Под називом „Српско привредно друштво Привредник – 120 година ослонац младих“, у Загребу је обиљежена 120 годишњица од оснивања најстаријег удружења Срба у Хрватској
РАД, ШТЕДЊА И ЧЕСТИТОСТ
„Привредникови“ стипендисти, вођени овим геслом научили су да воле рад, схватили значај штедње и кренули путем честитости, не заборављајући своје добротворе. Многи од њих његују смисао, несебично помажу и узвраћају доброчинство ширећи мрежу, гдје се добро добрим враћа. Основна мисија „Привредника“ се и данас, као и прије више од једног вијека, темељи на прихватању, стипендирању и бризи о образовању и школовању даровите дјеце слабијег имовинског стања, са етничких подручја на којима живи српски народ.
Мисија и основна начела Привредника, по ко зна који пут, изречени су на свечаној академији одржаној у Загребу поводом 120 година постојања ове хуманитарне организације, основане заслугом Владимира Матијевића и других тамошњих виђенијих Срба, крајем 19. вијека. Овом јубилеју, присутвововао је велики број представника државних и друштвених институција Хрватске и Србије, Српске православне цркве, као и Привредникових донатора, стипендиста и симпатизера.
ЗАБРАЊИВАН И ПОНОВО ОБНАВЉАН
Српско привредно друштво „Привредник“ је једна од највећих живих задужбина српске новије историје, са просвјетно-привредним карактером. Идејни творац и оснивач ове институције је Владимир Матијевић, са сарадницима, чија је визија била како побољшати економске и социјалне прилике српског народа у Аустро-Угарској монархији на заласку деветнаестог вијека. Обављајући посао банкара и велетрговца, Матијевић је 1897. године, у Загребу основао Српско привредно друштво „Привредник”. Том чину је претходило оснивање Српске банке 1895. године у Загребу, а потом и штедно-кредитних задруга Срба.
Привредник је окупљао даровиту и сиромашну дјецу, из свих крајева гдје је живио српски народ, упућујући их на школовање за разне занате и трговину код угледних трговаца и занатлија, а касније им помагао преко својих штедно–кредитних задруга Срба привредника да отворе самосталне радње и започну сопствени посао. Они су тако формирали средњи слој друштва дјела српског становништва, које је у Аустро-Угарској монархији углавном било веома сиромашно и обесправљено. Резултати рада Привредника мјере се бројкама одшколованих питомаца, а још више изласком из сиромаштва великог броја породица. До Другог свјетског рата њихов број премашује цифру од 40 000 питомаца.
Историјске прилике су утицале на судбину Привредника. Од славе и хвале до заборава и гашења. Рад Привреднка је први пут забрањен 1914. године, али је послије Великог рата обновљен. Затим је 1947. године, државним декретом ФНРЈ Привредник укинут, а цјелокупну његову непокретну имовину преузела је држава. Руководећи се идејом племенитог и корисног 1993. године, обновљен је рад Привредника са истим намјерама и циљевима, у измјењеним околностима. Дио имовине Привредника у Загребу је враћен, а постоје обећања да ће још неке његове некретнине то бити ускоро. Тако да је и данас Привредник остао национална институција од изузетног културног, образовног и социјалног значаја, јединствена по организацији и систематичности.
ДОНАТОРИ И СТИПЕНДИСТИ
Велики научник Михајло Пупин, човјек свјетског уледа и изузетни патриота, оставио је „Привреднику“ позамашне суме новца за школовање даровите дјеце. Знатну помоћ дао је великан Никола Тесла и научник свјетског гласа Јован Цвијић. Велики донатори били су и људи мање познати широј јавности, као на примјер Павле Аршинов из Новог Сада, Лазар Бачић из Јасеновца, Лукијан Богдановић архиепископ карловачки, Никола Ћук, из села Брувна поред Грачаца, Исидор и Христина Добровић из Дарувара, Миле Дракулић из околине Коренице, Катица Ивошевић из Винковаца, Марија Јакшић из Славонског Брода. Од познатијих Срба вреди истаћи помоћ Лазара Дунђерског и сликара Паје Јовановића кој су у своје вријеме такође били велики донатори Привредника. Привредник је институција изузетне историје, богате традиције и великог значаја за друштво које функционише и данас захваљујући својим добротворима и донаторима, који великодушним улагањем његују своју племенитост и хуманост, а чине добробит младим људима о којима ова Фондација брине.
Од новог почетка 1993. године до данас Фондација Привредник је сваке године примала нову генерацију стипендиста. У редовима Привредникових питомаца стоје, један до другог, добитници свих средњошколских и факултетских диплома и награда. Данас Фондација „Привредник“ школује питомце за преко 60 разнородних професија: информатичари, инжењери разних струка, професори језика, математичари, физичари, архитекте, стоматолози, хемичари, љекари – разни специјалисти и истраживачи, новинари, психолози, правници, економисти, мехатроничари, фармацеути, дизајнери, умјетници различитих усмерења и други. Међу свршеним студентима су многи појединци са успјешном каријером у земљи и свијету: др Јовица Нинковић микробиолог, др Катарина Јегдић, математичар, др Мирјана Вулетић, математичар, др Јелена Нинковић-Дончев, физичар, др техничких наука Далибор Чворић, судија Дарко Тадић, Борис Петроње, бас соло певач, мр Драгана Кецојевић џез певач, доктор медицинских наука Босиљка Ђикановић, др Татјана Петров, информатичар, др Тања Попов, кардиолог, доктор правних наука, Бојан Тубић, др Татјана Чукић, инг. петрохемије, др Јована Сремчевић, инг. грађевинарства и многи други.
Ове године, Привредник ће стипендирати укупно 33 стипендиста, који су на свечаности и представљени присутнима. У њихово име, Привреднику и дародавцима, захвалио се Ненад Ластавица из Даља, студент друге године славистике на Филозофском факултету у Загребу:
„Сматрам да не треба истицати колико нама значи ова стипендија, не само у покривању свакодневних трошкова, већ много више у томе што је тиме показано колико се на нас рачуна. Нисте погрешили што сте уложили у нас и сигуран сам да ће се та средства вратити вишеструко“, истакао је Ластавица, добитник многих награда и признања у свом досадашњем школовању.
ОМОГУЋИТИ ИСПОЉАВАЊЕ ТАЛЕНТА
Већина говорника која се у име институција Републике Србије, Срба у Хрватској, Града Загреба и Савјета за националне мањине Републике Хрватске обратила присутнима дотакла се историјске генезе Привредника, као и његове огромне доброчинитељске улоге у временима од Аустро-Угарске монархије до данас.
Никола Лунић, предсједник Привредника, у свом обраћању истакао је да су ријетка удружења која се могу похвалити да постоје 120 година. „Ми се данас тиме дичимо и поносимо и немојте нам на томе замјерити, јер тешко је бити на плећима наших претходника, а не упасти у искушења заноса и осјећаја моћи њихове доброчинитељске снаге. Знамо ми да нисмо дорасли Владимириу Матијевићу утемељивачу и највећем Привредниковом добротвору, као ни Лазару Бачићу, Исидору Добровићу и многим другим великим Привредниковим добротворима и заслужницима, утемељивачима једне велике идеје, великог пожртвовања и велике бриге за друге и за своју заједницу. Оно што знамо и у што смо сигурни да путеве који су освјетлили својим доброчинством никада нећемо напустити и да ћемо све учинити да тим путевима корачају нове привредникове генерације“, рекао је Лунић додајући да ће Привредник увијек бити непоколебљив ослонац младима. Лунић је образлажио мото удружења „рад – штедња—честитост“.
„Рад је бит човјека, без рада он је изоловано биће. Резултати рада у виду материјалног богатства стварају економске и социјалне разлике међу људима, а Привредник заговара штедњу тих добара и противник је хедонизма и нагомилавања вишка богатства. У тој концпецији вишак треба подијелити са другима, ојчати заједницу и свој народ, са онима који су из различитих разлога остали у неповољном социјалном положају па и у сиромаштву, јер богатство нема смисла у свијету и друштву сиромашних. Оно тада само изазива завидност, огорчење, незадовољство и на крају употребу револуционарних метода као насилног облика прерасподјеле богатства. Ту наступа трећа привредникова вриједност честитост и брига за другог и заједницу“, истакао је Лунић, наводећи да је управо на овим принципима Привредник постигао грандиозне резултате.
„Млади Срби масовно су кретали у војску или чиновничку службу, а Привредник их је храбрио да се поуздају у своје потенцијале и своју кретивност да ни од кога не зависе. Срби на рубним подручјума Хрватске били су углавном чувари туђих интереса, због чега су често долазили у сукобе са већинским и другим народима, када је то било у интересу властодршцима. Када су им били потребни добијали су многе повластице, а када нису били потребни тада су им те повластице укидане без великог објашњења, а често им је негирана и сама национална и вјерска припадност. Привредник је на овим просторима ударио темеље либерализму у његовој практичној реализацији, слободи и вјери у себе, као и темеље социјалној праведности која се испољава у бризи за друге. Привредник и данас темељи свој рад на томе да је најприје потребно освијестити потенцијал заједнице, а то су млади људи и привредни потенцијали крајева из којих долазе. То су крајеви природне љепоте, обиља воде, сточарства и туризама, али на жалост на тим подручјима једино функционишу социјални програми. Мјесечни приходи су минимални, школе су често удаљене, многи немају водовод, интернет мреже, а негдје ни струје нема, и ти млади људи су изоловани и одсјечени од свијета. Упркос таленту, у највећем броју, ови ученици остају изгубљени за нашу заједницу и друштво у цјелини. Захваљујући нашим српским институцијама, нашој Српској православној цркви, неким јединицама локалне самоуправе, Привреднику, донаторима, бившим стипендистима, помажемо да се њихови таленти испоље на прави начин“, закључио је Лунић, наводећи да је и ових 33 стипендије дијељено на такав начин да их добију они из руралних крајева са најнижим финансијским примањима. На крају говора свим активистима, стипендистима и симпатизерима, Лунић је честитао јубилеј, 120 година оснивања Привредника.
ПОВЕЋАЊЕ БРОЈА СТИПЕНДИЈА
„Стипендирање најбољих ученика говори о томе колику просвјетну улогу Привредник има у српској заједници и тиме у развијању и одрживости српског идентитета. Омогућавање младим људима да се школују, студирају, њиховим испраћајем у живот, али и повратком у Привредник, током низа година, ово Српско привредно друштво доказује оправданост ријечи америчког председника Бенџамина Френклина да је инвестирање у образовање плаћање најбољих интереса“, рекла је амбасадорка Србије Мира Николић и нагласила важност коју Србија придаје односима народа у региону.
„У посљедње вријеме много се говори о положају мањина у двије земље. Превазилажење је могуће само кроз отворен дијалог до којег се може доћи само активним напорима на изградњи узајамног повјерења . Морамо радити на мијењању свијести, јер обе државе треба да изграде друштво гдје ће се човјек мјерити по њиховим вриједностима, а не по неким стварима из прошлости“ закључила је амбасадорка Србије у Хрватској.
Похвалама активности Привредника прикључио се и Александар Толнауер, предсједник Савјета за националне мањине Републике Хрватске. Савјет је по његовим ријечима препознао и подржао идеју и дао подршку његовом раду, укључујући и излажење гласила „Привредник“ као подлистка недјељника „Новости“ који излази већ десет година. Узванике и госте је поздравила и Богданка Срдић Вулпе, изасланица градоначелника Загреба.
Милорад Пуповац, предсједник Српског националног вијећа, истакао је блиску сарадњу с Привредником и то не само подршком програмима стипендирања већ и подршком повратку големе Привредникове имовине. Пуповац је рекао да је само један мањи дио имовине враћен Привреднику, уз обећање хрватских власти из 2015. године, да ће још један дио имовине бити враћен свом правом власнику, што се на жалост ни након двије године још увијек није догодило. На крају, Пуповац је рекао да зна у каквим условима живе стипендисти, а поготово они који то нису, и обећао да ће СНВ, из својих извора, удвостручити број стипендија.
Свечана академија завршена је наступом познате пјевачице етно музике Биљане Крстић и оркестра „Бистрик“, који су овом приликом по први пут наступили у главном граду Хрватске. Иако спадају међу најуспјешније музичке извођаче етно музике у Србији, имају за собом вишедеценијски музички стаж, наступе на најпрестижнијим музичким сценама свијета и бројне награде, ово је Загрепчанима и гостима Привредникове академије, била прва прилика да уживају у њиховим јединственим интерпретацијама традиционалних композиција Србије и Балкана.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
ЗВАНИЦЕ И УЧЕСНИЦИ ПРОГРАМА
Свечаној академији поводом 120 година од оснивања Српског привредног друштва „Привредник“ било је присутно скоро 500 гостију, међу којима митрополит загребачко-љубљански Порфирије, народни посланик Миодраг Линта, као изасланик предсједника Србије Александра Вучића, Мира Николић, амбасадорка Србије у Хрватској, Александар Толнауер, предсједник Савјета за националне мањине Хрватске, посланици у Хрватском сабору из реда српске заједнице Милорад Пуповац и Борис Милошевић, Богданка Срдић Вулпе, изасланица градоначелника Загреба и многи други. У културно-умјетничком програму наступио је Богдан Диклић, глумац из Београда који је на почетку програма говорио ријечи из писма оснивача Привреднка Владимира Матијевића, упућених питомцима приликом његовог избјеглиштва 1915. године, загребачки глумац Миливој Беадер који је казивао стихове Тина Ујевића и Арсена Дедића, истарска кантауторица Елис Ловрић, пјесмама из свог краја, пјесник и глумац Енес Кишевић казивањем својих стихова посвећених великану Николи Тесли. Вече је употпинио наступ познате пјевачице етно музике Биљане Крстић и њеног оркестра ‘Бистрик“.
МИОДРАГ ЛИНТА, ИЗАСЛАНИК ПРЕДСЈЕДНИКА АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА : СПРОВЕСТИ
Народни посланик МиодрагЛинта, у свом обраћању присутним званицама и посјетиоцима, пренио је поздраве и честитке предсједника Вучића поводом великог јубилеја 120 година од оснивања Привредника. Линта је, између осталог, рекао да ће Србија наставити да пружа помоћ и подршку Србима у Хрватској, да има апсолутну вољу да се покрене рјешавање отворених питања између двије државе и да је искрено заинтересована за спровођење Декларације о унапређењу односа између Србије и Хрватске коју су предсједник Србије Александар Вучић и хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић потписали јуна прошле године у Суботици. У Декларацији се говори о заштити мањина, рјешавању питања несталих и границе и спровођењу Бечког споразума о сукцесији. Линта је посебно истакао важност реализације Анекса Г Бечког споразума о сукцесији под називом „Приватна својина и људска права“, у коме се говори да ће свим грађанима бити враћена и заштићена права који су имали на дан 31.12.1990. године, а сви уговори склопљени за вријеме рата под притисцима и пријетњама биће проглашени ништавним.
МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ : НЕРАСКИДИВА ВЕЗА ПРИВРЕДНИКА И ЦРКВЕ
По ријечима митрополита Порфирија, животи СПЦ-а и Привредника увијек су били испреплетени, а Црква је учествовала у активностима и давала велика финансијска средства за стипендирање младих.
„Овом приликом не могу да не поменем да је Привредник од свог настанка био органски везан за своју Цркву и да је Црква с друге стране кроз све деценије, сада већ вијекове постојања, учествовала не само моралном и духовном подршком, већ и у конкретној материјалној помоћи његовим штићеницима. Да је СПЦ била институција од највећег поверења Привредника очитује се и у томе да у његовом статуту стоји, да ако би Привредник из било ког разлога престао да постоји, онда све оно што Привредник има као имовину, оставља и повјерава Цркви, с вјером да ће она на прави начин тиме управљати. Црква у Гимназији у Загребу, која је њено власнштво, има 80 до 100 ђака сваке године којима обезбеђује и боравак и школовање. Без тендецније и жеље да очекујемо да ономе коме се даје, он то мора и да узврати, ипак треба рећи да се у овом тренутку 50 посто родитеља и дјеце која похађају нашу Гимназију већ налази и иностарснству. Ова чињеница треба да нас подстакне да, дубоко анализирајући стање нашег народа на овим просторима, створимо услове, прије свега, за наше младе нараштаје да нађу довољно мотива и снаге да остану овдје“, рекао је, у својој бесједи, митрполит Порфирије честитајући празник Привреднику.
ДОБИТНИЦИ СТИПЕНДИЈА
Ове године, Привредник ће стипендирати укупно 33 стипендиста. Из Фонда „Владимир Матијевић“ за стипендирање надарених ученика и студената слабијих материјалних могућности додијељено је 15 ученичких и 16 студентских стипендија. Ради се о одличним ученицима и студентима веома слабог имовинског стања. Мјесечна стипендија из овог фонда за ученике износи 400, а за студенте 800 куна (око 50, односно 100 еура).
Ученици који су добили стипендију су: Ана Перић Книн, Јелена Кукавица Задар, Милан Николић Осијек, Марко Милошевић Осијек, Милена Росић Загреб, Схедy Кнежевић Вуковар, Огњен Гвојић Вировитица, Вељко Јовановић Осијек, Адриана Радић Осијек, Небојша Винчић Вуковар, Немања Врцељ Бенковац, Миодраг Радовановић Вуковар, Маја Цебара Задар, Немања Дуброја Бенковац и Жељко Буловић Сињ.
Студенти који су добили стипендију су: Миња Митровић Умјетничка академија, Осијек; Младен Мазалица Факултет стројарства и бродоградње, Загреб; Катарина Кожул Академија примијењених умјетности, Ријека; Филип Јањић Природнословно-математички факултет, Загреб; Милица Рашета Медицински факултет, Ријека; Долорес Гаћеша Правни факултет Студијски центар социјалног рада, Загреб; Драгана Гвозденовић Грађевински факултет, Загреб; Ненад Ластавица Филозофски факултет, Загреб; Сањин Марунић Факултет електротехнике и рачунарства, Загреб; Лорена Станојевић Медицински факултет, Осијек; Милена Пачић Филозофски факултет, Ријека; Николина Тадић Филозофски факултет, Загреб; Милена Паић Филозофски факултет, Ријека; Милица Веселиновић Медицински факултет, Ријека; Јелена Вујасин Висока школа за менаџмент у туризму и информатици, Вировитица и Петра Булат Економски факултет, Загреб.
Из Фонда „Ивана Вујновић“ за стипендирање одличних студената ове године додијељене су двије стипендије у мјесечном износу од хиљаду куна (око 130 еура) и то Вањи Цвијић суденткињи шесте године Медицинског факултета у Загребу и Уни Растовић студенткињи друге године Природнословно – математичког факултета у Загребу.
(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)
[inpost_fancy thumb_width=“375″ thumb_height=“250″ post_id=“13156″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1510866916058″]
