пето завичајно вече Удружења „Славонија у срцу“

Одржано четврто завичајно вече Удружења „Славонија у срцу“

„Славонијо нек ти име траје, ми чувамо твоје обичаје“, писало је на улазу у салу ресторана Интер Холивуд на Лединама, у суботу, 8. априла 2017. године на Новом Београду. Ту се по четрври пут одржало завичајно вече у организацији Завичајног удружења „Славонија у срцу“. У програмском дијелу вечери наступила је мушка и женска пjевачка изворна група „Славонија у срцу“. Водитељ вечери је била Данијела Јовановић.

На самом почетку програма присутнима се обратио предсjедник Извршног одбора Удружења Миодраг Жарковић који је поздравио око 700 окупљених Славонаца и њихових пријатеља, али и све Славонце који живе у Републици Српској, Србији, Пожеги, Славном Бучју, Окучанима, Пакрацу, Дерези, Граовљанима, Кореничанима, Батињанима, у Слатини, Мељанима, али и онима који живе у Канади, Америци, Аустралији и Европи и многим другим мјестима широм свијета. Он је окупљене подсjетио на циљ удружења, а то је његовање културе, умjетности, духовности, обичаја, традиције, сакупљање умотворина, рукотворина и историјске грађе. За „Српско коло“ предсjедник Жарковић је споменуо и друге манифестације на којима као удружење учествују, а посебно је издвојио Крајишке сусрете у Крагујевцу, Смедереву, на Крушедолским звонима, а од ове године и на Крајишким сусретима на Палилули.

Др Саво Лазић који је предсjедник Скупштине Удружења „Славонија у срцу“ каже да у овој тешкој, очајничкој сеоби 90-их славонски Срби нису понијели ништа, осим живота, културе и обичаја. „Удружење „Славонија у срцу“  формирано је управо са циљем да се сачува културно нематеријално наслеђе колико је то могуће. Бројне су препреке, од неразумијевања нове државе до директног ометања старе, чији је сљедбеник Република Хрватска“, објашњава доктор Лазић који је један од оснивача Удружења и додаје да ту у и тамо се наиђе на разумевање наше државе Србије, чак и међународне заједнице, али никако да се врате вијековима стечена имовина и политичка права“.

Када је реч о самом историјату он каже да је Удружење основано и регистровано 2014. године. „Данашњом годишњом забавом испуњавамо један од циљева због којих је удружење основано. Заједничко окупљање је прилика да покажемо нашу народну ношњу, да се подсjетимо како су наши пjевали и играли на светковинама и сватовима. Наша јединствена, а у стручним етнолошким круговима, препознатљива народна ношња настала је у 18. вијеку развојем домаће традиције, а под утицајем барока западне Европе, првенствено Беча“, прича Др Саво Лазић.

Он објашњава да се музика у форми поскочица и тарабанских пjесама уз скромни жичани инструмент, тамбурицу обликовала кроз вријеме уз сусрете са осталим народима, Хрватима, Мађарима и Словенцима.

„Наше игре, Криво коло, Тарабан, Логовац и Коленике настале су заједно са музиком. Једино Криво коло је директни насљедник епско-косовске традиције, тврди доктор Лазић. Како он каже, Удружење је покушало код УНЕСКА да заштити и тако сачува њихове Славонске ношње и игре, али то без политичких оквира не може.

Присутне је поздравиo Миодраг Линта, народни посланик и замjеник предсjедника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије, који се годинама активно бори за права протjераних Срба. Он је подсjетио на геноцид који су Славонци и други Крајишници доживjели за вријеме злогласне НДХ, на бројне злочине и етничко чишћење 90-их година, као и систематско уништавање покретне и непокетне имовине.

„Радује ме да Славонци и остали Крајишници ипак нису клонули духом“, рекао је Линта и посебно истакао захвалност организатору што овакво Удружење постоји и на овај начин се активно бори да сачува обичаје и традицију. Линта је у свом обраћању нагласио да ће као народни посланик учинити све да подстиче државу да обраћа више пажње на оваква удружења. „Ми желимо да постоји једна канцеларија попут Канцеларије за Косово и Метохију, која ће као институција бити ту за све Србе из Хрватске, Републике Српске, Федерације БиХ и других држава региона. Наведена канцеларија би требала да има свој буџет и која ће, као таква помагати оваква удружења, да могу да купе ношње, инструменте и да могу да негују своје обичаје и традицију, што многа удружења данас желе али финансијски не могу“, рекао је Линта.

На крају он је позвао све присутне да читају „Српско коло“, једини лист у Србији који се штампа на ћирилици ијекавицом, а бави се страдањем нашег народа, културом, традицијом и историјом, који је притом бесплатан.

Међу истакнутим гостима на дружењу, присуствовао је и предсjедник Удружења Срба протјераних из Западне Славоније и РС Крајине, Крсто Жарковић из Бања Луке, који је за „Српско коло“ рекао да му је драго да су „Славонци остали примjеран, одважан и весео народ, и као такав су примjер осталим грађанима Србије“.

„Удружење Срба протјераних из Западне Славоније у Бања Луци постоји од 1996. године и бави се статусним проблемима грађана Републике Српске Крајине настањених у Републици Српској, односно у БиХ. Основна област дjеловања јесте све у вези законских прописа и правне регулативе и самог начина живљења на простору БиХ и РС. 17.860 је број регистрованих људи из Крајине који се населио у РС са држављанством БИХ”, нагласио је Жарковић.

Колико је тешко сачувати идентитет Срба у самој Славонији, за „Српско коло“ повjерио се Милан Зец, који је овом приликом дошао из Славонске Пожеге на завичајно дружење земљака у Београд.

„Врло тешко, можда теже него овде. У мом крају има 22 Србина, углавном старачког становништва, младих нема“, прича Милан који редовно долази на дружења у Београд, гдjе користи прилику да се види са пријатељима које по 15, 20 година није срео. „Ми у Славонији имамо једну изворну пjевачку групу која се зове „Јеленче и снаше“, и тако се повремено окупљамо, пjевамо старе традиционалне пjесме и на тај начин његујемо то мало обичаја што нам је остало“, са сjетом у гласу додао је Милан.

У наставку вечери госте је забављао оркестар „Црни Бисери“, а на томболи срећни добитници добили су вриједне награде од спонзора дружења: „Агропапук“ поклонио је апартман на 7 дана за четворочлану породицу на Златибору, „Трофеј комерц“ поклонио је ваздушну пушку, „КБ Техника“ поклонио је микроталасну пећницу, НААИ“ спортску опрему, ресторани „Јовање“ и „Ледине“ поклонили су печену јагњад, ресторан „Тајна“ оклонио је двије вечерe за 4 особе, и бројне друге награде.

новинар Српског Кола Весна Вуковић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

[inpost_fancy thumb_width=“220″ thumb_height=“220″ post_id=“6307″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1492268589957″]
Нема коментара

Напишите коментар