Одржано 34. Славонско вече у Смедереву

У организацији Одбора за неговање обичаја и културних традиција Славонаца, у суботу 24. фебруара 2018. године у ресторану “Холивуд” у Смедереву одржано је традиционално 34. Славонско вече које је започело , а како другачије, него бећарцем.

Одбор за неговање обичаја и културних традиција Смедерево (слева на десно): Станиша РАДОЈЧИЋ,Миодраг ТРБОЈЕВИЋ,Стево ВОЈНИЋ,Душан ВУКСАНОВИЋ,Симеон ЈОВАНОВИЋ – председник, Младен БРАНЕЖАЦ, Перо КЊЕГИНИЋ, Драган ВОЈНОВИЋ

Славонци су лоле и бекрије
Воле жене, пјесме и биртије
Нека знаде ко још знао није
Бећарац је понос Славоније..

Љубав према Славонији окупила је земљаке који данас живе у Србији, Славонији, а пристигли су и гости из Немачке, Аустрије, Швајцарске, па чак и далеке Калифорније.

Како смо сазнали од предсједника Одбора Славонске вечери Симеона Јовановића скуп у Смедереву има најдужу традицији међу Славонцима у Србији.

– Ово је у континуитету 34. Славонско вече и најстарије је дружење Славонаца у Србији. Нисмо се окупљали само три године и то у оним тешким временима страдања и погрома нашег народа- прича Јовановић који је од треће завичајне вечери и у улози водитеља, а већ пола вијека живи у Србији. Он се посебно обрадовао друштву које је пристигло из његовог родног Миљановца код Даруварa

– Свако Славонско вече у Смедереву дуго се памти, прије свега по дирљивим сусретима. Многи се сусрећу само на овим вечерима – рекао је Јовановић и подсјетио на добро познате стихове Ранке Јаковљевић из Пакраца.

Газила сам брда и долине
од Крајине Босном до Србије
и по њима сузе просипала
да би једном вратити се знала.

На овој завичајној вечери преовладавала је омладина, а за добар провод побринули су се оркестри Треф бенд и Звуци завичаја.

По традицији одржан је и поноћни Плес срца, а није изостала ни богата томбола.

Јовановић је нагласио да се ова дуга традиција славонских окупљања не би могла одржати да није било помоћи пријатеља, па се посебно захвалио дародавцима, печењари Козар из Пожаревца, дизел сервису “Кекуш” из Сурчина, сервису “Мутата” из Београда, Стаклоформ из Селаковца и осталима.

Т.Ћ

 


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк