Освећени темељи цркве Свете Марије Магдалине у насељу Банстол на Фрушкој Гори

Темељи цркве Свете Марије Магдалине, познате и као Благе Марије у насељу Банстол на Фрушкој Гори освећени су у суботу, 13. маја 2017. године у присуству свештеника Епархије сремске, народног посланика и замјеника предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодрага Линте, предсједника општине Инђија Владимира Гака, предсједника општине Сремски Карловци Ненада Миленковића, руске амбасаде, пројектаната храма, донатора, представника више удружења и великог броја грађана. Чин освећења обавио је Његово Преосвештенство Еписком Сремски Василије и том приликом у темеље је положена повеља, као и четири камена која су донијета из цркава и манастира у Грчкој, Србији, Јерусалиму и Српској Далмацији.

Епископ Сремски Василије је истакао да ће овај велелепни храм бити саграђен у руском стилу по узору на цркву Светог Николаја у Софији. Посвећен је равноапостолској Марији Магдалини, а у знак сјећања на све пострадале жртве које су погинуле у хрватским војно-полицијским акцијама „Олуја“ и „Бљесак“, као и у знак братске љубави према руском народу који је прије 100 година дошао на ове просторе на челу са Митрополитом Антонијем Храповицким и генералом Врангелом . Говорећи о српским невиним жртвама и протјераном народу са својих вјековних огњишта, са простора Далмације, Лике, Славоније, Барање, Кордуна, Баније, БиХ и Републике Српске, Еписком Сремски Василије је рекао да „наш српски народ где год се помјерао, носио је Бога са собом. Па тако ево једног подвига за све нас и за дјецу нашу а биће понос за сав српски народ, јер ко год прође овде кроз Карловце, биће му драго да застане и прими благослов у овом храму а затим да настави свој пут. Овдје би требало да буде стјециште српског народа, мјесто зборовања и сјећања кроз молитву а онда и кроз разне друге програме и активности“.

По речима Бранка Симоновића из Организационог одбора за подизање храма, биће то прва црква у Србији посвећена жртвама Олује и Бљеска и прва подигнута у руском стилу. Темељи су изливени и за неколико дана креће зидање – каже Симоновић. – Обезбеђене су цигле, породица Драгичевић из Аустралије поклонила је новац и звона, Српкиња из Швајцарске Милена Чанковић је написала књигу и сав приход од књиге уложиће у подизање споменика жртвама акција „Олуја“. Овдје ће бити, по нашој замисли, свјетски крајишки центар – комплекс са завичајним домом Крајишника, школа језика за дјецу из дијаспоре, православних и других народа.

Предсједник општине Сремски Карловци Ненад Миленковић сматра да нема љепшег поздрава на улазу у једну општину од православног храма. „За нашу општину оваква архитектонска грађевина која ће симболизовати руску културу и традицију значи много“, каже он и додаје да га „радује што постоји јединство људи који живе у Карловцима и Војводини, и као предсједник општине апелује на локалне привреднике и све грађане да помогну градњу овог храма“.

Иако се храм гради на територији општине Сремски Карловци, биће од великог значаја и за општину Инђија, каже предсједник ове општине, Владимир Гак. „Општину Инђија чини 70 посто становништва које је поријеклом из Босне или Крајине, када говоримо о прогнаним и избјеглим лицима са тог простора, па је тиме меморијални значај храма велики. Имамо циљ да духовно опоравимо наш народ, с обзиром да је у нашој општини буџет за вјерске заједници данас 5 пута већи него што је то било у периоду од 2000-те године па на овамо“, објаснио је он и нагласио да се на тромеђи општина Инђија, Сремски Карловци и Ириг, прављењем овог храма започиње један нови духовни живот.

новинар Српског кола
Весна Вуковић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)