и ако није овенчан славом народног хероја, то је свакако био у срцу народа држничког краја. Ове године Удружење је желело нарочиту пажњу посветити женама и истаћи њихов ентузијазам и свеукупни допринос, који је посљедњих година готово пресудан за опстанак удружења. Зато су ове године захвалнице и велике аплаузе добиле неке од њих: Даница Богуновић, Десанка Љевнајић, Милица Маравић и Ђурђица Остојић.

Посебна пажња посвећена је пријатељима и гостима тако да су слово пријатељске речи упутили Миодраг Линта, народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона, Стеван Радовић, бивши предсједник општине Вождовац и др. Милосав Стојановиц, предсједник Покрета Срба са Косова и Метохије. Међу узваницима били су и проф.др Велимир Ћеримовић, проф.др. Неђо Плавшић, Милорад Поповић, предсједник Удружења „Завичај“ из Оточца и др.
Удружење је и ове године међу првима издало календар за нову 2017-ту годину, који је готово плануо, али сви они који га желе набавити, могу контактирати руководство удружења или неког од чланова Управног одбора.

Да су коријени Дрежничана и Јасенчана „испод Капеле личке горе зелене“, доказали су подржавајући пјесму КУД “Петрова Гора“, да воле заплесати коло, то знамо, али и да знају заплесати нешто модерније то су још једном доказали у наставку музичког програма који је трајао до касних вечерњих сати. Слиједеће дружење заказано је у исто вријеме идуће године, а до тада се планирају неке веома важне активности као што су подмлађивање чланства и успостављање ближих веза са завичајем, како Дрежница и Јасенак не би остале изоловане и заборављене српске енклаве на западу Хрватске…

Слободан Вукелић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)