Одржано двадесето завичајно вече Дрварчана у Београду

Пријатељи, рођаци, комшије, они на високим положајима у држави, науци, школи, на универзитету, у фабрици, разних доба и година, али истог завичаја, Дрварчани… oкупили су се, по двадесети пут, на својој традиционалној завичајној вечери у Београду, 19. маја 2017. године у ресторану „Језеро“ на Ади Циганлији.

Међу триста њих, чијим венама тече Унац, дружењу су присуствовали и истакнути гости, Епископ бихаћко – петровачки Атанасије, министри из владе Ливањског кантона, министарка правде Мирјана Стојисављевић – Петраковић, министар привреде Александар Штрбац, начелник општине Дрвар Горан Броћета, предсjедник Савеза Срба из региона и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта, државни секретар у Министарству здравља Берислав Векић, прeдставници удружења Дрварчана из Бања Луке и Новог Сада , удружења Петровчана у Београду, Граховљана, Гламочана, Завичајног клуба Срб из Београда и других крајишких удружења.

На почетку програмског дијела вечери, присутнима се обратио нови предсjедник Удружења Дрварчана у Београду Стеван Бањац. Он је изразио задовољство великим одзивом Дрварчана, и истакао циљ заједничког рада у Удружењу, а то је да се друже, помажу једни друге, а такође да помогну свој родни крај колико то могу!

За „Српско коло“ Бањац је навео и актуелне пројекте Удружења, а најинтересантнији је тај да Дрварчани из Београда планирају да отворе српску читаоницу са библиотеком у Дрвару. „Циљ је да то не буде класична библиотека, него читаоница, где би стизали часописи из Србије и иностранства, а у холу бисмо поставили изложбу о историји Дрвара“, истакао је oн, и додао да имају подршку општине Дрвар за овакав пројекат, као и да је Биљана Поповић, историчарка, узела учешћа у дијелу за изложбу. „Имамо потенцијал да то ускоро реализујемо, јер је један део књига за библиотеку спреман, а други део прикупљамо активно“, објаснио је он.

„У наредном периоду имамо план да та читаоница послужи као база за одржавање летњих школа историје и српског језика и књижевности за ђаке у Дрвару, јер је познато да српска дjеца тамо, иако су Срби већинско становништво у Дрвару, имају мало националних предмета, и уче на хрватском језику по просвjетном програму Ливањског кантона“, завршио је он.

Дрварчанима у Београду обратио се и начелник општине Дрвар, Горан Броћета. Он је извjестио земљаке да је стање у општини тешко, да народ тешко живи, али да би општина радо дочекала своје земљаке из дијаспоре и региона, из Београда и Новог Сада, гдjе их живи преко 30 хиљада.

„С једним циљем, а то је да се млађи нараштаји упознају, размjене искуства, да се старији виде и поново друже, али у завичају“, нагласио је он. И поред притисака на локално становништво и заједницу, обећао је да неће издати како је рекао „наше корjене“, и да ће у сарадњи са црквом, учинити све да заштити интересе народа, што нимало није лако у данашњим условима.

Он је додао још за „Српско коло“ да су проблеми с којима се Дрвар као општина сусреће, велики. „Српског становништва имамо 93 посто, али далеко мање је људи остало у Дрвару, када упоредимо данашњих 7 000 становника са 18 000, колико нас је било прије рата. Становништво се све више исељава, мало има могућности за запошљавањем. Евентуално опстају мале фирме, које се баве прерадом дрвета. Надам се да ће институције Србије и Српске чути наш вапај за помоћ да се заустави негативан природни прираштај и останак младих људи у Дрвару“. Он сматра да ако је Србија могла дати помоћ Сребреници од 5 милиона евра, зашто не би и Дрвару помогла да се развије.

Присутним Дрварчанима обратио се и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта. Он је истакао да су „ Срби у Дрвару и осталим дијеловима Федерације БиХ доживjели бројне злочине од такозване Армије БиХ и хрватске војске деведесетих година прошлог вијека, да су грађани Дрвара и данас грађани другог реда, а федерална и кантонална власт водe политику дискриминације и крше основна људска права српских повратника“. Он је  поручио да би Србија требало да обрати више пажње на Србе у Дрвару, Гламочу, Санском Мосту, Грахову, Кључу и другим дијеловима Федерације БиХ, као и Хрватској, и да би циљ требало да буде aктивна подршка да они опстану на својим вjековним огњиштима.

Иако је прогноза будућности суморна, школе опстају, има их неколико у Дрвару. Обзиром да је Епископ Атанасије у свом обраћању на дружењу подвукао да „ми Срби морамо да испунимо своја три основна задатка, а то су рађање, васпитање и образовање“, онда за Дрвар можемо рећи да бар са трећим задатком стоји добро.

Ово вече имало је и хуманитарни карактер, Дрварчани су се прикључили акцији помоћи у новцу својој земљакињи Весни Миљевић којој је потребна уградња спиналног стимулатора.

У програму су још наступили: Академско Културно-умjетничко друштво Универзитета у Београду „Жикица Јовановић Шпанац“, „Крајишки соколови“, Милош и Ратко, и „Модус“ бенд.

На завичајном дружењу срели смо и познату пjевачицу, музичарку и композиторку, Мари Мари (Марија Марић Марковић), која нам је са сјајем у очима објаснила откуд она на оваквом скупу. „ Стандардно сам ту од када се овакве завичајне вечери Дрварчана организују. Ја сам потомак. Иако сам рођена у Београду, родитељи су заслужни што осjећам Крајину и Дрвар као своју родну груду“! Мари нам је испричала како је пропричала ијекавски одлазећи на распусте код бабе и дjеде у Дрвар, па јој се и данас омакне „гријалица“ умjесто „грејалица“. Данас, Мари Мари ради као музички педагог, односно професор музике, кроз програме који код дjеце покрећу развој моторику. „Почело је као компромис, а постало мисија“, завршила је Мари и отишла на бину да отпjева још коју пjесму својим земљацима!

новинар Српског кола
Весна Вуковић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк