Отворено писмо Миодрага Линте предсједницима српских политичких странака у Републици Српској поводом општих избора у БиХ

Предсједнику Савеза независних социјалдемократа Милораду Додику,
Предсједнику Српске демократске странке Вукоти Говедарици,
Предсједнику Партије демократског прогреса Браниславу Бореновићу,
Предсједнику Демократског народног савеза Марку Павићу,
Предсједнику Социјалистичке партије Петру Ђокићу,
Предсједнику Народног демократског покрета Драгану Чавићу и
Предсједнику Уједињене Српске Ненаду Стевандићу

 

Поштованa господо,

Обраћам Вам се поводом предстојећих избора у Босни и Херцеговини који ће бити одржани 7. октобра 2018. године а који су од суштинског значаја за опстанак Срба у Федерацији БиХ. Позивам Вас да подржите наш приједлог о формирању заједничке српске листе у Федерацији БиХ на кантоналном и федералном нивоу. To je једини начин да Срби који живе у Федерацији БиХ или изван ње на идућим oпштим изборима изаберу у што већој мјери своје легитимне и истинске представнике. Наведени приједлог снажно подржавају и бројна завичајна удружења Срба који су родом и поријеклом из Федерације БиХ и живе у Републици Србији. Да је то могуће свједоче позитивни примјери заједничких српских листа на протеклим изборима у општини Сребреница и на Косову и Метохији.

Бројне чињенице јасно показују да је положај Срба у Федерацији БиХ изузетно тежак и несношљив. Срби у Федерацији БиХ су обесправљени и дискриминисани у запошљавању, образовању, расподјели средстава у буџетима општина, кантона и на федералном нивоу, у обнови оштећених и порушених кућа и локалне инфрастуктуре, у повратку отете и узурпиране имовине, као и у другим областима. Према попису становништва из 1991. године у Федерацији БиХ је живјело око 600.000 Срба. Према попису становништва из 2013. године у Федерацији БиХ је пописано свега 56.000 Срба и тај број се стално смањује.

У три кантона (Херцеговачко-неретвански, Босанко-подрињски и Посавски кантон) Срби нису постали чак ни формално-правно конститутиван народ јер скупштине наведених кантона одбијају да своје уставе усагласе са Уставом Федерације БиХ. У осталих седам кантона законодавни и извршни органи нису спровели конститутивност српског народа у свакодневном животу, већ је она остала у највећој мјери мртво слово на папиру. Takoђе, у Херцеговачко-неретванском кантону српски језик и ћирилица нису наведени као службени језик и писмо већ је службено писмо само латиница а службени језици хрватски и бошњачки. У осталим кантонима одредба о службеној употреби српског језика и писма у највећој мјери се не спроводи у пракси.

Посебан проблем јесте чињеница да Клуб српског народа у Дому народа Парламента Федерације БиХ у сазиву 2014.-2018. године нема законом предвиђених 17 делегата већ само 13. Делегати у Клуб српског народа, као и у клубовe бошњачког и хрватског народа, бирају се из реда посланика који су изабрани у скупштинама кантона. Oд 13 српских делегата свега три су делегати странaка из Републике Српске који су изабрани као посланици у Скупштини Кантона 10. Осталих десет делегатa су изабрани као посланици у скупштинама кантона са листа странaка са сједиштем у Сарајеву, од којих су шест представници Социјадемократске партије БиХ. Важно је нагласити да Клуб српског народа, као и клубови остала два народа, има право да покрене механизам за заштиту виталног националног интереса под условом да се сагласе двије трећине делегата oд предвиђеног броја тј. њих дванаест.

У Дому народа Федерације БиХ од 2003. године до данас 14 пута je покренут механизам заштите виталног националног интереса или од Клуба Хрвата или од Клуба Бошњака. У наведеном периоду Клуб Срба никада није покренуо питање заштите виталног националног интереса у Дому народа из разлога јер су српски делегати штитили интересе, прије свега, својих политичких странака са сједиштем у Федерацији БиХ а не виталне интересе свог народа. Taкође, Срби у Федерацији у сазиву 2014-2018. године нису имали ниједног посланика из реда странака из Републике Српске у Представничком дому Парламента Федерације БиХ. Наведене чињенице јасно показују да Срби у Федерацији БиХ у претходном периоду нису имали могућност да путем Парламента Федерације БиХ штите своје националне интересе.

Због горе наведеног потребно је у што већој мјери ојачати положај српског народа у Федерацији БиХ да би преко својих легитимних и истинских представника могао далеко снажније и ефикасније да се бори за опстанак и равноправност са остала два конститутивна народа. Један од кључних предуслова јесте да се све српске политичке странке и организације које дјелују у Федерацији БиХ, а чије су централе на подручју Републике Српске, договоре око заједничког програма и на предстојећим изборима у БиХ изађу са заједничком српском листом за Скупштине Kантона и Представнички дом Парламента Федерације БиХ. Од десет кантона у Федерацији БиХ Срби су у девет кантона, према попису становништва 1991. године, чинили између 12 посто (Средњобосански кантон са сједиштем у Зеници) и 36 посто становништва (Кантон 10 са сједиштем у Ливну). То значи да би заједничка српска листа могла да пређе ценсус од 3 посто у свих девет кантона, као и за Представнички дом Парламента Федерације БиХ, јер право гласа имају и протјерани Срби који живе у Србији и трећим земљама под условом да се пријаве за гласање изван БиХ до 24. јула. Само у Западно-херцеговачком кантону (Широки Бријег) Срба је било свега 0.3 посто.

С поштовањем,

Предсједник Савеза Срба из региона
Миодраг Линта


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк