Одржано јубиларно 40. завичајно вече Фочака у Београду

У организацији Удружења Фочака у Београду, 40-ти пут по реду окупило се око 300 земљака и пријатеља Удружења на традиционалном завичајном дружењу 21. априла 2017. године у ресторану „Casa Bianca“ на сплаву „Ада“ на Земунском кеју. Програм је отворио потпредсjедник Горан Калајџић вjерским поздравом „Христос Воскресе“. Отац Милорад Остојић затим је традиционално позвао на заједничку молитву „Оче наш“.

У свом обраћању присутнима, предсjедник Удружења Мирослав Стојановић, пожелио је добродошлицу и угодно вече уз музику и дружење свим гостима, којих је било из Републике Српске, Фоче, Новог Сада, Херцеговине и цијеле Србије. Он је изразио жељу да се наредних година окупља још већи број земљака на завичајним вечерима као што је то било некада.

С обзиром да су гусле српски традиционални инструмент и дио фочанске културне баштине, у официјелном дијелу програма наступио је прво народни гуслар Миланко Гардовић. Затим мушка пjевачка група Дрина Фоча, који су отпjевали песму „Романијо ђе су твоја стада“, традиционалну мелодију Романијског краја, тзв. „ојкаче“.

„Удружење Фочака Београд настало је спонтано, седамдесетих година прошлог вијека, када је велики број људи из Фоче, Челебића и Завајта дошао у Београд из економских разлога. Фоча је тада по пространству била друга општина у бившој БиХ“, објашњава предсjедник Удружења, Мирослав Стојановић.

Он каже да „је велика штета за тај крај што је напуштен, што је становништво углавном старо… И захваљујући Удружењу које чува традицију тог краја, ту смо да се једни на друге ослањамо и међусобно помажемо, као што се дрво на дрво ослања, тако треба и човjек на човjека.“

„Удружење је до сада спроводило разне хуманитарне акције, нарочито током последњег рата. Пружена је помоћ онима којима су били потребни храна, лијекови, крв“, наводи предсjедник Стојановић, који је и сам дошао у Београд 80-их година.

Први предсjедник Удружења, и један од оснивача, Филип Божовић радо се сећа те 1977.године када су прва посела Фочака у Београду почела да се одржавају. „Тада су била боља времена, посјела су била посећенија, били смо сложнији“, признаје он и додаје да „је идеја остала иста, а то је да се виђамо, дружимо, и да се сећамо традиције, да је чувамо, иако је економска ситуација данас тежа“.

„Данас у Београду има око 7 хиљада Фочака, и ми имамо циљ да ниједан наш домаћин не пропадне док је Удружења. Ту смо да једни друге помажемо“, нагласио је Божовић, за кога кажу да је легенда Фочанског краја.

Удружење је након последњег рата помогло обнову цркви у Фочи, Челебићима и Ријеци, а званично је регистровано 1995. године. На Велику Госпојину, 28. августа 2004. године, завршена је највећа акција у историји Удружења. Тада је у Челебићима, поред цркве, подигнут бронзани споменик борцима палим за слободу свог краја од 1912. до 1995. године.

„Оваква окупљања представљају васкрсавање српског народа,ако желимо да опстанемо морамода чувамо своју традицију и историју“, за „Српско коло“ рекао је др. Мирољуб Петровић, директор Института за националну историју, објаснивши да „ је то оно по чему се ми Срби разликујемо од осталих народа и да са задовољством долази на вечери Фочака.

Међу званицама, био је и Вукојица Сандић, српски народни гуслар, који од 80-их година учествује на оваквим вечерима, и каже да „су Фочаци кроз историју увек били отмен, слободарски и јуначки народ“. Као професор и оснивач школе гусала он објашњава да „гусле чувају људи, а људе чувају вера и обичаји, па тако ми Срби опстајемо и трајемо“.

На вече Фочака позван је и предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик Миодраг Линта који због обавеза у Скупштини Србије није могао да буде присутан али је пожелио да све протекне у весељу и добром расположењу. Током вечери присутнима су подијељени примјерци јединог мјесечног листа на ћирилици и ијекавском нарјечју у Србији који се зове Српско Коло.

новинар Весна Вуковић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк