Одржано седмо завичајно дружење Петровчана у Београду

На седмом годишњем дружењу у организацији Завичајног удружења Петровчана у Београду, окупило се око 500 људи поријеклом из Босанског Петровца да свој крај оживе причама и сјећањима, чувајући од заборава свој родни крај и не заборављајући ко су и одакле су.

Дружење је организовано 20. априла у ресторану „Гранд Ада“ на Ади Циганлији. На самом почетку госте је поздравио домаћин и предсједник удружења Боро Бањац, пожеливши гостима пријатно дружење и извјестивши Петровчане о важним активностима које је Удружење реализовало током претходне године.

„Финансирали смо боравак 11 рвача из Рвачког клуба „Грмеч“ из Босанског Петровца и рвачког клуба“ Клековача“ из Дринића на турниру „Отворено првенство Београда“. Помогли смо манифестацију „Прва коса Грмеча“ доedнирајући 100 мајица. Заједно са Општином Босански Петровац учествовали смо у пројекту отварања Канцеларије за сарадњу са дијаспором, а у циљу свеукупне добробити грађана Петровца. Делегација нашег удружења присуствовала је устоличењу Владике бихаћко – петровачке Епархије Господина Сергија, као и слави Општине Петровац – Дринић“, истакао је Бањац похваливши се посредовањем Удружења у потписивању Повеље о братимљењу општина Петровац -Дринић и београдске oпштине Чукарица.

„Својим доласком сви сте допринјели да Петровац и Београд вечерас буду ближи него што то јесу географски“, рекао је Бањац и посебно поздравио изасланика Владике Сергија, свештеника Јована Бањца, начелника Босанског Петровца Златка Хујића, начелника општине Петровац- Дринић Милана Грбића, предсједника oпштине Чукарица Срђана Коларића, госте из Представништва Републике Српске у Србији, представнике пријатељских удружења Петровчана из Новог Сада, и Бања Луке, представнике удружења Дрварчана, Граховљака и Козарчана.

Поздраве и благослове Епископа бихаћко-петровачког Господина Сергија пренио је његов изасланик Јован Бањац, који је говорећи на скупу подсјетио Петровчане да не забораве своје коријене, огњишта и прадједовска гробља.

„Лијепо је видјети вас све на окупу, да се заједно радујемо нашем поновном виђењу. Ипак, много је наших сународника и земљака који данас тешко живе, који су и сами и усамљени, али који својом жртвом и одлуком да живе тамо гдје су рођени чувају нашу свету српску земљу за нека нова покољења. Наша браћа и сестре тешко живе, али се не жале, јер су научили и живјети и умирати с муком, без суза и роптања. То су данас наши истински хероји, али и чувари нашег националног блага, нашег Грмеча и Подгрмеча, наших светиња, нашег српског имена и вјере православне“, рекао је свештеник црквене општине Босански Петровац Јован Бањац који је позвао земљаке да помогну и укључе се у рад Фонда за најугроженије, који је основала бихаћко- петровачка Епархија. Циљ Фонда је помоћ социјално угроженима, којих на подручју ове Епархије има много, како је објаснио Бањац.

Општина Босански Петровац налази се у западном дијелу БиХ, и припада Федерацији БиХ. Броји око 7,5 хиљада становника, док је прије Отаџбинског рата имала око 15 хиљада становника, како је за „Српско коло“ рекао начелник Златко Хујић.

„Ми смо град слободарске традиције и великих умјетника. Имамо 22 народна хероја из Другог свјетског рата. Владо Бајић, Никола Карановић, Здравко Челар, само су нека од имена по којима је наша општина препознатљива“, нагласио је Хујић који већ шесту годину долази на дружења Петровчана у Београд.

„Петровац има доста развијену металну и дрвну индустрију, богати смо шумом, и имамо највише пилана, гдје ради највећи број становништва, међутим економија је проблем“, објаснио је Хујић додајући да има и културних садржаја у Петровцу и најавио Дане културе у јулу мјесецу, манифестацију која траје седам дана, у оквиру које ће се обиљежити 27.јул, дан Устанка против фашизма.

Милан Грбић, начелник Општине Петровац- Дринић, која је дио предратне територије Општине Б. Петровац, и Дејтонским споразумом из 1995.године територијално припада Републици Српској.

„Повратак је почео 1996.године, када су се вратили радници шумског газдинства. Услови живота били су тада тешки, али је воља народа била голема“, испричао је Грбић, сјећајући се како је то изледало прије 22 године.

„Општина броји 373 становника, али велики број Срба долази из Босанског Петровца, гдје су се вратили послије рата , а данас раде код нас. Запослених има 397, а школу похађа 89 ученика. Мојим доласком на мјесто начелника успјели смо и да добијемо неке важне пројекте код међународних организација. Ту је пројекат за производњу лана, гдје је наша општина била носилац пројекта. Затим добили смо и пројекат за изградњу канализације и за асфалтирање путева.Такође успјешним пројектима се надамо у сарадњи са општином Чукарица с којом смо потписали Повељу о братимљењу“, поручио је Грбић посебно нагласивши добру сарадњу са начелником Босанског Петровца, који је пола добијених средстава за пројекте од Владе Србије издвојио за водовод једног села у општини Петровац – Дринић, а заједнички наступају и на пројектима за изградњу пута још једног села које је дијелом територије у Федерацији а дијелом у РС.

Петровчани су се веселили до касно у ноћ, најсрећнији су се радовали богатим добицима на томболи, а сви до једног уживали су у музици својих земљака Маринка и Марка Роквића. Музичку подршку дали су својом крајишком пјесмом „Јово и Љубиша“, оркестар „Чола бенд“, изворна група Рунолист, а водитељка програма била је Татјана Рађеновић.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк