Отворено писмо министру унутрашњих послова Хрватске Влахи Орепићу поводом поводом акције брисања лажних пребивалишта

Поштовани господине Орепић,

Поводом Ваше инциијативе да се ријеши проблем лажних пребивалишта желим да Вас подсјетим на дугогодишњу дискриминацију коју су чинили и чине службеници Министарства унутрашњих послова у полицијским управама према грађанима српске националности у вези пребивалишта. Према нашим подацима у периоду од 1991. до краја 2015. године Министарство унутрашњих послова Републике Хрватске је на незаконит начин избрисало из евиденције хрватског пребивалишта преко 50.000 Срба. У питању нису била лажна пребивалишта већ су Срби у највећој мјери били пријављени на својим кућним адресама. Проблем лажних пребивалишта се односи, прије свега, на грађане хрватске националности који су пријавили пребивалишта на кућама или становима који нису у њиховом власништву или у власништву њихових родитеља.

Хрватски службеници су, погрешном примјеном члана 13 старог Закона о пребивалишту и боравишту, који је био на снази од средине 1991. до краја 2012. године, избрисали велики број грађана српске националности. Полицијске управе у жупанијама, односно полицијске станице, су позивајући се на речени законски члан масовно издавали рјешења о брисању Срба из евиденције на основу теренских провјера својих службеника. Провјере су, често, обављане у вечерњим сатима и њоме би на брзину било утврђено да ли именовани пребивају на наведеној адреси. Поред тога, полиција је обилазила грађане српске националности старије животне доби и тражила од њих да поруче својим синовима, кћеркама или рођацима, који живе у Србији или Републици Српској, да у року од 10-так дана одјаве пребивалиште или ће бити кажњени и брисани из евиденције. Под изговором сређивања пописа бирача хрватски службеници су дуги низ годинама незаконито брисали Србе из евиденције пребивалишта. Међутим, у том периоду из евиденције пребивалишта нису брисани досељени Хрвати из Босне и Херцеговине. Стари Закон о пребивалишту и боравишту није предвиђао могућност одјаве пребивалишта лица, без њиховог личног захтјева. То су више пута јавно изјавили бивши министри полиције и управе Ранко Остојић и Арсен Баук.

Хрватски службеници почели су од краја 2012. године, када је ступио на снагу нови Закон о пребивалишту, да врше притисак на Србе у полицијским управама и станицама у Хрватској и у конзулатима у Београду и Суботици да сами одјављују пребивалишта и поништавају хрватске личне карте или су чак сами, на незаконит начин, поништавали хрватске личне карте у присуству Срба или без њиховог присутва. Као што Вам је добро познато, нови хрватски закон о пребивалишту омогућава свим грађанима право на двије личне карте под условом да пријаве тзв. привремени одлазак на 5 година или живе најмање три мјесеца годишње у Хрватској. Привремени одлазак на 5 година може се пријавити  на основу једног од шест разлога (обнова, стамбено збрињавање, запослење, лијечење, школовање, издржавање). На тај начин, највећи дио прогнаних Срба је спречен да, поред српске личне карте, задржи хрватску личну карту због рјешавања имовинских и бројних других проблема, што представља директно кршење Закона о пребивалишту.

Поштовани господине Орепић,

Тражим од Вас да Влада Републике Хрватске усвоји Одлуку којом ће омогућити свим грађанима српске националности који су на незаконит начин избрисани из евиденције хрватског пребивалишта од 1991. године до данас да поново пријаве пребивалиште на својој кућној адреси,  изваде хрватске личне карте и пријаве привремени одлазак на 5 година. То би значило да и прогнани Срби имају право да, у складу са Законом о пребивалишту, пријаве привремени одлазак изван Републике Хрватске на пет година и на тај начин задрже хрватску личну карту, као што то право масовно користе грађани хрватске националности који живе у иностранству. У хрватском Закону о пребивалишту нигдје не пише да посједовање српске личне карте спречава прогнане Србе да пријаве привремени одлазак изван Републике Хрватске на 5 година.

С поштовањем,

Предсједник Савеза Срба из региона
Миодраг Линта


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк