Одржано треће Славонско вече у Београду

Завичајно удружење Славонаца у Београду окупило је у суботу, 25. марта 2017.године чланове и друге љубитеље Славонске игре и пjесме на трећој по реду Славонској вечери. У свечаној сали Авенија на Новом Београду, у веселој атмосфери, окупило се око 150 људи.

Програм је отворио предсjедник Удружења Зорислав Шимић, који је истакао континуиран рад удружења посвећен прије свега очувању традиције Срба са простора Западне Славоније. У свом обраћању он се захвалио члановима који су спремили богат музички програм и позвао све да на овај начин и наставе да раде и чувају синониме који красе Славонију, а то су Криво коло, Тарабан, Логовац и Бећарац!

Шимић је за Српско коло објаснио да су ове традиоционалне игре, пjесме и ношња са простора Славоније нешто што они желе да сачувају и пренесу на млађе генерације, и докле год и гдjе год могу да их промовишу.

Присутне је поздравио и Жељко Кукић, предсjедник Културне заједнице Крајине, који је похвалио труд и рад овог, иако младог Удружења, и позвао да узме учешће ове године на традиционалном Крушедолском сабору. Истичући да се на овом скупу осjећа као код куће, јер је и сам рођени Славонац, подсjетио је на стару народну изреку „Није срамота знати туђе, али је срамота заборавити своје.“

За Српско коло он је нагласио да је Културна заједница Крајине на располагању свим Српским и Крајишким удружењима, који раде на очувању културног идентитета Срба и Крајине и посебно се захвалио Српском колу које се максимално труди да промовише активности које за циљ имају очување културног идентитета Срба.

У музичком дијелу програма наступио је окрестар „Звуци завичаја“, изворна група Завичајног удружења Славонаца који у саставу имају мушку и женску пjевачку групу, а звијезда вечери био је најмлађи члан Удружења Милан Џодан, који је на својој хармоници одсвирао Моравац.

Овом приликом организатори програма уручили су и скроман поклон за ветерански пар Ану и Славка Мајсторовића поводом обиљежавања 59 година брака!

Једна од најгласнијих Славонки у пjесми, а како каже, и једна од најстаријих чланица удружења по стажу, Жељка Алексић, са задовољством нам се похвалила ношњом старом око 70 година. Истиче да је ношњу наслиједила од бабе која је у мираз донела и објашњава за Српско коло да је ношња обиљежје жена Славонки с којом се оне поносе и преносе је с колена на колено.

Весна Вуковић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк